Trudnoća je bila rizična, ali porođaj je bio lagan
Trudnoća mi nije bila divna kao porođaj, ali posle kiša dođe duga – tako kažu – pa sam se time i vodila kroz devet meseci.
Trudnoća je bila rizična, pila sam uteogestan, aleract, naravno, ležanje 24/7. Bila sam jedna od takvih trudnica koja je želela sve da zna, ali bas sve! Išla sam u školicu za trudnice, savetovala se sa drugaricama koje su bile starije trudnice od mene. Potom sam jedva čekala njihovo iskustvo, znate kako mame mamama pričaju svoja iskustva, pa se žale jedna drugoj.
Foto: Privatna arhiva
U moru tih informacija sam čula svašta, čitala svašta, u većini su to bili negativni utisci o porođaju. Ali se ja nisam plašila, stvarno se ni u jednom trenutku nisam uplašila svog porođaja. Pomislila sam samo da je to osećanje sigurnosti nešto trenutno, jer porođaj još nije krenuo, možda će me stići onog trenutka kada porođaj krene, ali NE.
Od 34. nedelje sam čekala svaki dan, rečeno mi je da se mogu poroditi svakog trenutka zbog skraćenog grlica i zbog toga sto sam otvorena, čekala sam i čekala.
Termin 16.05.2021.
Osećaj je kao da se nikada neću poroditi, ultrazvuk, bebica skroz nisko, CTG ništa. Porađala sam se u KBC “Dragiša Mišović”. U porodilište sam išla od 36. nedelji gde mi je rađen CTG na nedelju dana pošto u porodilištu nema mnogo mesta, nisam želela da riskiram nego sto je sigurno, sigurno je.
Tako mi je trudnoću u poslednjim danima vodio predivni prim. dr Igor Plješa bez ikakve zadrške mogu reci da je on jedan fenomenalan doktor koji jako voli svoj posao i obavlja ga ponovo fenomenalno. Rekao mi je da sam otvorena 1.5cm i da je beba jako nisko i da bi on želeo da izdržim što više, da mirujem, barem kako je rekao nedelju dana (do 37 nedelje) pa posle šta bude biće.
U 37. nedelji sam bila otvorena 2,5 centimetra ali i dalje nikakvi bolovi, nista, odlazim kuci, 38 nista, sve isto.
Dosao je i taj 15. maj, gledam seriju i počinje blag bol u leđima i stomaku, otišla sam kod majke i rekla šta se dešava. Otišla sam da se okupam, sredim, operem kosu i da se isfeniram. Jer bože moj kako otići na porođaj sa prljavom i čupavom kosom 🙂 . Brišem se i vidim služni čep. Znala sam da je ispao, osetila sam da porođaj kreće polako i opet nikakav strah. Sve sam radila sa osmehom, pevušila sam i lagano se spremala. Odem kod majke ponovo i kažem „E, ispao mi je služni čep, a s obzirom na to da me i boli stomak znači da ću da se porodim u roku od 24 sata, pa da znaš samo” i odlazim u sobu da nastavim epizodu gde sam je stopirala.
Foto: Privatna arhivaOd 15h su krenuli bolovi, merila sam kontrakcije koje su u tom trenutku bile na 10minuta. Došao mi je brat koji je sav bio uznemiren i uplašen kao da treba on da se porađa. Kada su kontrakcije par puta bile na 5 minuta krenula sam u porodilište. Tada je bilo 19:30h.
Ja nasmejana, dođe kontakcija i ja je predišem i nastavim dalje. Bila sam jako uzbuđana jer je se bližio trenutak kada ću upoznati moju Katju, moju princezu, moj život – neopisiv osećaj. Ulazim u porodilište, kažem sestri da sam došla jer imam kontrakcije na 5 minuta. Rekla mi je da sačekam dok doktorka završi pa ću ući na pregled. Bolovi su podnošljivi, stvarno, disanje je spas. Ušla sam u ordinaciju, doktorka mi je odradila ultrazvuk, bebinu glavu jedva da je videla, jer je skroz kod koske bila, urađen mi je test na koronu.
Sve je bilo uredno i rečeno mi je da idem i odnesem mojima stvari u kojima sam bila, obučem spavaćicu i odem po završne analize. U tom trenutku jedino neudobno je bila drvena stolica na kojoj sam sedela i čekala sestru da završi krvnu sliku, papirologiju itd. Uzela sam telefon i javila prijateljima da je porođaj krenuo.
Sestra me je odvela na sprat gde mi je rađen klistir, ni nalo bolno više je bio neprijatan osećaj. I sve vreme sam se smejala, bila opuštena. Ulazim u porođajni boks, ležem na krevet, stavljaju mi braunilu, aparat za pritisak i CTG i kazu da čekamo. Na aparatu su bili brojevi pa sam ja znala kad kontrakcija kreću, uzela bih vazduh i izdržala 60 sekundi i nastavila bih da gledam sestre šta rade.
