Ovaj koncept potiče od verovanja da jedinci dele određene negativne osobine. Saznajte kako status jedinog deteta zapravo utiče na decu.
Ako trenutno planirate porodicu ili razmišljate o njenom proširenju, možda se pitate o nečemu što je poznato kao „sindrom jedinog deteta”. To je termin koji opisuje negativne osobine koje mnogi ljudi povezuju sa decom koja odrastaju bez braće i sestara. Ideja potiče od verovanja da deca iz porodica sa jednim detetom imaju tendenciju da razviju negativne osobine ličnosti, kao što su šefovanje, razmaženost ili nedruštvenost.
Međutim, možete biti mirni jer je ovaj sindrom mit. Iza ovih stereotipa o deci koja nemaju braću i sestre ne stoji nikakva pouzdana nauka. Dakle, ne uskraćujete svoje dete time što mu nećete podariti brata ili sestru. A to su dobre vesti za mnoge, budući da broj porodica sa jednim detetom raste od 1970-ih godina. Zapravo, broj jedinaca beleži ogroman porast, sa 10 miliona u 1972. godini na oko 14,4 miliona u 2020. godini, prema podacima Popisnog biroa SAD.1
Šta je razlog koji stoji iza ove statistike o jedincima? Mnogi roditelji aktivno biraju da imaju samo jedno dete, a takođe pronalaze partnere kasnije u životu. Rađanje dece u starijem dobu može povećati rizik od problema sa plodnošću, što takođe samo po sebi može postaviti temelje za malu porodicu.
Istina je da svaka porodica, bez obzira na veličinu, može da odgaji brižnu i odgovornu decu sa mnoštvom predivnih osobina. Obratili smo se stručnjacima kako bismo saznali više o mitu o sindromu jedinog deteta i o tome kako uspešno roditeljevati kada vaše dete nema braću i sestre.
Sindrom jedinog deteta je mit
Koncept sindroma jedinog deteta pada u vodu kada pogledate istraživanja o ovoj grupi dece, kao što je slučaj i sa stigmama o srednjoj ili najstarijoj deci. Jedinci nisu ništa više predodređeni da postanu „teški” ili razmaženi od bilo kog drugog deteta. Da, neke osobine mogu biti češće kod jedinaca, ali one nisu sasvim loše i možda nisu ono što biste očekivali. Zapravo, status jedinog deteta obično donosi niz prednosti.
Istraživanja pokazuju da jedinci teže da budu samouvereni, dobro organizovani i ambiciozni. Takođe, ne postoji veća verovatnoća da će biti razmaženi u poređenju sa decom koja imaju braću i sestre. Zapravo, suprotno popularnom mišljenju, studije pokazuju da jedinci nisu pod značajno većim rizikom od razvoja nepovoljnih osobina ličnosti kao što su narcizam ili hipohondrija. Uz to, postoje mnogi drugi važni faktori mimo braće i sestara — poput socioekonomskog statusa i stila roditeljstva — koji imaju značajan uticaj na dete.
Zapravo, ličnost jedinog deteta može imati koristi od nepodeljene pažnje i emocionalne podrške roditelja na nekoliko ključnih načina. Ova dinamika može uliti visoko samopoštovanje, podstaći zrelost i omogućiti detetu da razvije snažan identitet. Štaviše, studija iz 2022. godine otkrila je da jedinci imaju bolje samopouzdanje, emocionalnu regulaciju, jezičke veštine i odnose sa vršnjacima.
„Jedinci obično imaju snažne ličnosti i znaju ko su jer njihove potrebe nisu zanemarene i ne takmiče se za pažnju”, objašnjava Erika Kares, autorka knjige “Učinite svoju decu pametnijom” i obrazovna konsultantkinja koja radi u Čapel Hilu u Severnoj Karolini.
Ispostavilo se da je činjenica da jedinci provode toliko vremena sami takođe prednost. „Jedinci su često kreativni i fokusirani jer moraju da nauče da zabave sami sebe”, kaže Kares. „Oni će sami sagraditi tu katedralu od kockica.”
Saveti za podizanje jedinog deteta
Baš kao i roditelji koji imaju više dece, roditelji jedinaca mogu nenamerno doneti odluke koje na kraju mogu naneti više štete nego koristi. To je potpuno normalno — svi pravimo greške! Ali veća svest o potencijalnim roditeljskim zamkama, koje bi mogle doprineti neželjenim osobinama poput onih koje se povezuju sa sindromom jedinog deteta, može vam pomoći da izbegnete ove probleme.
Zapravo, istraživanja pokazuju da je stil roditeljstva ogroman pokretač ličnosti vašeg deteta, bez obzira na to da li imate jedno dete ili više njih. Pozitivna pažnja i podrška roditelja ključni su za zdrav razvoj deteta. Dakle, vi imate moć da pomognete u oblikovanju svog deteta. Evo nekih od najčešćih zamki i nekoliko efikasnih strategija koje će vam pomoći da ih izbegnete.
