Oko 200.000 roditelja obaveznih da plaća alimentaciju to ne čine, a nezvanično čak 85 odsto dece ostaje bez novca za izdržavanje. Zbog toga je velika pažnja javnosti usmerena ka predlogu zakona o Alimentacionom fondu, kojim se uređuje osnivanje, upravljanje i način finansiranja Alimentacionog fonda.
Oko 410.000 roditelja u Srbiji decu gaji bez partnera, a više od 70 odsto njih su majke, rekla je Jelena Ružić iz Ženskog udruženja Kolubarskog okruga.
Advokat Mateja Čajić ističe da je Alimentacioni fond potreban, ali da je predlog brzo ušao u skupštinsku proceduru, bez javne rasprave tokom koje su se mogli otkloniti eventualni nedostaci.
Govoreći o predlogu koji se nalazi na sajtu Narodne skupštine, Čajić objašnjava da je procedura takva da pravo na naplatu iz Alimentacionog fonda ima dete kao poverilac u izvršnom postupku.
Ukoliko roditelj koji treba da plaća alimentaciju to u celini ili delimično ne učini dva meseca, onda javni izvršitelj poziva poverioca, to jest dete, da se izjasni da li će da ostvaruje tu naknadu iz Alimentacionog fonda, dodao je. Rok da se izjasni je osam dana.
Nakon izjašnjenja, izvršitelj elektronskim putem o tome obaveštava nadležno ministarstvo, koje kao upravljač fondom u roku od 15 dana treba da izvrši isplatu sredstava.
“Maksimalan iznos naplate iz Alimentacionog fonda odgovara iznosu koji ministarstvo isplaćuje deci koja se nalaze u hraniteljskim porodicama. Taj iznos je sada oko 51.000 (za oba roditelja). To znači, da je maksimalan iznos polovina – 25.500 dinara”, rekao je on.
Upitan da li predviđenih 500 miliona može da podmiri potrebe dece, advokat odgovara da je to pitanje.
“U ovoj godini, za ovih pet i po meseci, ako podelimo taj iznos sa maksimalnim iznosom koji isplaćuje fond (25.500 dinara), dobijamo nekih 19.600 pojedinačnih isplata koje su planirane u ovoj godini. Pitanje je da li je taj iznos dovoljan za podmirenje svih potreba dece”, rekao je.
Dodatno opterećenje, rekle su majke, jeste proceduralna potreba da se zahtev za plaćanje pokreće preko izvršitelja.
“Samohrani roditelji nekako gledaju da zaštite odnos koji dete ima sa drugim roditeljem i da se ne zameraju. I upravo zbog toga nemamo preciznu evidenciju koliki je to broj dece koja ne prima novčanu naknadu na ime izdržavanja, jer prosto imamo jedan veliki broj roditelja koji nikada nisu pokretali nikakve tužbe”, rekla je Ružić.
Čajić kaže da je pitanje da li će sledeće godine Alimentacioni fond rasti.
Ističe da postoje još dve stvari na koje treba obratiti pažnju.
“Period isplate iz Alimentacionog fonda je period nakon donošenja rešenja ministarstva. Ako se strogo formalno gleda, to bi značilo da prethodni iznosi ne bi mogli da se naplaćuju”, rekao je.
Članovi devet i 19 su, dodaje, takođe problematični, jer šta se desi ako država ne uspe da se naplati od dužnika.
“Država ima pravo da se, čak i po obustavi postupka izvršenja, naplati od dužnika. I problem je što to potraživanje države ne zastareva. Što znači da ako roditelj, koji je bio dužnik, premine – država ima eksplicitno pravo da se od njegovih naslednika naplati, do visine nasleđene imovine. To je veliko opterećenje, jer ako ne zastareva, može u bilo kom momentu bilo kome da dođe na naplatu”, naveo je.
Ružić kaže to što je predlog Zakona o alimentacionom fondu, kao ideja koja nije nova, konačno došao u Skupštinu, iako je izostala javna rasprava.
Nada se da će u budućnosti, nekim izmenama, postati što primenjiviji.
“Iznos koji je trenutno namenjen nije, kao što smo rekli, verovatno dovoljan da može da zadovolji sve potrebe, s obzirom na procene da oko 50 odsto roditelja ne isplaćuje alimentaciju. Ali sa druge strane, to su često korisnici različitih socijalnih usluga. Ukoliko dođe do naplate alimentacije iz tog budžeta, sa druge strane imaćemo manje korisnika nekih drugih usluga. Dugoročno, trebalo bi da se i na drugi način puni taj alimentacioni fond.”
Izvor: N1
