Ako vas brine kako će vaše dete podneti prve dane u jaslicama, možda će vas ova priča makar malo umiriti. Roditelji jaslene grupe „Pčelice“ iz Novog Sada napisali su emotivnu „serenadu“ vaspitačicama Sandri, Gagi i Joki, ženama koje su njihovoj deci postale sigurnost, zagrljaj i deo najlepšeg detinjstva.
Serenada za našu Sandru, Gagu i Joku
U jednom vrtiću u Novom Sadu,
Vaspitačice nam vraćaju u dobrotu nadu.
Deca njihova lica i kad dođu kući traže,
One za njihove heroje važe.
Jednoj moraju biti svi na oku,
Zato nam deca vole našu Joku.
Jedna izgleda onako blaga,
Zato im je važna njihova Gaga.
Jedna ih brani i kad su mala banda,
Zato nam je jako bitna i naša Sandra.
Svaka od njih uliva neku novu vrlinu.
Zato smo i zavoleli, tako na brzinu.
Kad dođemo po decu, ohrabre nas često,
Napravile našoj deci tamo jedno sigurno mesto.
Kada dođe vikend i zafali nam snaga,
Shvatimo koliko se daju Sandra, Joka i Gaga.
Svakog dana drugog plišanca nosi Dana,
Dok nijedna suknjica za Lanu nema mana.
Laza sa bušilicom i šlemom spreman je za rad,
Dok Vukašin voli traktor i selo više nego grad.
Una jako voli da se mazi,
Dok je Jucin sopran u punoj snazi.
Ognjen voli da im spremi čaj,
Dok je Vasi, zvanom Ljubiša, poljubac raj.
Petar i Drina ne mogu za jedan ceo sto zajedno da stanu,
Jer izgleda da baš vole hranu.
A i Marko dok drži svog kucu voli da jede,
Dok Emi samo Sandrine kikice vrede.
Aki obožava rođendane da slavi,
A i Danilo nam je veseljak pravi.
Viktor je u nekom svetu svom,
A kod Elena je uvek osmeh na licu tom.
Julija je pažljiva prema svima,
Dok Teona dara za crtanje ima.
Jakov nam nekad ujutru suze lije,
Dok Raddha i Nina malo kasne, to čudo nije.
Ali ih sačeka zagrljaj i jabuka koja,
Čeka ih i Tara, koja je izašla hrabro iz jednog boja.
I ona je tu ostavila dudu,
Hvala i vaspitačicama na trudu!
Hvala vam Sandra, Gaga i Joko,
Što ste nas čuvale kao vaše oko.
Bila je sa nama i jedna Marina,
I ona veliko srce ima.
Srce nam kaže da vas volimo puno,
Rastanak ćemo podneti burno.
Hvala što ste ulivale sigurnost mami ili tati,
Kad mora posla da se lati.
Hvala za svaku našu lako prebrođenu fazu,
Napravile ste nam zdravu bazu.
Nije lako razumeti nas možda bilo,
Ali smo se smirivali, kada dođemo u vaše krilo.
Niko vas zameni neće,
Vi ste izvor naše prve i večne sreće!
A evo šta su roditelji rekli bez rime:
“Drage vaspitačice, jaslene grupe „Pčelice“ na jednom Limanu, roditelji će vam zauvek biti beskrajno zahvalni. Nije se mogao ne primetiti vaš trud, nije se mogla ne osetiti vaša dobrota. Dali smo vam najvrednije nešto naše, a vi ste to naše zlato, još više pozlatiti i oplemenili. Srećni smo, što deca rastu, ali nadamo se, da sada, kada idu dalje, uvek možemo ponovo pokucati na neka vaša nova vrata i ponovo vam reći hvala. Pomogli ste nam da stvorimo dobre ljude i toliko srećnih detinjstava. Kažu, da je to vama posao, ali nigde se ne uči ljudskost, nigde se ne stiče iskustvom dobrota, vi ste to imale u sebi. Hvala!”
Komentari (0)