Da li je moguće? Tako je kompletna javnost reagovala na Član 12 Zakona o Alimentacionom fondu po kom će dete koje dobija alimentaciju od države, jednog dana sve državi morati da vrati i to s kamatom. Onda kad postane naslednik roditelja koji mu za života nije plaćao alimentaciju. Ministarka Tatjana Macura uverava da neće biti tako jer kaže, ko nema ništa na svoje ime i kome izvršitelji nisu imali šta da oduzmu – nema šta ni da ostavi svom detetu.
Skorija istorija srpskog parlamentarizma ne pamti kada je poslednji put ovoliko “pozeleneo” skupštinski grafikon, jer su za Zakon o alimentacionom fondu glasali i vlast i opozicija.
“Za je glasalo 156 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 166 u sali, konstatujem da je Narodna skupština usvojila predlog ovog zakona, čestitam”, saopštila je posle glasanja Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine.
No, nije prošlo ni šest dana, i još nije ni stupio na snagu, a perfektni Zakon o alimentacionom fondu našao se na meti kritika. I to Član 12 ovog Zakona koji glasi:
“U slučaju smrti dužnika izdržavanja, za ispunjenje potraživanja Republike Srbije iz Člana 10 ovog zakona odgovaraju njegovi naslednici do visine vrednosti nasleđene imovine”.
Da pojednostavimo.
Zamislite da 10 godina roditelj ne plaća alimentaciju. Celu deceniju. Dakle, dete se izdržava iz Alimentacionog fonda i to državu košta, recimo, 25.000 evra.
Međutim, onda kada taj roditelj premine, država ima pravo da se naplati, i to tako što će tužiti njegove naslednike. Ali, u ovom slučaju, naslednik bi bilo to isto dete, koje bi onda državi moralo da vrati novac koji je dobilo kao alimentaciju. Plus kamata, plus sudski troškovi.
“Ja sam negde okvirno izračunala, na primer, ako bi dete dobijalo 25.000 dinara, što je u ovom trenutku maksimalni (mesečni) iznos, vratila sam se unazad i sračunala kamatu. Ta kamata bi za 10 godina bila 54.000 dinara. Dakle, više nego duplo. I to bez sudskih troškova”, navodi Marina Mijatović, poslanica ZLF i pravnica.
Da li je onda to Zakon, koji umesto da štiti dete, štiti državu i njen budžet?
Ne bi trebalo, kažu u organizacijama koje se ovom problematikom bave, da Fond za pomoć deci postane Fond od kog prihoduje država.
“Ovaj Fond je u stvari trebalo da bude neki oblik socijalne pravde, ka deci, i ka tim porodicama, i bojim se da ćemo dugoročno doći u situaciju da neće biti ni korišćen za ono čemu je namenjen. Jer žene koje se nama javljaju su, sad već, u strahu od mogućnosti da će njihova deca u budućnosti vraćati te iznose”, kaže Jelena Ružić, iz Ženskog udruženje kolubarskog okruga.
Nema razloga za strah, uverava ministarka Tatjana Macura. Nismo, kaže, pisali zakon s namerom da deci nanesemo štetu i ako se bilo šta u praksi pokaže kao loše, zakon će se, ističe, menjati u najboljem interesu deteta.
“Roditelj koji ne plaća alimentaciju, a nema imovinu ili zaradu od koje javni izvršitelj može da nadomesti dug koji bi nastao ukoliko se alimentacija isplaćuje iz Alimentacionog fonda, svakako nema šta ni da ostavi u nasledstvo detetu – ni imovinu, ali ni dug. Izvršitelji će upravo ovo stanje dužnika proveravati na mesečnom nivou, kao što je i navedeno u Zakonu. U tom smislu verujem da nema bojazni da će dete naslediti nastalo dugovanje”, objasnila je Tatjana Macura, ministarka bez portfelja.
Ako se tako nešto i dogodi, ministarka tvrdi da dete nije obavezno da prihvati nasledstvo, pa samim tim ni dugove svog roditelja. Ali dodaje, ako taj roditelj poseduje bilo šta – imovinu ili zaradu – još za života dug će mu biti naplaćen.
Izvor: N1
Komentari (0)