U početku trudnoće neophodno je dodatno unošenje kalorija, mada se ova faza najčešće odlikuje smanjenim unošenjem hrane usled nedostatka apetita, mučnine i povraćanja.
U drugoj polovini trudnoće pojačava se apetit, rezerve masnog tkiva rastu, tako da u trećem trimestru trudnoće, kad fetus ima najveće energetske potrebe, majka ima energetsku rezervu.
Optimalno povećanje telesne težine u trudnoći iznosi od 11 do 12,5 kg, a u blizanačkoj trudnoći od 16 do 20 kg. Povećanje telesne težine u trudnoći zavisi od karakteristika buduće majke: rase, starosti, stepena uhranjenosti pre graviditeta i pušačkih navika trudnice.
Povećanje telesne težine direktna je funkcija nutritivnog statusa majke pre trudnoće. Ukoliko je pothranjena, trudnica treba da se ugoji u trudnoći između 12 i 18 kg, ako je umereno gojazna između sedam i 11,5 kilograma, a izraženo gojazna do šest kilograma.
Ne preterujte sa kalorijama
Ukupne energetske potrebe u trudnoći iznose oko 27.000 kCal. Dnevne potrebe za belančevinama iznose 75-100 g. Adekvatan unos postiže se namirnicama životinjskog porekla – životinjskim i ribljim mesom, mlečnim proizvodima od obranog mleka i namirnicama biljnog porekla (mahunastim povrćem).
Dnevne potrebe u mastima iznose 40-60 g. Od kraja prvog trimestra trudnoće koncentracije masti u krvi rastu, do kraja trudnoće one su veće za 50% nego pre trudnoće.
U trudnoći rastu trigliceridi i holesterol, a u krvotoku majke povećan je nivo slobodnih masnih kiselina.
Dnevno unošenje soli treba da iznosi deset do 15 grama. Kod trudnica s povišenim pritiskom u trudnoći potrebno je ograničiti unos soli, što predstavlja korisnu meru sprečavanja komplikacija od visokog pritiska.
Dnevne potrebe za kalcijumom iznose gram i po dnevno, jer je za pravilan razvoj fetusa neophodno 40-50 g. Ove potrebe se zadovoljavaju unošenjem kravljeg mleka i mlečnih proizvoda (sadrže i znatne količine vitamina D i proteina).
Ukoliko postoji potreba za unosom gotovih preparata, najbolje je koristiti kalcijum-karbonat u tabletama od 500 mg.
Dnevne potrebe u gvožđu iznose 30-60 mg kako bi se zadovoljile sve potrebe za gvožđem u trudnoći (povećan volumen eritrocita majke, fetalna eritropoeza – 300 mg gvožđa). Od namirnica koje sadrže gvožđe potrebno je unositi meso, ribu, piletinu, mahunasto povrće i žitarice.
Apsorpciju gvožđa u crevu poboljšavaju neki proteini, askorbinska kiselina i meso. Povećani zahtevi za gvožđem u trudnoći ne mogu se zadovoljiti samo pravilnom ishranom, zbog toga je neophodna suplementacija oralnim preparatima gvožđa od početka drugog trimestra trudnoće.
Dnevne potrebe u folnoj kiselini iznose 800 µg/g, zbog povećane eritropoeze u trudnoći. Nedostatak folne kiseline izaziva megaloblasnu anemiju i poremećaje embrionalnog razvoja centralnog nervnog sistema fetusa, zbog čega se preporučuje unos oralnih preparata folne kiseline u prvom trimestru trudnoće. Namirnice koje sadrže folnu kiselinu i koje treba unositi tokom trudnoće jesu: jaja, narandže, pšenične klice, lisnato i mahunasto povrće.
Vitamini su veoma važni u ishrani trudnice
Pri savetovanju o ishrani u trudnoći treba ukazati na potrebu za dovoljnim unosom vitamina u trudnoći. U ishrani treba koristiti proizvode od integralnog brašna jer sadrže dovoljno cinka, vitamina B-6, magnezijum i vitamin E.
Životinjske belančevime i mahunasto povrće sadrže cink i magnezijum, dok koštunjavo voće i biljna ulja sadrže vitamin E. Pored pravilne ishrane u trudnoći, u profilaktičke svrhe treba unositi i kombinovane vitaminske preparate oralno.
Ukoliko trudnica boluje od šećerne bolesti, povišenog pritiska u trudnoći, pojačanog povraćanja u početku trudnoće, primenjuju se posebni dijetetski režimi u trudnoći.
U ovim slučajevima najbolje je da se trudnica hospitalizuje na Odeljenje patologije trudnoće Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine, gde će posle dijagnostike i ordinirane odgovarajuće terapije dobiti uputstva od ginekologa i interniste.
Komentari (0)