Naša priča 37+5
Naša priča je započela 2020. godine u jeku epidemije koronavirusa – piše mama Sanja.
Porodila sam se u 37. nedelji carskim rezom. Termin je bio 19. april 2020. godine na samo Vaskrsenje, ali je Bog imao drugačiji plan za našeg sina i nas. Na poslednjoj kontroli beba je bila okrenuta glavom na gore, a zbog urođene anomalije UTERUS DUPLEX i činjenice da sam prvorotka – karlični porođaj nije dolazio u obzir, pa je carski rez zakazan za 9. april.
Foto: Privatna arhiva
Vodenjak mi je pukao 26. marta u 7:45 časova, 45min nakon što je tata došao kući iz noćne smene…
Ono što sam predosećala se obistinilo
Nekoliko dana pre nego će mi vodenjak pući imala sam čudne osećaje i svima redom govorila kako ću se poroditi… Ključni ‘dokazi’ su bili kada je 25. mart u kasnim večernjim satima komšijama koji žive preko puta nas pas preskočio ogradu i toliko lajao na našoj kapiji, ali onaj lavež upozorenja… Ja koja obožavam životinje znala sam da se uskoro bliži porod jer prosto životinje osećaju. Ubrzo nakon toga sam dobila užasnu glavobolju koju sam jedva obuzdala. I 26. marta u 7.45h se moj osećaj i obistinio.🥰
Dok je tata telefonom prijavljivao početke mog porođaja ja sam se za to vreme kupala i pakovala za bolnicu. Na putu od naše kuće do klinike imali smo 15ak minuta vožnje kolima, ali meni je delovalo mnogo duže, jer su počinjale kontrakcije i bolovi…
Foto: Privatna arhiva / beba Nikodim Isaija u svom domu / i u naručju tate Dalibora
Napokon smo stigli.
Stroge procedure i potpuno drugačiji način praćenja trudnoće – u odnosu na one u Srbiji
Zbog korone su prvo pustili mene unutra, obavili pregled, uradili CTG i smestili u sobu gde sam čekala svog doktora, anesteziologa i svoju babicu. Inače sam ovde sve preglede, razgovore i kontrole imala isključivo sa babicom. Po pravilima doktora sretneš ili nekoliko nedelja pre porođaja, ili na samom porođaju, a zbog moje anomalije ja sam morala doktorku ranije da upoznam, jer je zbog toga moja trudnoća spadala u rizičnu trudnoću…
U Srbiji sam saznala da sam trudna i prvi pregled sam obavila kod svog doktora kod kojeg sam i išla na redovne kontrole. On mi je rekao da mi je trudnoća rizična, da ne smem ništa da radim, da ležim u krevetu strogo, da se pazim. Ovde su mi rekli sve suprotno – da bi trebalo da sam fizički aktivna, da šetam, da smem da treniram, da normalno smem obavljati kućne poslove, itd… A meni je kroz glavu prolazilo: ‘Okej, trudna sam, rizična je trudnoća, ali ako sam trudna nisam bolesna, mogu po malo raditi, ali ne preterivati…’ -Od tog mog ne-preterivanja zavrsila sam na po 9 km pešačenja dnevno 😅.
Ovde između 20. i 22. nedelje rade PRVI i JEDINI PUT ultrazvuk kada ti iskontrolišu celu bebu od glave do pete i tada i saznaš pol bebe. Ja sam ipak imala dva ultrazvuka zbog urođene anomalije… Na dva meseca sam imala susret za babicom gde mi je kontrolisala kilažu, krvni pritisak i nivo šećera u krvi, a kada sam ušla u 30. nedelju radila mi je prvi put brzi CTG, gde je malenom sondicom (veličine hemiske olovke) po stomaku tražila bebine otkucaje srca, sluša ih vrlo kratko i to je to… Ovde smatraju da ne treba stresirati i zračiti ni majku ni bebu prečestim ultrazvučnim pregledima i drugim kontrolama.