Vodenjak mi i dalje nije pukao do trenutka kada babica nije pogledala koliko sam otvorena i puuuf kaže babica „imam zlatne ruke” haha tada sam bila otvorena 5 prstiju i tek tad mi je uključen epidural. To je bilo zaista nešto najbolje, iskrena da budem. Bolovi i bez epidurala nisu bili mnogo strašni, ali sam želela da mi porođaj prođe što lepše, jer kao što sam na početku ovog teksta rekla, čitala sam dosta negativnih utisaka, straha i trauma. I kada je epidural krenuo da deluje bila sam kao na plaži, jer sam u trenutku i zadremala.
Foto: Privatna arhiva
Došla je babica da vidi koliko sam otvorena, svega možda pola sata do 45 minuta od davanja epidurala. Oko 00:20 babica za stolom pored mog rekla da je devojka je otvorena i da će krenuti da je porađaju, a moja babica na to odgovorila „Ohoo, i ona je, taman će jedna za drugom do 01:00 će biti obe porođene.” Moj odgovor u smehu je bio „pa ne bih želela da vas previše zadržavam” i zaista za 25 minuta tačno u 00:45 rođena je moja Katja. Predivna, rumena i najglasnija beba u tom trenutku zbog čega sam bila jakoo sreća.
U toku porođaja sam slušala radio, tako da je to bilo jedno fenomenalno iskustvo. Rađena mi je epiziotomija mala, popucala sam, ali i oporavak nije ništa boleo ( bez ikakve lazi) jedno predivno iskustvo u predivnom porodilištu! Smatram da sam tako prošla jer mi je glava bila čista i bez straha, panike i loših misli!
Mame, stvorene ste da sve izdržite. Verujte, u trenutku porođaja, onda kada se beba rađa, tada se od devojke rađa majka koja je na svet donela to biće, njeno biće, njeno srce ispod srca!! Sve možete i ne plašite se.
O autorki
Zovem Marija Josifović i samohrana sam mama bebe Katje. Radim na ITAcademy, volim da čitam, šetam, kuvam zdravu hranu. Volim da pomažem drugima, a obožavam životinje posebno mačke.
Porodila sam se u Misovicu krajem 2022, kod dr. Nevene Stanojević. Celu trudnocu sam vodila tamo. Najlepsi porodjaj sam imala uz toliko empatije medicinakog osoblja i doktorke. Sve najlepse za porodiliste Dragisa Misovic 🫶ðŸ»
Prvi put sam trudna, nema većih komplikacija, iako mi je isprva posteljica bila nisko, a grlić blizu donjoj granici, pa su me držali na utrogestanu, ali se sad u trećem tromesečju to ispravilo. Spremam se psihički i fizički za porođaj i činim sve što mogu da ga sebi olakšam. Carski rez bih stvarno volela da izbegnem, iako mi je na poslednjem ultrazvuku u 30. nedelji doktor rekao da se beba još uvek nije okrenula na glavu, što je razlog za carski. Od tad radim vežbe koje bi trebalo da pomognu bebi da se okrenu (tuzno je samo što sam morala da tražim načine za to preko interneta na engleskom jeziku, jer kod nas niko o tome ne priča, a idem istovremeno u dve škole za trudnice i bila sam kod tri različita doktora). Prema iskustvu drugih trudnica, shvatila sam da najveće probleme na porođaju imaju žene koje su ušle gojazne u trudnoću i one koje dopuste da se previše ugoje u trudnoći. Čak sam se i ja previše opustila i krenula mnogo da jedem stvari koje ranije nisam toliko jela, pa sam sad na granici trudničkog dijabetesa, što je možda i razlog zašto mi se beba nije okrenula, a i bila sam dosta lenja u trudnoći i stalno sam samo sedela u fotelji. Zbog toga sam krenula u 7. mesecu na vezbe za trudnice, kako bih makar malo ispravila svoje greške. U suštini, hoću da kažem da smatram da i mi trudnice moramo da radimo na tome da sebi obezbedimo što zdravu trudnoću, što lagan porođaj i da ne možemo da očekujemo od doktora da izvede čudo ako smo sve vreme radile sve što ne treba u trudnoći.
Meni su dali epidural sa 7 i po prstiju, dobila sam jednu cetvrtinu epidurala i porodila se nakon pola sata od uzimanja
Gluposti epidural se nikako ne daje kad je zena 5 prsta otvorena, ja sam u nemackoj molila babicu da mi daju epidural jer sam prvo rodila sa epiduralom,kaze 5 prsta otvorena nikako se ne sme dati jer porodjaj je poceo nakon nepunih 20min beba je vec bila tu🥹 i verujte porodjaj mi je bio laksi nego sa Epiduralnom anestezijom
Svaki porodjaj je priča za sebe. I super je kad žene nemaju jake bolove, a zavisi i od toga da li se žena prirodno otvara ili se daje indukcija, tu ima sto faktora, i svako telo drugačije doživljava porodjaj.
