Situacija u Srbiji, obeležena protestima i studentskim aktivizmom, predstavlja izazov za roditelje koji žele da svojoj deci objasne kompleksne društvene događaje. Na portalu Bebac, roditelji su podelili svoja iskustva, otkrivajući različite pristupe u zavisnosti od uzrasta, zrelosti i individualnih potreba dece.
Iskrenost kao temelj razgovora
Većina roditelja ističe važnost iskrenosti u razgovoru sa decom.
Ana, majka desetogodišnjaka, naglašava: „Rekla sam mu istinu. Objašnjavam mu svaki dan. Želim da mi dete odraste u poštenog, pravednog i časnog čoveka. Da živi od svog znanja, truda i rada. I da uvek postavlja pitanja.“
Slično razmišlja i Marina, koja je svoju četvorogodišnju ćerku povela na protest, objašnjavajući joj da se ljudi bore za bolju budućnost nje i njenih drugara.
Prilagođavanje objašnjenja uzrastu deteta
Roditelji su svesni da objašnjenja moraju biti prilagođena uzrastu deteta. Tatjana je svojoj devetogodišnjoj ćerki objasnila pad nadstrešnice na „blaži način“, kako bi ona razumela, a da se ne rastuži.
Nevena Nikolić je svom prvaku objasnila da ljudi na protestima traže da svako radi svoj posao kako treba, dok je petogodišnjaku rekla da se bore protiv lopova.
Simbolika i igra kao alati za razumevanje
Neki roditelji koriste simbole i igru kako bi deci približili složene pojmove. Milica koristi kontrast između „đaka“ i „ćaka“ da objasni razliku između poštenja i korupcije.
Ksenija koristi likove iz „Patrolnih šapa“ da objasni situaciju, gde gradonačelnik Hamdinger pravi štetu, a Patrolne šape (studenti) žele da poprave stvari.
S druge strane, mama Maja je situaciju objasnila kroz prizmu partizana i okupatora, prilagođavajući priču dečjem razumevanju.
Učešće u protestima kao lekcija
Mnogi roditelji su svoju decu poveli na proteste, smatrajući to važnom lekcijom o građanskom aktivizmu. Jelena, koja živi u Beču, vodi decu na proteste podrške, dok Marija, sa svojom jedanaestogodišnjom ćerkom, aktivno učestvuje u protestima u Srbiji.
Marina je povela četvorogodišnju ćerku na protest ispred škole, objašnjavajući joj značaj okupljanja i borbe za bolju budućnost.
Roditelji su svesni da deca dobijaju informacije i van kuće. Zoka je svedočila o tome kako je njena desetogodišnja ćerka iz škole donela priču o građanskom ratu. Stefan ističe da deca vide blokade i čuju priče od drugara, te je važno razgovarati sa njima. Mirjana je opisala kako njen sin doživljava aktuelna dešavanja, kroz niz kriznih situacija koje su obeležile njegovo detinjstvo:
2020. Korona, svi će umremo
2021. Maske, nema rođendan
2022. Bombe, bombe (dojave)
2023. Streljanje đaka (Ribnikar)
2024. Revolucija studenata
Postoji i grupa roditelja koja smatra da decu treba zaštititi od informacija o aktuelnim dešavanjima. Svetlana smatra da deca treba da uživaju u detinjstvu bez opterećenja politikom. Jelena i Samira dele slično mišljenje, ističući da deca treba da se brinu o igri i druženju. Darija izbegava gledanje vesti pred decom, smatrajući da ih to još ne interesuje.
Bez obzira na različite pristupe, većina roditelja ističe važnost razgovora sa decom. Bojana se suprotstavila učitelju koji je predložio „ulepšavanje“ stvarnosti, insistirajući na iskrenom razgovoru.
Nevena naglašava da deca razumeju mnogo više nego što odrasli misle, i da je važno razgovarati sa njima o aktuelnim dešavanjima.
Roditelji se suočavaju sa izazovom kako objasniti deci kompleksne društvene događaje. Iskrenost, prilagođavanje uzrastu, simbolika i razgovor su ključni elementi u ovom procesu. Dok neki roditelji štite decu od informacija, drugi ih aktivno uključuju u dešavanja, smatrajući to važnom lekcijom o građanskom aktivizmu.
