Sličnosti mogu biti zapanjujuće, ali jednojajčani blizanci nisu potpuno iste kopije.
Jednojajčani blizanci nastaju kada se jedna oplođena jajna ćelija podeli na dva odvojena embriona u ranoj fazi razvoja. Pošto potiču iz iste ćelije, embrioni imaju praktično identičan DNK, piše Science Focus.
To znači da će biti slični u osobinama koje imaju snažnu genetsku osnovu, poput krvne grupe i boje očiju. Međutim, od tog trenutka postaju sve različitiji.
Iako blizanci dele istu matericu, doživljavaju je na različite načine. Na primer, sitne nepravilnosti u pupčanoj vrpci mogu uticati na to da jedan blizanac dobija više hranljivih materija nego drugi.
To može dovesti do promena u načinu na koji se geni „uključuju“ i „isključuju“, što dalje utiče na mnoge osobine, poput rasta, ličnosti i sklonosti ka bolestima.
Male razlike u pritisku ili položaju u materici, u međuvremenu, znače da se jednojajčani blizanci rađaju sa različitim otiscima prstiju. Iako genetski faktori određuju njihov osnovni oblik, okruženje u plodovoj vodi oblikuje finije detalje.
Nakon rođenja pojavljuju se dodatne razlike. Nasumične genetske mutacije mogu se javiti kod jednog ili drugog blizanca u bilo kom trenutku, što pomaže da se objasni zašto jednojajčani blizanci mogu razviti različite bolesti, poput raka.
Slučaj takođe igra ulogu. Jedan blizanac može da se zarazi virusom koji pokrene autoimunu bolest, dok drugi to izbegne.
Ukratko, genetika je važna, ali i okruženje. Osim toga, njihova životna sredina s vremenom postaje sve različitija.
Iako jednojajčani blizanci mogu odrastati u istom domaćinstvu, mogu imati različite učitelje, prijatelje i uzore. Kako stare, mogu otići da žive na različitim mestima, uz različit nivo društvene podrške, zdravstvene zaštite ili zagađenja.
Svi ovi faktori iz okruženja utiču na njihov DNK i međusobno deluju s njim, dodatno produbljujući razlike i oblikujući ih u jedinstvene osobe kakve neminovno postaju. Zato, iako se zovu identični blizanci, oni to zapravo nisu.
