Novorođena beba ne vidi svet u šarenilu, već u kontrastima i prelivima crne, sive i bele boje. To je zato što ćelije u mrežnici, vitalnom delu oka koji omogućava vid, koje su odgovorne za percepciju boja, još nisu potpuno razvijene. Novorođenčad imaju slabu percepciju boja, ali postepeno razvijaju sposobnost razlikovanja nijansi u prvih nekoliko meseci života.
Kada bebe počinju da razlikuju boje?
Sposobnost beba da prepoznaju boje postepeno se razvija tokom prvih nekoliko meseci života, ali je najintenzivnije obično u periodu između 3. i 4. meseca.
Studija američkih istraživača iz 2022. godine pokazala je čak da novorođenčad mogu da detetkuju neke boje, ali slabo. Bebe generalno imaju vrlo slab vid u prvim mesecima, a kod razlikovanja boja njihova sposobnost je vrlo ograničena i slaba zbog nezrelosti retine i korteksa. Fotoreceptori novorođenčadi nisu dovoljno razvijeni, pa im je potrebno da površine boje budu dovoljno velike i visoko zasićene da bi ih uopšte primetili.
Mehanizam za razlikovanje crvene i zelene razvija se prvi, dok se plavo-žuti mehanizam javlja četiri do osam nedelja kasnije.
Do 3. meseca bebe postaju trikromatične, odnosno, bebine oči i mozak mogu prepoznati i razlikovati tri osnovne boje svetla – crvenu, zelenu i plavu, kaže se u studiji o razvoju percepcije boja. Bebin vizuelni sistem počinje da funkcioniše kao kod odraslih u smislu osnovne percepcije boja, jer sada može da kombinuje tri boje kako bi videla čitav spektar nijansi.
Iako boje postaju prepoznatljive, bebama je i dalje potrebna stimulacija da bi naučile da ih razlikuju i prepoznaju u različitim uslovima osvetljenja.
Koju boju bebe prvo vide?
Istraživanja su pokazala da je crvena boja najlakše vidljiva za bebine oči koje se još uvek razvijaju. Studije pokazuju da novorođenčad najlakše primećuju zasićene crvene nijanse. Više od 75% novorođenčadi usmerava pogled ka velikim površinama jarko crvene boje, dok preko 80% ne reaguje na plavu boju u istim uslovima.
Crvena boja ima visok kontrast u odnosu na druge, što pomaže bebinom nezrelim očima da je prepoznaju. Zajedno sa crnom i belom, crvena je među prvim bojama koju mogu uočiti.
Crvena je vrlo stimulativna boja i privlači pažnju. Žuta je često sledeća boja koju bebe mogu jasno da vide nakon crvene, a zatim idu zelena i plava.
Ovaj redosled boja se temelji na tome kako bebine oči reaguju na svetlosni spektar i talasne dužine. U ranom razvoju, bebama je lakše da prepoznaju boje koje imaju duže talasne dužine, jer su te boje vizualno jače i kontrastnije. U tom smislu, crvena je prva boja koju beba prepoznaje jer ima najdužu talasnu dužinu u svetlosnom spektru. Potom žuta, koja ima sličnu talasnu dužinu kao crvena, ali je još svetlija i kontrastnija, što čini da bude jednostavnija za prepoznavanje. Sledeća bi bila zelena, čija talasna dužina je malo kraća od žute, ali još uvek dovoljno jaka da bebine oči mogu da je prepoznaju. Onda plava, koja ima kraću talasnu dužinu, zbog čega je teže za bebine oči da je detektuju u ranim fazama razvoja vida.
Možda će beba imati i neke omiljene boje koje je više privlače.
U ovom periodu ipak, bebe mogu imati poteškoća sa razlikovanjem vrlo sličnih nijansi boja, poput svetloplave i tamnoplave ili svetlozelene i tamnozelene. Pastelne boje, koje su nežnije i manje intenzivne, mogu biti teže za razlikovanje od jarkih boja.
Vid bebe se kontinuirano usavršava tokom prvih godinu dana, a do otprilike 6. meseca, beba može da vidi širok spektar boja.
Zašto bebe vole kontraste?
Bebe imaju tendenciju da duže gledaju na oblike i šare visokog kontrasta nego na one sa niskim kontrastom. To je zato što njihove oči mogu jasnije razlikovati razlike između svetlih i tamnih područja. Jaki kontrasti im pomažu da razlikuju oblike i objekte u svetu oko sebe.
Postavljanjem crno-belih ili jarkih boja u igračkama, posteljinama ili na zidovima, stimulisaćemo bebin vid. Crno-bele slike ili crno-bele knjige su odlične za novorođenčad.
Komentari (0)