Spremnost deteta da prihvati nošu u velikoj meri zavisi od karaktera majke i deteta. Energični mališan će, po pravilu, brzo naučiti da ide na nošu, naročito ako je i mama energična i preduzimljiva. Pomalo lenjo, zamišljeno dete koje ima isto tako ležernu mamu, može još tri godine da nosi pelene i da mu to nimalo ne smeta. Zato morate ipak malo da ga „pogurate" da bi što pre prihvatilo tu neminovnost.
Trudite se da vašem klinji što češće menjate mokre i uprljane pelene i „pampers" da bi navikao da bude suv i čist. Mališan koji je naučio da bude stalno čist pre će sam zatražiti nošu i brzo će proći onu fazu kad „obavi posao" a da to nikome ne prijavi.
Posmatrajte vašeg mezimca jer postoje znaci koji pokazuju da je dovoljno sazreo za nošu:
– ume da saopšti svoje potrebe, na primer zna da kaže da je gladan, i shvata jednostavna naređenja („Donesi mi loptu!");
– počinje da skida mokre pelene i sam vam kaže da su „ukakane";
– donosi nošu u sobu da bi na nju seo ili pokušava da se uspentra na WC-šolju.
Pre nego što počnete da stavljate mališana na nošu, dajte mu je u ruke da je slobodno razgleda i upozna se s novim predmetom. Naravno, treba da mu objasnite čemu služi. Ako se prvi pokušaj završi otporom i čvrstim „ne", odložite ceo poduhvat za nekoliko nedelja dok mališan ne postane prijemčiviji za tu promenu u svakodnevnom životu. Nemojte pošto-poto da isterujete svoje. U protivnom rizikujete da ubijete njegovo interesovanje i svaku želju da se potrudi i prihvati novinu.
Postoji nekoliko malih lukavstava koja će vam pomoći.
Iskoristite prirodnu želju svakog deteta da imitira odrasle. Pokažite mu kako vi idete „na nošu". Devojčice bolje usvajaju tu lekciju s mamom, dok dečaku može pomoći tata, iako podudarnost polova nije obavezna. Treba da odlučite šta vam je zgodnije: da li da naučite dete da koristi nošu ili pravi toalet ali sa specijalnim dodatkom koji omogućava bezbedno sedenje.
Većina male dece više voli svoju nošu. Odličan izbor je stoličica ispod koje se pričvrsti noša i u kojoj je detetu udobno jer može da stavi obe noge na pod, dok je na WC-u nestabilno i zahteva vaše prisustvo. Osim toga, ta stoličica može da se prenosi iz prostorije u prostoriju, ali i da se sklopi i ponese kolima gde god da idete.
Postoji mnogo različitih vrsta stoličica, ali i noša. Potrebno je da se mališan odnosi prema noši kao prema jednoj od svojih omiljenih igračaka. Prilikom kupovine noše treba da vodite računa o nekoliko stvari. Povedite i mališana u prodavnicu jer i njemu treba da se svidi poklon kao kada kupujete novu igračku ili slikovnicu. Ocenite da li mu je udobno da sedi na stoličici ili noši.
Deci se posebno dopada takozvana muzikalna noša: kad dete obavi posao, noša počinje da svira. Detetu starijem od dve godine imponovaće dodatak za WC-šolju koji mu omogućava da samostalno sprovodi celu proceduru.
Da ne biste po ceo dan trčali za vašim ljubimcem i podmetali mu nošu, prethodno treba pažljivo da pratite njegovo ponašanje.
Najviše će vam pomoći ako zapišete kad mališan najčešće ima stolicu. Kod male dece se to često dešava posle nekog obilnijeg obroka, recimo doručka ili ručka. Znači, upravo u to vreme treba da ga stavite na nošu. Dozvolite mu da sedi na njoj koliko hoće i dajte mu da za to vreme prelistava omiljenu slikovnicu. Ukoliko ne uspete da otkrijete određeni ritam, stavljajte ga na nošu na svaka dva-tri sata ili onoliko često koliko vam vreme to dopušta.
Dok se mališan navikava na nošu, oblačite ga tako da možete brzo da ga skinete. Kod kuće je najudobniji najobičniji donji deo trenerke koji se lako svuče i navuče.
Dok traje navikavanje, često ćete imati posla s mokrim i uprljanim gaćicama ili pantalonama. To morate shvatiti kao potpuno normalan proces privikavanja i učenja. Znači, ne smete nipošto zbog toga da ga grdite ili, još gore, kažnjavate.
Kada na nošu
Lekari smatraju da navikavanje na nošu treba da počne u uzrastu oko druge godine. Oni preporučuju da se taj poduhvat ne sprovodi brzo, već postepeno, ležerno i bez nervoze kako bi mališan bolje sarađivao sa roditeljima ili bakama i lakše prihvatio novinu. Zanimljivo je da se zbog „savršenih" „pampers" pelena, koje upijaju vlagu tako da dete nije ni svesno da je mokro, uzrast skidanja pelena proteklih godina pomera ka trećoj godini.
šta ne treba da radite tokom skidanja pelena
Prilikom odvikavanja deteta od pelena mnogi roditelji prave greške kao što su zastrašivanje, kazne, podsmevanje i slično. Evo šta savetuju britanski psiholozi.
Bez stresa
Čak je i dobar stres loš stres kada je reč o skidanju pelena. Venčanja, dolazak novog deteta, odmor… sve to vašem detetu može da bude podjednako teško kao i razvod ili preseljenje. Ako se u vašem životu trenutno događa bilo šta veliko, sačekajte sa izlaskom iz pelena.
Nemojte da silite dete
Prvo proverite da li je vaše dete uopšte spremno za izlazak iz pelena i da li je svesno svojih potreba. Uvek krenite s ohrabrenjima i podrškom. Ako dete odbija da izađe iz pelena, pritisak s vaše strane samo će stvoriti napetost i izazvati novi otpor kod deteta.
Ne postavljajte rokove
Mala deca ne reaguju dobro na rokove i nemaju koncept kakav imaju odrasli. Imajte realna očekivanja ili ih, ako je moguće, sasvim zaboravite. Programi koji obećavaju da će vaše dete skinuti pelena za samo tri dana ili čak 100 dana ne uzimaju u obzir detetovu individualnost. Svako dete ima vlastiti temperament i svoj skup veština, pa ne postoji jedinstvena metoda koja odgovara svima.
Ne popuštajte spoljnim pritiscima
Spoljni pritisci dolaze iz različitih izvora: od baka i deka, drugih mama u vrtiću, vaspitačica, supružnika. Imajte na umu da su bake i deke prepuni mudrosti o vaspitanju, ali da neki njihovi saveti danas jednostavno ne zvuče dobro. Na primer, prisetite se da vaši roditelji verovatno nisu koristili auto-sedišta.
Ne brinite toliko
Stvarno. Verovatno ste to dosad milion puta čuli, ali istina je: prilično je neverovatno da će vaše dete otići na fakultet u pele- nama. Ne brinite toliko: možda će potrajati, ali svako dete nauči da ide u toalet samostalno.
Komentari (0)