Foto: Privatna arhiva / prvi susret sa tatom
Poslednje i najvažnije poglavlje naše priče 37+5
Dok sam ja u bolnim kontrakcijama čekala u sobi, muž se kod kuće pripremao tuširajući se antibakterijskim preparatima koje je dobio u bolnici. Zbog koronavirusa to nije mogao da uradi na klinici, ali nam se brzo pridružio – vidno umoran i već iscrpljen.
U sobi smo imali posluženje i dobili smo kafu i sladoled, ali sam ja sa nestrpljenjem očekivala lekara i babicu. U podne su došli po mene i supruga i premestili nas u operacionu salu. Suprug kaže da se nakon toga ničeg više ne seća – sve do trenutka kada je bebac rođen i kada se, odmah po izlasku iz stomaka – upiškio. 😀
Naravno, već po ulasku u salu i mene su preplavile emocije. Pokušala sam da se suzdržim i ostanem pribrana i jaka – sve dok se ne porodim. Dobila sam spinalnu anesteziju iz drugog puta jer sam se prvi put pomerila…😣
Foto: Privatna arhiva /sve prvo kod kuće – spavanje, kupanje, šetanje
Oko mene je bio tim od dva lekara, jedan anesteziolog, moja babica, higijeničarka i pet medicinskih sestara.. Sve je išlo ‘kao na traci’ 😀
Suprug nije želeo da gleda kako obavljaju carski rez pa su stavili paravan ispred nas, ali sam ja probašla način da to vidim, gledala sam celu intervenciju na ogledalu svetlosne plafonjere -ne znam kako sam provalila to, ali sam uspela da vidim ceo proces… 🤩
Kada je doktor započeo rez, odmah sam rekla suprugu ‘Počelo je’, ne znam da li u mojoj glavi ili je stvarno to išli toliko brzo, ali sećam se kada je napravio prvi rez i kada je krenula krv. Sledeće čega se sećam je da je lekar uhvatio našeg sina za noge i krenuo da ga vadi, a u tom trenutku sam rekla ‘Izvadio ga je’ i već nestrpljivo očekivala da čujem plač. Pre nego što je suprug izgovorio pitanje: ‘Je l’ ga vidiš?’ – naš sin je počeo da plače, a za njim i mi. Suprug kaže da se seća jedino toga kad sam mu rekla da izlazi beka i da je video kako se upiškio na sve nas 😅
Foto: Privatna arhiva
Prvi susret – i svi smo mnogo plakali
Iz mog stomaka su ga direktno stavili na tatine grudi, da oseti tatu, zatim su ga stavili na sto izmerili težinu, dužinu, obim glave zatim mu stavili kapicu na glavu, i tek onda na moje grudi i odma da uhvati da sisa… Sećam se da smo mnogo plakali, svo troje. Bio je mnogo topao, mokar, sladak, malen, nežan… 🥰🥰
Ubrzo posle toga su nas smestili u apartman, suprug je morao da ode , a moj beban i ja smo ostali da se borimo i upoznajemo… 🥰🥰 Da nije bilo Korone, ostao bi i tata sa nama, ovako smo ostali sami u sobi koja je mini apartman kakav svaka porodilja dobije – sa čajnom kuhinjom, TV-om, dve fotelje i stočić, bračnim krevetom, ormarom, frižiderom, kupatilom…
Oko bebe mi niko nije pomagao prvih dana – ni oko presvlačenja, ni dojenja, a bez ičije pomoći sam se i okupala – dan nakon porođaja
Ipak, najvrednije od svega što sam ovde imala, kada je u pitanju tretman vezan za porođaj je upravo ta mogućnost da povedem bilo koga na porođaj. Ali mislim da je najvažnije da beba oseti i tatu u tim prvim trenucima, baš kao što je moja beba…
O autortki
Mama Sanja Gavrilović porodila se u Švedskoj u prisustvu svog supruga Dalibora. Bebac Nikodim Isaija došao je ranije, ali su ga mama i tata dočekali spremni i na najbolji mogući način – zajedno od prvog trenutka.
