Predlog zakona kojim bi se u Crnoj Gori uvelo pravo na menstrualno odsustvo za žene koje pate od bolnih ciklusa, dobio je juče jednoglasnu podršku 55 prisutnih poslanika da se nađe na dnevnom redu Skupštine Crne Gore. Ovu inicijativu, koja predstavlja presedan ne samo u crnogorskom parlamentu već i u regionu, pokrenula je nezavisna poslanica Jevrosima Pejović.
„Prva bitka za uvođenje menstrualnog odsustva je dobijena”, saopštila je Pejović nakon glasanja, dodajući da ovo pitanje uveliko nadilazi sferu radnih prava i zalazi direktno u pitanje očuvanja života.
Poslanica je tokom izlaganja iznela zabrinjavajuće podatke koji oslikavaju širu sliku ženskog reproduktivnog zdravlja na Balkanu.
„Tek svaka treća žena na vrijeme otkrije rak grlića materice. Ostale dvije saznaju kada je prekasno. A ipak, kada govorimo o ženskom zdravlju, i dalje slušamo ismijavanje i ogavne komentare koji žene tjeraju da ćute, da se stide i da odlažu preglede“, istakla je Pejović. Ona je podvukla da se ovim zakonskim rešenjem šalje jasna poruka da „bolest nije za sprdnju“, te da se ženama koje godinama u tišini trpe bolove i posledice vraća dostojanstvo.
Pozadina inicijative: Kako je Pejović uspela da dođe do podrške parlamenta?
Put do jednoglasne podrške za uvrštavanje na dnevni red trajao je više od godinu dana i podrazumevao je ozbiljnu stratešku i argumentovanu borbu.
1. Rešavanje javnog otpora i mizoginije
Kada je u martu 2025. godine Pejović prvi put najavila inicijativu za izmenu Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju, suočila se sa snažnim mizoginim napadima i nerazumevanjem u delu javnosti, gde je predlog trivijalizovan. Njeno istrajavanje i javna kampanja pod parolom „Bol nije sramota“ pomogli su da se razbiju tabui i da se tema sa nivoa „ismijavanja“ premesti u ozbiljan javni diskurs.
2. Fokus na medicinsku prevenciju, a ne samo na odsustvo
Ključni argument kojim je Pejović pridobila podršku sistema bio je prebacivanje fokusa sa pukog izostanka sa posla na sistemsku prevenciju teških bolesti. Naime, predlog predviđa da privremenu sprečenost za rad zbog sekundarne dismenoreje (bolnih simptoma uzrokovanih patologijama poput mioma, polipa ili endometrioze) utvrđuje lekar specijalista. Da bi žena ostvarila pravo na ovo odsustvo, obavezna je da obavlja redovne godišnje ginekološke preglede.
Time je zakon direktno vezan za smanjenje stope smrtnosti od raka grlića materice, s obzirom na to da su podaci Kliničkog centra Crne Gore pokazali da se bolest u preko 60 odsto slučajeva otkriva tek u inoperabilnom stadijumu.
3. Pozivanje na istorijsku praksu
U svojoj argumentaciji, Pejović je pametno podsetila na zaboravljena radnička prava, ističući da su tokom sedamdesetih godina prošlog veka žene u pojedinim preduzećima u Jugoslaviji (poput drvnog kombinata u Mojkovcu) već imale pravo na menstrualno odsustvo.
Nakon što su prošle godine razne institucije davale svoja mišljenja i nakon brojnih debata, predlog je konačno, glasovima svih prisutnih poslanika, postao deo zvanične rasprave donosilaca odluka u Crnoj Gori. Ostaje da se vidi kako će izgledati samo glasanje o usvajanju zakona, ali uvrštavanje na dnevni red predstavlja istorijski pomak za ženska prava i zdravlje u regionu.
Komentari (0)