Ekrani su postali nezamenljivi deo naših života. Ali kada je pravo vreme da uvedemo ekran u dečiju svakodnevicu? Da li dete može da nešto propusti ukoliko ga ne izložimo odmah ekranima? Ili je bolje za decu ako ih sa ekranima upoznamo kasnije?
Šta su ekrani i zašto su važni?
Za početak da objasnimo termin „ekrani“. Kad kažemo da je dete izloženo ekranima tu podrazumevamo svaki tehnološki uređaj sa ekranom preko kojeg dete ima pristup internetu, prvenstveno Youtube-u i videima na njemu. Dakle tu spadaju telefoni, tableti, računari, televizori i drugi slični uređaji.
Deca najlakše i najbrže uče u interakciji sa drugim osobama
Dečiji razvoj se odvija brzo i intenzivno u prvim godinama života. Dete kroz brojna ponavljajuća iskustva uči o svetu oko sebe i razvija nove veštine i sposobnosti. Ključnu ulogu u tom učenju imaju bliske osobe sa kojima dete stupa u interakcije. Razna istraživanja su pokazala da deca najlakše i najbrže uče u interakciji sa drugim osobama, dok se najmanje učenja dešava preko mašina odnosno ekrana.
Kada su izložena ekranima deca posmatraju sadržaj koji je senzorno mnogo bogatiji od bilo koje igračke. Njihovi mozgovi bivaju bombardovani brojnim stimulusima usled čega dolazi do lučenja dopamina i drugih hormona koji čine da se dete oseća lepo. Usled toga dete želi da posmatra sadržaj sve duže i postaje mu sve teže kada mora da prekine.
Šta se zapravo dešava sa dečijim razvojem kod prekomernog izlaganja ekranima?
Preterano izlaganje ekranima je direktno povezano sa kašnjenjem u razvoju i tu više nema nikakve sumnje, brojne studije su to potvrdile. Sve oblasti razvoja su pogođene, među njima i razvoj govora, pažnje, kognitivni, socioemocionalni i motorički razvoj.
Govor se razvija imitacijom i u kontaktu sa drugim ljudima. Potrebno je da vidimo kako drugi pričaju, da ih razumemo, pokušavamo da uradimo isto što i oni. A kada uspemo drugi budu srećni što nas motiviše da se još više trudimo i upuštamo u nove socijalne interakcije. Prilikom gledanja ekrana dete ima pasivnu ulogu. To znači da ono samo prima informacije, ali se od njega ne očekuje da bilo šta uradi, ponovi ili odreaguje na to što vidi i čuje. Tako dete često ni ne razume šta posmatra, nego su mu privlačni melodija, intonacija ili boje.
Posledica toga je da razvoj govora kasni. Nekada roditelje zbuni to što dete deluje kao da ima dosta reči u repertoaru, najčešće su to nazivi za boje, oblike, životinje, slova i brojeve. Međutim, ispostavi se da to znanje nije funkcionalno, odnosno dete ne ume da ga primeni sem u ograničenim, napamet naučenim situacijama. To nam pokazuje da dete ne razume ono što je naučilo.
Druga oblast koja je značajno pogođena ekranima jeste pažnja. Pažnja nam je neophodna za bilo koju aktivnost u toku dana. Kod dece koja su prekomerno izložena ekranima dešava se da imaju deficit pažnje. Ne mogu da usmere pažnju na neki sadržaj duže od par sekundi, a ukoliko to zahtevamo od njih nastupaju ispadi u ponašanju. Motorički razvoj trpi jer su deca nedovoljno fizički aktivna što može da dovede do gojaznosti, manje motoričke spretnosti i lošije fine motorike zbog specifične upotrebe prstiju prilikom korišćenja ekrana.
Kognitivni i socioemocionalni razvoj se odvija opet u interakciji sa odraslima i decom iz sredine. Dete koje je preterano izloženo ekranima teško podnosi frustraciju, lako se razbesni i burno reaguje na roditeljska ograničenja. Sa druge strane, kognitivni razvoj zahteva stimulativno okruženje gde dete ima priliku da istražuje, učeći da razmišlja, rešava probleme i upoznaje svet oko sebe. Ekrani ne nude detetu ništa od navedenog.
Kada uvesti ekrane i koliko često?
Stručnjaci preporučuju da se deca ne izlažu ekranima pre 18 meseci starosti. Izuzetak su video pozivi sa poznatim osobama. Od 2. do 5. godine preporuka je da ne gledaju ekran duže od 1 sat dnevno, po mogućnosti manje. Vikendom ne duže od 2 sata.
Kada se uvode ekrani bira se edukativni sadržaj i treba da gledate zajedno sa detetom. Dok gledate zajedno možete da komentarišete, opisujete šta vidite i na taj način pomažete detetu da shvati šta gleda. Poželjno je da se biraju sadržaji gde je govor takav da imitira vaš prirodni govor, bez preglasnog, premelodičnog govora i izmenjene intonacije. Uvek biramo sadržaje na maternjem jeziku.
Ograničite u kojim prostorijama u kući je dozvoljena upotreba telefona i kada u toku dana (nikako tokom jela i pre spavanja).
Svima nam je izazov ograničiti vreme ispred telefona. Ali na nama je odgovornost da zaštitimo decu u prvim, kritičnim godinama razvoja i da im pružimo najbolju moguću sredinu za napredak.
Tekst je napisala master defektološkinja Milica Soldat www.svetgovora.rs
O AUTORKI
Završila osnovne i master studije – smer logopedija na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Živi i radi u Novom Sadu. Fokusira se na naučno zasnovane metode tokom rada. Strast joj je rad sa decom koja kasne sa progovaranjem, imaju artikulacione poremećaje, disfaziju i smetnje u učenju.
Komentari (0)