Ja zivim u svicarskoj i svaki mjesec idem na kontrole i UZ…
Sve je to super,najbitnije da ste Vi i beba prosli kako treba..Ali meni je milije sto svakog mjeseca imam UZ,i sto sam sve vrijeme upucena u stanje svoje bebe i svoje,nego da imam samo 2 UZ u toku citave trudnoce..Mene licno vise umiruju ove kontrole svakog mjeseca(naravno svi smo razliciti)..I kod nas ima jako dobrih i posvecenih doktora,i babica,a isto tako i onih koji nisu..Ali smatram da je tako svuda u svijetu,svuda svi mozemo imati i dobro ,a i lose iskustvo..
Svako dobro,nek je bebac ziv i zdrav!
Svaka čast za sve mamice koje su na svet donele jedno maleno živo biće, pa gde god da su se porodile.
Elem, ja se nisam porodila u inostranstvu, porodila sam se u Betaniji, carskim rezom u 39+1 nedelja. Moja trudnoća je spadala u rizicne, još u 28. nedelji sam saznala da imam placenta previa-u i da ću 99% ići na CR. Zahvaljujući mojoj predivnoj dr koja mi je vodila trudnoću, slušajući je apsolutno sve što je predložila, ja sam bila jedna aktivna trudnica, koja je svakog dana šetala i trudila se da maksimalno uživa, iako, moram priznati, nije bilo lako pobediti i loše misli koje sam imala. Cilj je bio dogurati do 34. nedelje, mi smo dogurale do 39+1, sto je jako retko, ali eto moguce. Moje iskustvo sa Betanijom je najlepše moguće, od samog prijema, preko operacije do otpusta. Sve sestre i dr koji su nas obilazili su bili jako divni i ljubazni, ukljucujuci i pedijatre. Na CR-u su sobe trokrevetne sa kupatilom i mini kuhinjom, sta znam, meni je prijalo drustvo u sobi, i danas smo u kontaktu. Na hranu takođe nemam zamerki, nije idealno, ali ja sam svaki obrok rado pojela. Da napomenem da je bio 13. avgust, pandemija plus užasno velika gužva kada su porodilje u pitanju i opet nosim prelepo iskustvo! Tako da, drage mamice, budite sigurni da i naša zemlja ima izvanredne stručnjake i porodilišta iz kojih se nose lepa iskustva.
Lep pozdrav svima! ^_^
i ja sam se porodila u Geteborgu. Uzasno iskustvo,mucili su me 22 sata,i mene i bebu,zavrsila sam na kiseoniku,krvarila ,dobila temperaturu..bebac nije disao,dobio je infekciju..a na kraju i ja infekciju materice. Na kraju je babica rekla da su ipak trebali da me posalju na carski ali eto nisu . fuj! nikad vise! Dzaba om i sobe i apartmani..
Osoblje je predvino prema vama i babice , sam prijem tretiranje porodilja za cistu desetku, suprotno Srbiji.Porodila sam se kao i gospodja u Svedskoj , ne dobijate apartman vec obicnu sobu koju delite sa ostalim porodiljama , ako ste srece da budete sami i da suprug moze ostati sa vama i bebomðŸ˜. Posebno u sadasnje vreme kada je korona i kada su porodilista puna porodilja i beba ‚ .Imam par prijateljica koje su rodile carskim i svaka od njih je bila uspavama nije pratila svoj carski rez kao gospodja ðŸ˜nerealna prica.
