Evropa je doživela “nezapamćen i istorijski” toplotni talas u poslednjoj nedelji maja, pri čemu su temperature u nekim delovima kontinenta bile za oko 10°C do 15°C više od proseka za ovo doba godine.
Nova studija pokazuje da su trudnice i njihova novorođenčad posebno osetljivi na visoke temperature, pri čemu je toplota važan ekološki faktor koji može izazvati prevremeni porođaj, piše Euronews.
Procenjuje se da se 1,41% svih prevremenih porođaja koji se dogode tokom leta može pripisati vrućini. Danima kada su vrućine umerene, ovaj rizik se povećava za 2,8%, dok tokom ekstremnih vrućina dostiže 3,8%.
Beba rođena pre 37. nedelje trudnoće suočava se sa znatno većim rizikom od smrtnosti, kao i sa zdravstvenim komplikacijama koje mogu uticati na ostatak njenog života. Studija, objavljena u naučnom časopisu Environment International, analizirala je 36,6 miliona porođaja koji su se dogodili tokom leta u 250 gradova širom 13 zemalja (uključujući Estoniju, Italiju i Španiju) između 1979. i 2019. godine.
Koje zemlje su najviše, a koje najmanje pogođene?
Među analiziranim evropskim zemljama, Španija je zabeležila najvišu stopu od 1.080 prevremenih porođaja na milion tokom tople sezone, pri čemu je grad Leon bio najteže pogođen. Zatim slede Italija sa 974 rana porođaja na milion i Estonija sa 814 na milion.
Nasuprot tome, Švajcarska je imala najnižu stopu od svih analiziranih zemalja, sa 628 prevremenih porođaja na milion.
Međutim, vrućina ne utiče podjednako na sve žene: faktori kao što su klima, socioekonomske karakteristike i zdravstvena infrastruktura mogu promeniti nivo ugroženosti trudnica, navodi se u studiji. Zapravo, mlade samohrane majke sa nižim nivoom obrazovanja i u teškoj socio-ekonomskoj situaciji mogu biti pod najvećim rizikom od prevremenog porođaja izazvanog vrućinom.
Najosetljiviji period trudnoće, kada je prevremeni porođaj najverovatniji, jeste od 31. do 40. nedelje.
Kako vrućina može da pokrene prevremeni porođaj?
Toplota može povećati telesnu temperaturu i izazvati kontrakcije materice. Dehidratacija izazvana vrućinom remeti održavanje odgovarajuće koncentracije neophodnih minerala u telu (poput kalcijuma i magnezijuma) i smanjuje dotok krvi u placentu.
Pored toga, vrućina pokreće upalne procese i neravnotežu između proizvodnje i nagomilavanja slobodnih radikala u ćelijama i tkivima, što može da ugrozi razvoj fetusa i ubrza sazrevanje grlića materice.
Trudnice su posebno osetljive jer njihova tela zbog rasta fetusa proizvode više toplote nego obično, dok istovremeno, zbog povećane telesne težine, imaju smanjenu sposobnost da se te toplote oslobode.