Koristite autoritativni stil roditeljstva
Prema Američkoj akademiji za pedijatriju (AAP), korišćenje autoritativnog stila roditeljstva je najbolji način za podizanje samouverene, sigurne i stabilne dece. U suštini, cilj je da ne budete ni popustljivi ni autoritarni.
Umesto toga, autoritativni roditeljski pristup je i podržavajući i čvrst. Roditelji brinu o svojoj deci i slušaju ih, pružajući im obilje pažnje, ljubavi i slobode. Istovremeno, oni takođe postavljaju realna očekivanja i čvrste granice — i istrajavaju u njima kada deca testiraju te granice.
Nemojte previše štititi svoje jedino dete
Dozvoljavanje deci da prave greške pomaže im da postanu odgovorna i otporna. „Ovi roditelji stavljaju sva jaja u jednu korpu, pa je prirodno da budu izuzetno oprezni”, kaže Suzan Njuman, dr nauka, psiholog, majka jedinog deteta i autorka knjige “Roditeljstvo jedinog deteta: Radosti i izazovi podizanja vašeg jedinca”.
Prirodni je instinkt da želite da bdite nad njima i da ih štitite, ali pružanje prostora detetu je takođe važno. „Kada jedino dete počne da hoda, njegovi roditelji bde nad njim i ne dozvoljavaju mu da padne. Kada se jedino dete posvađa sa prijateljem, njeni roditelji je spasavaju. Ono ne može naučiti kako da se kreće kroz svet ako se roditelji uvek mešaju ili vode njegove bitke”, objašnjava dr Njuman.
Kada je to prikladno, pokušajte da date svom detetu malo vremena i prostora da se izbori, reši sopstvene probleme ili čak doživi neuspeh pre nego što uskočite. Takođe, konsultujte se sa prijateljima koji su roditelji više dece. Pitati ih kolike su njihove granice u škakljivim situacijama može vam pomoći da uspostavite ravnotežu između zaštite i prezaštićivanja.
Podstičite socijalnu interakciju
Pošto su jedinci centar univerzuma svojih roditelja, ponekad mogu imati poteškoća u povezivanju sa vršnjacima. Ovo je, naravno, generalizacija, i mnogi jedinci su veoma društveni sa drugom decom. Uz to, istraživanja zaista pokazuju da deca sa braćom i sestrama teže da imaju naprednije socijalne veštine koje se odnose na vršnjačke grupe, kao što su saradnja i kooperacija.
Da biste olakšali ove socijalne veštine, organizujte druženja sa decom njihovog uzrasta ili provodite vreme na mestima gde će biti druge dece, kao što su dečiji muzeji ili parkovi. „Rana socijalizacija im pomaže da nauče kako da dele, čekaju svoj red i rešavaju konflikte”, izjavila je svojevremeno za Parents pokojna Patriša Henderson Šim, bivša docentkinja u Barnard koledžu u Centru za razvoj male dece u Njujorku.
Ne postavljajte nerealna očekivanja
Neki jedinci postaju perfekcionisti kako bi udovoljili svojim roditeljima, koji im mogu nametnuti visoka (ili čak nerealna) očekivanja zato što im je to dete jedino. Roditelji se nadaju da će „sve uraditi kako treba”, ali ovaj pristup može doneti mnogo pritiska za njihovo dete. Ako su njihova očekivanja razvojno neprimerena, to može rezultirati frustracijom, razočaranjem ili izazovima u ponašanju.
Umesto toga, uskladite svoja očekivanja sa uzrastom i prirodnim sposobnostima vašeg deteta. Uverite ih da ne moraju da budu najbolji u svemu. Na primer, ako vaše dete voli da crta, to ne znači da mora (ili da će) postati talentovani umetnik. Fokusirajte se na njihovo uživanje u aktivnosti, a ne na cilj stvaranja malog Pikasa.
Pustite dete da donosi odluke
Kada je to bezbedno, korisno je pustiti dete da donosi odluke kako bi usavršilo svoju nezavisnost i veštine kritičkog mišljenja. Kada su roditelji jedini usmerivači detetovog života, jedino dete može završiti tako što će se oslanjati na njihovo mišljenje pre nego što napravi bilo kakav korak. „Ako uvek radite i razmišljate umesto svog deteta, ono neće naučiti da radi i razmišlja za sebe”, rekla je Šim za Parents.
Da biste postavili temelje za buduće donošenje odluka, dajte svom detetu jednostavne izbore. Na primer, pre spavanja, da li vaše dete želi da mu čitate Babara ili Radoznalog Džordža? Takođe, pokušajte da ne dajete previše sugestija dok se vaš mališan igra, kao što je koju boju bojice da koristi ili gde da stavi deo puzle. Kada je to izvodljivo, pustite ih da sami shvate te stvari.
Uz mnogo vaše ljubavi i malo pomoći prijatelja, vaše jedino dete će izrasti u sposobnu, brižnu i dobro prilagođenu malu osobu, bez obzira na to da li ima braću i sestre ili ne.
Izvor: Parents
Prevod i adaptacija: Bebac
Komentari (0)