Stalno ponavljanje reči „ne” nije najefikasniji način disciplinovanja malog deteta, a može i da iscrpi roditelje. Prema pojedinim pristupima u vaspitanju, prečesta upotreba te reči može kod deteta da izazove otpor ili čak podstakne budući bunt. Umesto toga, postoje efikasniji načini da detetu nešto uskratite ili ga odvratite od nepoželjnog ponašanja, piše Parents.com.
Preterana upotreba reči „ne” može dovesti do toga da je dete više ne shvata ozbiljno. Zato se preporučuje da je čuvate za situacije opasne po život, kaže Odri Riker, psihološkinja i autorka. Umesto toga, koristite kratke, jasne i direktne rečenice kako biste objasnili zašto je neko ponašanje neprihvatljivo. Sledeći put kada se nađete u nekoj od uobičajenih situacija, razmislite o ovim alternativama.
Kad dete želi još slatkiša
Dejvid Volš, psiholog i autor, predlaže da zahteve za nezdravom hranom poput sladoleda i slatkiša odbijete tako što ćete ponuditi zdraviju alternativu, na primer jogurt. Savetuje da izbegavate obećanja poput „možda sutra”.
„Mala deca nemaju dobar osećaj za vreme, pa im nema smisla govoriti kada će tačno u budućnosti dobiti sladoled. Većina njih jednostavno želi ono što želi, i to odmah”, objašnjava dr Volš. „Roditelji treba da mirno, odlučno, ali i blago ponude zdraviju užinu, bez obzira na dečje negodovanje.”
Tako dete i dalje dobije poslasticu, ali u zdravijoj varijanti. Pripazite i na poruke koje šaljete o hrani. Klinička psihološkinja Emili Edlin objašnjava da izrazi poput „zdravo” nasuprot „nezdravom” ili „dobro” nasuprot „lošem” mogu stvoriti nepotrebne negativne osećaje vezane za hranu. Umesto toga, predlaže da objasnite kako nam određena hrana daje više energije, pomaže nam da bolje razmišljamo, brže trčimo i ostanemo zdravi.
Kad dete baca hranu
Mala deca se često igraju hranom jer su možda još sita od prethodnog obroka, pa im hrana postaje igračka, objašnjava Linda Šuk Sorkin, licencirana bračna i porodična terapeutkinja.
Umesto da vičete kada dete baci činiju sa testeninom na pod, mirno sklonite činiju i objasnite zašto bacanje hrane nije prihvatljivo. Sličan, smiren pristup deluje i kada dete počne da skače po krevetu. Možete reći: „Kreveti su za spavanje i odmor, a ne za skakanje.” Ako dete posluša, pohvalite njegovo ponašanje.
Kad ruši igračke bratu ili sestri
Ako vaše radoznalo dete odluči da sruši LEGO kulu koju je složio brat ili sestra, to nije uvek znak ljubomore – barem ne svesno, objašnjava psihološkinja Fren Volfiš. „Ono možda jednostavno vidi građevinu od LEGO kockica i pomisli kako bi bilo zabavno srušiti je”, kaže dr Volfiš.
Ipak, imajte na umu da „većina dece mrzi da im se naređuje – neka više od drugih”. Umesto toga, pokušajte da pitate možete li da se pridružite igri i pokažete kako se s poštovanjem igra sa drugima.
Kad je grubo prema biljkama ili ljubimcima
Ako uhvatite dete kako čupa latice sa cveća ili vuče porodičnog ljubimca za rep, nežno mu ukažite da su i biljke i životinje živa bića. Možete reći: „Kada povrediš cvet ili životinju, povrediš i njega.”
Ovaj pristup pomaže detetu da razvije saosećanje i svest o drugim živim bićima. „Dajte detetu odgovornost da nauči kako se prema biljkama, i prirodi generalno, treba odnositi s poštovanjem”, kaže Marva Sugrim, dadilja poznatih ličnosti.
