Svedoci smo pravog „tektonskog poremećaja” u modernoj medicini – naučnici su uspešno primenili matične ćelije kako bi popravili oštećenja kičmene moždine kod nerođenih beba. Ovaj revolucionarni pristup mogao bi drastično da promeni kvalitet života dece rođene sa spinom bifidom.
Šta je spina bifida i šta već znamo o njoj?
Spina bifida (rascep kičmenog stuba) je ozbiljna urođena mana koja nastaje kada se koštano tkivo bebinog kičmenog stuba ne spoji pravilno, ostavljajući kičmenu moždinu izloženom. Zbog toga se nervi oštećuju pod uticajem plodove vode i trenja o zidove materice, što često dovodi do doživotne paralize i problema sa kontrolom bešike i creva.
Najvažniji korak u prevenciji je redovan unos folne kiseline pre začeća i tokom ranih faza trudnoće. Danas se ovo stanje pouzdano i rano otkriva putem redovnih prenatalnih pregleda – pre svega detaljnim ekspertnim ultrazvukom i testovima iz krvi (poput merenja nivoa AFP-a).
Ograničenja dosadašnjeg lečenja
Standardni tretman za teške oblike (mijelomeningokela) podrazumeva hirurško zatvaranje otvora. Iako moderna medicina sve više praktikuje operaciju fetusa još u materici – čime se prepolovljuje potreba za ugradnjom šanta u mozak i udvostručuju šanse za hod – postoji jedno veliko ograničenje: operacija samo „krpi” leđa, ali ne regeneriše već nastala oštećenja na nervima.
Upravo na tom polju, nauka je napravila istorijski iskorak o kom smo i ranije pisali:
Revolucionarni pristup: Flaster sa matičnim ćelijama iz placente
Tim stručnjaka sa Univerziteta u Kaliforniji (UC Davis), predvođen doktorkom Dajanom Farmer i profesorom Aijunom Vangom, stvorio je inovativnu proceduru. Tokom klasične prenatalne operacije, preko otvora na bebinoj kičmi postavlja se specijalni „flaster” impregniran stotinama hiljada mezenhimalnih matičnih ćelija dobijenih iz placente (PMSC).
Ove ćelije imaju neverovatnu moć da smanje upalu, zaštite osetljivo nervno tkivo od daljeg propadanja i stimulišu njegovu regeneraciju, što je osnova ove revolucionarne kliničke studije:
Najnoviji rezultati: Potvrđena bezbednost i prvi znaci uspeha (The Lancet, 2026)
Nakon uspešnih pretkliničkih ispitivanja na životinjama, rezultati prve faze ove kliničke studije (CuRe Trial) zvanično su objavljeni krajem februara 2026. godine u prestižnom časopisu The Lancet, potvrđujući da je procedura potpuno bezbedna za ljude.
Operacija je izvedena na šestoro nerođene dece u periodu između 24. i 25. nedelje trudnoće. Rezultati su impresivni:
- Nije bilo infekcija, odbacivanja, niti su se razvili tumori od matičnih ćelija (što je bio jedan od najvećih strahova lekara).
- Postnatalni magnetni rezonantni snimci (MRI) pokazali su da je takozvana hernija zadnjeg mozga (opasna komplikacija kod spine bifide) uspešno povučena kod svih šest beba.
- Ni jednoj bebi nije bila potrebna ugradnja šanta za hidrocefalus pre izlaska iz bolnice.
- Sve bebe su po rođenju mogle da pomeraju skočne zglobove i mrdaju nožnim prstima.
S obzirom na to da su pacijenti iz ove prve grupe sada mališani (rođeni 2021. i 2022. godine), tim budno prati njihov motorni razvoj. Iako je još rano za donošenje konačnih zaključaka o tome da li će deca moći samostalno da hodaju, izuzetna bezbednost procedure omogućila je odobrenje za proširenje studije na još 35 pacijenata koji će biti praćeni do šeste godine života.
Spajanjem redovne prenatalne nege i najsavremenije regenerativne medicine zasnovane na matičnim ćelijama, ulazimo u eru u kojoj dijagnoza spine bifide možda više neće značiti život u invalidskim kolicima, već šansu za potpuno nov, zdrav početak.
View this post on Instagram
Komentari (0)