Deca rođena posle 2025. godine odrastaće u svetu koji će se drastično razlikovati od svega što danas poznajemo.
Stručnjaci sve češće upozoravaju da generacija koja dolazi, takozvana Generacija Beta, neće živeti po pravilima na kojima su odrasle prethodne generacije. Način školovanja, rada, zarade, pa čak i odlaska u penziju mogao bi potpuno da se promeni pod uticajem veštačke inteligencije i ubrzanog tehnološkog razvoja.
Mnogi neurolozi, istraživači i stručnjaci za obrazovanje smatraju da roditelji danas prave veliku grešku jer decu i dalje pripremaju za sistem koji polako nestaje.
Godinama je važilo pravilo da je dovoljno učiti, završiti fakultet i pronaći stabilan posao koji će trajati decenijama. Međutim, svet u koji stasavaju buduće generacije biće mnogo nepredvidiviji, sa stalnim promenama i potrebom za neprekidnim učenjem tokom čitavog života.
Umesto oslanjanja na unapred pripremljene odgovore, stručnjaci tvrde da će najveća vrednost biti sposobnost postavljanja pravih pitanja, kritičkog razmišljanja i brzog prilagođavanja novim okolnostima. Deca budućnosti moraće da nauče kako da razlikuju istinite informacije od sadržaja koji generiše veštačka inteligencija, ali i kako da razviju emocionalnu inteligenciju, komunikaciju i kreativnost – osobine koje mašine još ne mogu lako da zamene.
Istraživači sa MIT-a i Stanforda navode da klasični školski model više neće biti dovoljan. Matematika i čitanje i dalje će biti važni, ali fokus obrazovanja pomeraće se ka praktičnim veštinama, rešavanju problema i sposobnosti saradnje sa ljudima iz različitih kultura i okruženja. U svetu koji se stalno menja, otpornost na stres i sposobnost brzog prilagođavanja postaće jednako važni kao i akademsko znanje, navodi se u istraživanju Cornell University u naučnoj studiji objavljenoj na naučnoj platformi “arxiv”.
Generacija Beta obuhvata decu rođenu između 2025. i 2039. godine. Ako je Generacija Z odrasla uz internet, a Generacija Alfa uz tablete i pametne uređaje, onda će Generacija Beta biti prva koja će živeti u svetu gde je veštačka inteligencija prisutna gotovo svuda. Od obrazovanja i medicine do saobraćaja i komunikacije, AI sistemi biće deo svakodnevnog života do te mere da će izbegavanje tehnologije delovati gotovo nezamislivo.
Promene će posebno pogoditi tržište rada. Tradicionalne kancelarije već sada polako gube značaj, a stručnjaci predviđaju da će u budućnosti posao biti definisan više digitalnim alatima i globalnim mrežama nego fizičkim prostorijama. Timovi će se formirati privremeno za određene projekte, ljudi će sarađivati sa kolegama iz različitih delova sveta, a klasično radno vreme i dugoročno zaposlenje postaće mnogo ređi nego danas.
Prema procenama konsultantske kuće McKinsey, između 40 i 60 odsto postojećih poslova moglo bi do 2035. godine da nestane ili da bude toliko promenjeno da će postati neprepoznatljivo. Upravo zbog toga mnogi stručnjaci smatraju da višegodišnje školovanje za jedno zanimanje više neće garantovati sigurnu budućnost. Umesto toga, obrazovanje će biti fleksibilnije i zasnivaće se na kraćim kursevima, praktičnim projektima i stalnom usavršavanju novih veština.
Buduće generacije verovatno neće imati samo jednu profesiju tokom života. Sve više se govori o modelu u kojem će ljudi menjati više karijera i kombinovati različite izvore prihoda. Isto važi i za penzioni sistem, koji je nastao u vreme kada su ljudi radili od mladosti do šezdesetih godina, a potom relativno kratko bili u penziji. Kako medicina napreduje i životni vek postaje duži, mnogi veruju da će deca rođena danas živeti i do 90 ili čak 100 godina.
To znači da model u kojem neko radi jednu stvar četrdeset godina, a zatim decenijama prima penziju, postaje finansijski teško održiv. Umesto jasne granice između rada i penzionisanja, budućnost bi mogla doneti više prelaznih faza, povremene pauze, promene profesija i fleksibilnije načine zarade tokom čitavog života.
Sve ovo ne znači da škole, fakulteti ili tradicionalna zanimanja potpuno nestaju, ali ukazuje na to da će se društvo menjati mnogo brže nego ranije. Upravo zato stručnjaci poručuju da je možda najvažnije pripremiti decu da budu radoznala, prilagodljiva i spremna da uče tokom celog života, jer će upravo te osobine određivati uspeh u svetu koji dolazi.
Izvor: Nova.rs
Komentari (0)