Razvoj govora kod dece je proces koji se odvija postepeno, u interakciji između bioloških faktora deteta i uticaja sredine. Roditelji su često fokusirani na to kada će dete izgovoriti prve reči, a kasnije i rečenice, pri čemu zaboravljaju koliko je govor složena veština i šta sve može da utiče na njegovu pojavu. Jedan od važnih faktora koji podstiču razvoj jezika jeste upravo – samostalnost.
Govor ne nastaje sam od sebe – dete ga razvija kroz aktivno učešće u svakodnevnim situacijama
Kako je samostalnost deteta povezana sa razvojem govora?
Kada dete ima priliku da bude aktivan učesnik u svakodnevnim situacijama, a ne samo posmatrač ili pasivni izvršilac tuđih zahteva, ono prirodno dolazi u poziciju da komunicira, postavlja pitanja, izražava želje i objašnjava svoje misli. U trenutku kada dete samo pokušava da obuče jaknu, da dohvati igračku sa police ili da odluči da li će crtati ili slagati kocke, ono postaje motivisano da koristi govor kao sredstvo za postizanje cilja. Dete tada neće samo ponavljati odgovore roditelja, već će koristiti govor za izražavanje sopstvenih misli, želja i zahteva.
Kada roditelji umesto davanja naredbi postave pitanje koje zahteva odgovor (poželjno je da pitanja budu otvorenog tipa gde dete ne može da odgovori sa da/ne), ili kada sačekaju da dete samo pokuša da objasni šta želi, oni time ne samo da poštuju detetovu autonomiju već i direktno stimulišu njegov jezički razvoj.
Dete koje je uključeno u kućne poslove, koje razvija osećaj da je aktivan član porodice, gradi samopouzdanje, osećaj vrednosti i razvija unutrašnju motivaciju za te aktivnosti, a posredno i za govor.
Samostalnost pokreće govor – kada dete ima priliku da odlučuje, traži, pokuša, raste i kao govornik
Šta podrazumevamo kada kažemo da je dete samostalno?
Samostalnost ne znači da dete mora da zna sve da uradi bez naše pomoći, već da ima prilike da pokušava, vežba, uči kroz greške i izrazi se u tom procesu. Upravo taj process učenja pruža mnogo prilika za učenje novih reči, razvoj rečenice, uvežbavanje učenih reči kroz ponavljanje. Ono što je divno kod dece je njihova istrajnost, kada nešto istražuju ili uče u stanju su da ponove neku aktivnost stotinama puta dok je ne uvežbaju do savršenstva. Svaki taj trenutak jeste jedna mala lekcija jezika, u realnom, smislenom kontekstu. Setite se samo koliko puta beba baci nešto kada sazna da može da baca. Dakle, ne težimo savršenstvu, već tim prilikama za učenje. A u kućnim uslovima ih imamo bezbroj.
Šta se dešava kada roditelj prezaštićuje dete?
U mnogim porodicama iz najbolje namere roditelji često preuzimaju sve zadatke: oblače dete, hrane ga, rešavaju konflikte umesto njega i govore u njegovo ime. Na taj način, iako brže obavite stvar, lišavate dete važnih prilika da se verbalno izrazi. Detetu je potrebna prilika da kaže: “Ne mogu”, “Hoću ovo, ne ono”, “Ne sviđa mi se”, “Mogu li ja da probam?”. Ove situacije nisu samo trenuci frustracije ili borbe za nezavisnost, one su ključne razvojne tačke kroz koje dete gradi sposobnost da misli, planira, izrazi osećanja i učestvuje u zajednici.
Otvorena pitanja umesto naredbi – roditeljski stil komunikacije može značajno podstaći razvoj jezika
Roditelji su ključni u razvoju dečije samostalnosti
Roditelji mogu učiniti male, ali moćne promene: umesto da preteknete dete u govoru, možete sačekati; umesto da dajete gotova rešenja, možete ga podstaći da razmisli i verbalizuje. Umesto da oblačite dete u tišini, možete razgovarati o bojama odeće, o tome šta ide prvo, i slušati detetove predloge.
Podsticanje samostalnosti ne vodi samo ka tome da dete postane samostalno, već mu omogućava da bude aktivno, promišljeno i verbalno prisutno u svetu oko sebe. Kroz svakodnevne izbore, odluke, pokušaje i greške, dete ne samo da uči kako da se snađe, već i da govori jasno, smisleno i sa samopouzdanjem.
Male promene – veliki uticaj – sačekajte, postavljajte pitanja, pričajte o onome što radite zajedno – jezik se razvija u svakom trenutku
Tekst je napisala master defektološkinja Milica Soldat www.svetgovora.rs
Završila je osnovne i master studije – smer logopedija na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Živi i radi u Novom Sadu. Fokusira se na naučno zasnovane metode tokom rada. Strast joj je rad sa decom koja kasne sa progovaranjem, imaju artikulacione poremećaje, disfaziju i smetnje u učenju.