Kad udara drugu decu
Reći „nema udaranja” verovatno neće biti efikasno. „Sposobnost malog deteta da razume šta znači udaranje veoma je ograničena”, objašnjava Šuk Sorkin. „Važno je odmah zaustaviti agresivno ponašanje i zatim mirno reći šta želite, na primer: ‘Ne udaramo druge kad smo ljuti’.”
U mnogim slučajevima dete udara kako bi izrazilo frustraciju ili privuklo pažnju. „Zamolite braću i sestre da se zagrle kako biste podstakli privrženost. Pomozite deci da se smire kad su ljuta ili ih pitajte šta žele kad su nesrećna”, kaže ona. Drugi pristup je da pomognete deci da prepoznaju emocije koje osećaju.
Kad kuka dok nešto traži
Dok uči nove reči, vaše dete može kukati kako bi nešto tražilo ili izrazilo negodovanje. Izbegavajte rečenice poput „prestani da kukaš” ili „ne kukamo”. Umesto toga, podstaknite ga da za komunikaciju koristi jednostavne reči. Ričard Bromfild, psiholog, predlaže da kažete: „Ne mogu da te razumem kada pričaš takvim glasićem.”
Ovaj pristup može podstaći dete da govori normalnim tonom. „Najefikasniji i najprirodniji podsticaj biće nagrada u vidu toga da su njegove reči, osećanja ili zahtevi saslušani i uvaženi”, kaže dr Bromfild. „Ovaj pristup nosi implicitnu poruku da dete ima izbor, ne samo u tonu glasa, već i u velikom delu svog ponašanja.”
Kad se ponaša destruktivno
Smeh može biti odličan alat u vaspitanju jer vam pomaže da prepoznate kada je ležeran pristup najefikasniji. „Odvlačenje pažnje i humor su odlične strategije kod mališana koji su tvrdoglavi ili nervozni”, kaže psihološkinja Ajlin Kenedi-Mur.
„Deca vole da se smeju, pa ako uradite nešto smešno, to može biti zabavan i brižan način da ih podstaknete na saradnju. Ne morate biti vrhunski komičar. Možete izreći neko šaljivo upozorenje, poput: ‘Pazi, stižu prstići za golicanje!’” Sledeći put kad dete počne da prevrće kantu za đubre, razigrano ga odvedite u drugu sobu gde može da se bavi prikladnijim aktivnostima.
Kad vam uzima mobilni telefon
Vaše dete možda želi da zgrabi vaš pametni telefon svaki put kad zazvoni, ali to nije igračka. Umesto da mu branite, dajte mu malu, zanimljivu igračku sledeći put kad posegne za vašim telefonom. „Deci je lakše da zamene jedno ponašanje drugim nego da ga potpuno prekinu”, kaže dr Kenedi-Mur.
Ako nemate igračku pri ruci, dajte mu siguran predmet koji ne može da uništi ili koji ne predstavlja opasnost. Ovu priliku možete iskoristiti i da ga naučite o različitim predmetima oko vas.
Kad izuva cipele u nezgodan čas
Vaše dete je možda tek počelo da nosi cipele i verovatno će pokušati da ih skine, čak i na mestima gde to nije sigurno. Umesto da kažete „prestani da se izuvaš”, objasnite šta biste želeli da uradi. Na primer, recite: „Ostavi cipelice. Cipele izuvamo samo kod kuće.” Ovaj pristup se može primeniti i na decu koja vole da se penju po nameštaju. Možete reći: „Stolice su za sedenje” ili „Molim te, siđi na pod.”
Kad pokušava da uradi nešto opasno
Ponekad reč „ne” nije dovoljna da prenese moguću opasnost. Umesto toga, koristite snažne reči sa prizvukom hitnosti. „Roditelji zaboravljaju da moraju da se trude oko pozitivne komunikacije sa decom kako bi negativna imala efekta”, kaže dr Riker.
Ona predlaže da opasnost prenesete „povišenim tonom, odmahivanjem prsta ili čak prestrašenim izrazom lica”. To znači da, ako vaše dete namerava da dotakne rernu, čak i isključenu, izrazite strah uzvicima poput „Vruće!” ili „Opasno!” i odmah ga premestite na sigurnije mesto.
Izvor: Index.hr
Komentari (0)