Ja sam imala kontrakcije 18 sati, i disanje jeste mnogo pomoglo, ali zadnjih 5 sati pre samog porodjaja nije više nista pomagalo, to su neizdrživi bolovi. Epidural nisam dobila zbog zabune mog lekara i drugog kolege koji ga je menjao, tako da sam se i eto tako porodila, beba velika 4360g,ali sam je brzo izgurala jer sam stvarno bila pribrana i sarađivala sam. Tako da se slažem za ovo da psihički moramo da budemo spremne, koliko god bilo teško i bolelo, i deluje nemoguće skoncentrisati se na bilo šta, dođe ti da crkneš od tolikih bolova, ali samo pribrana glava i saradnja sa doktorima i babicama,jer i to se završi, a najvažnije da damo sve od sebe da sve prođe u najboljem mogućem redu, i naravno sve što je u našoj moći.
Velika podrška za žene kojima predstoji porođaj, samo polako i hrabro, sve se to završi i posle se družite sa vašim bebicama
Mogu samo da kazem sad sam se porodila i nikada vise .
draga mama tobsad kazes,mislim da neces uskoro imati takvo misljenje,ja sam slicno reagovala,sad sam se porodila u Frontu i nikad vise,kad ono jos dva porodjaja i tri bebe i opet u Frontu,svaka trudnoca i porodjaj za sebe,ali bitan je i doktor jako i saradnja porodilje
Nije do pozitivnih misli veruj mi. Do epidurala je. Ja sam se tri puta poradjala i sva tri puta bez epidurala i svaki put sam mislila da cu umreti od bolova. U mom porodilistu nema opcije epidurala. Jos su mi i rucno izvlacili grlic zadnji put jer nije bio centriran a to je bolelo vise od samog porodjaja.
Citam iskustvo ,bolovi su bili podnosljivi do 5 prsta da,ali ako te nakace na indukciju bez epidurala sa otvorenih 4 prsta e to je djavolska bol.Nemas vremena ni vazduh da udahnes izmedju kontrakcija.Indukcija i ubrzava i pojacava bol.Ja sam mislila to je to ja umirem.Disi disi, odjednom od bolova nemam snage da udahnem vazduh..Ja sam istraumirana porodjajem.Dete krupno 4100 i 58 dugacko.Bolovi poceli od 13:00 do 12:50 kad sam se porodila.Trudnocu sam podnela povracajuci do poslednjeg dana,prva 4 meseca na infuziji od povracanja,a posle toga nisam smela da se vozim ni 2 min kolima ,autobusom.Spremam.se psihicki za drugo dete ali kad pomislim uhvati me napad panike.I da jako bitna stvar,ja nisam imala napone ,doktori su morali nasilno da me porode.Beba je imala dva hematoma na glavi,pupcanu vrpcu oko vrata, popucale kapilare oko ociju,natecena skroz.Sve u svemu uhh, ne zelim cak ni da se secam iskreno
Vrlo slično, samo sto sam na kraju završila na carskom. Trudna sam drugi put, pa istraumirana od prvog puta ni ne razmišljam o prirodnom porodjaju, već ću zakazati carski.
mislim da netreba tako misliti,pet trudnoca,tri uspesne.Prva strasna bez epidurala pre 15 godina,haos,zatim 2018 sa epiduralom, sve ok nisam osetila nista,a lezanje je bilo non stop..A 2020 blizanacka trudnoca,bez lekova,bez problema,borili smo se za prirodan porodjaj al moralo. je na carski sa spinalnom anestezijom i sve je bilo o.k,zato glavu gore svaka trudnoca je za sebe
epidural…
Moj prvi porodjaj je bio za 20min.Sve se tako brzo desilo.. kod kuce pukao Vodenjak,ispao sluzni cep, otišla u Betaniju kad ja otvorena 6prstiju.Sredili papire,test na koronu pa u salu.Do sale svih 10, bukvalno prirodan porođaj bez icega..beba skoro 4kg i 54dugacka
Nikakav strah nisam imala,samo sam molila Boga da sve prodje kako treba i imala ogroman osmeh
Moj prvi porodjaj je protekao jako tesko i dugo, ali nikad nisam rekla da necu vise biti trudna.. To prvo iskustvo je bio kao neka lekcija sta raditi drugi put, tako da kada sam ostala trudna drugi put uopste nisam razmisljala o porodjaju, bolove sam dobila u 10 do 3 ujutru u 7 sam otisla u Betaniju dok je doktorica dosla u 08:04 sam rodila prelepu devojcicu Saru. Bila sam sokirana kako sam se tako brzo porodila s obzirom na prvi porodjaj…. Ali nista ne moze da se meri sa tim kad ugledate to malo bice koje ste nosili 9 meseci… 🙂