Göteborg je u pitanju. Takodje sam imala 2 ultrazvuka i ctg tek pred porodjaj. Porodila sam se mesec dana nakon Sanje 🙂
Blago vama bar posle porodjaja imate ako nista drugo svaka posebnu sobu i svoju privatnost. Ovde u Srbij u sobi budu najmanje 3 porodilje a ima soba gde ih bude jos vise. Da ne pricam o ponasanju osoblja posle porodjaja kao da smo u kaspnici a ne na porodiljskom odeljenu, a o hrani i picu no Comment
Živim u Göteborgu. Dobro znam svoja i prava i svoje obaveze jer sam i sama zdravstveni radnik! Takođe, moja rođaka je isto prošla baš u Stockholmu i jedna prijateljica iz Malmö. 🙂
Ali ne treba ja Vama da se pravdam, jer za sve ovo što sam rekla i opisala stoji i moj suprug, i ustanove koje sam posećivala kao i moja najbolja babica ! <3
Možda da ste Vi zanimljivi i da su Vaši komentari uvažavani kao moji, možda bi Vi opisivali Vaš porod, ali nažalost. NISTE! 🙂
Svako dobro od Gospoda! :pray:☦ï¸ðŸ“¿
Nemas potrebe da se tripujes da je neko ljubomoran jer nema razloga za tim. Ovo moze da ti kupi samo neko ko nikad nije ni cuo za Svedsku. U Svedskoj je tolika kriza za med.radnicima da je to katastrofa pogotvo sada u vrijeme pandemije tako da si ti sama dobila 5 zdravstveni radnika od toga nema nista . Posto si imala carski rez imala si doktora, babicu i nizu med. sestru,(i to je pitanje s obzirom na krizu koju vec spomenu) anesteziolog je dosao dao ti epidural i otisao. Ima jos neki stvari koje su nemoguca misija u tvojoj prici ali ne bi da smaram ni tebe, a ni sebe . Vjerujem da je mozda u Svedskoj puno bolje se poroditi nego dole na nasim prostorima ali zasto pretjerivati !? Uzivaj sa svojom bebom i neka vam je ziv i zdrav.
Možete pogledati ostale komentare koji svedoče da govorim
Istinu draga Alice.. Ne bih se umarala Vama i pravdanjem. Gde treba sve je pokazano i dokazano i nakon toga je priča objavljena. I kao što rekoh nisam imala epiduralnu anesteziju. Porodila sam se na samom početku korone, gde su bolnice svuda u svetu bile prepune, a u Geteburgu prazne, doslovno su čekali da prime prvi slučaj. Ljubim Vas a Vi vJerujte ili verujte to me ne zanima ABSOLUT.
Da, naravno procitala sam i ostale komentare. Nadam se da si i ti. Elem bez obzira na koronu u Svedskoj je jako velika kriza za med. radnicima pogotovo za babicama i doktorima. I tako je vec par godina unazad i prije korone. Pisem ono u sta sam jako dobro upucena. Isto tako kao sto je jedna druga gospodja napisala ne dobijes apartman nego obicnu sobu. A sto se tice dokaza koje si prilozila redakciji da bi napisali clanak , bas bi voljela da vidim taj dokaz gdje pise da je samo jedna porodilja dobila cak 5 med.sestara. I kao sto vec napisah vjerujem da je ovde u Svedskoj sam proces porodjaja i boravak u bolnici puno bolji nego u nasim zemljama, ali je smijesno da se pretjeruje i pise da je neko ljubomoran jer je neki forum zapazio bas tvoje komentare pa eto rekose jao ovu cemo gospodju intervuisati. I naravno sve zene koje se ne slazu s tobom su ljubomorne i krivo im je sto su one nezapazene. Da nije smijesno bilo bi zalosno. Svako dobro i lijep pozdrav.
Sa svim nalakiranim noktima…
Neznam gdje zivi al ovo za Svedsku nije istina, to je ovisno o gradu i bolnici postoje 3 do 4 glavna ultrazvuka u Stockholmu u dvije najvece klinike, ako napise grad nije problem ovo Švedska neznaci da je cijela Švedska. Vecina nezna svoja prava pa i ne trazi