Foto:

Kardiolog: Matične ćelije spas u lečenju hroničnih bolesti srca

Izvor: Bebac.com

Srbija je druga zemlja u svetu, posle Belgije, koja je primenila novi metod lečenja srca – takozvanom drugom generacijom matičnih ćelija. Jedan od članova tima, koji je pod nadzorom američke klinike Mejo, sprovodio projekat u Srbiji, je kardiolog Marko Banović. On je bio gost Novog Jutra na N1.


Foto: N1

“Matične ćelije koristimo već 40-tak godina u lečenju malignih bolesti krvi. Poslednjih 10 do 15 godina se istražuje njihova primena u drugim oblastima medicine, pa i u kardiologiji. Ono što je novo, naučili smo puno toga mnogo, naučili smo za šta one ne funkcionišu, a sada pokušavamo da vidimo šta je ono gde matične ćelije mogu da doprinesu da se pacijenti oporave od bolesti od kojih boluju”, kazao je Banović za N1.

Što se tiče bolesti srca, matične ćelije mogu da, kako je rekao, pomognu u hroničnim oblicima bolesti.

“Akutna stanja srca, kao što je infarkt miokarda, nisu stanja u kojima matične ćelije mogu da pomognu, jer tada u srčanom mišiću postoji jedan haos, zapaljenska reakcija koja praktično uništava sve što bi se tada ubrizgalo u srce. Dakle, ciljna grupa pacijenata jesu oni koji imaju hronična oštećenja srca, zbog, između ostalog, ranije preležanog infarkta, i gde bi te ćelije, nakon ubrizgavanja, mogle da pomognu”, kazao je kardiolog.

S tim da, dodaje, postoje podgrupe gde matične ćelije mogu više ili manje da pomognu.


Foto: Shutterstock

“Nisu ciljne grupe pacijenti koji su suviše bolesti, dakle, kod kojih je srce toliko oštećeno da je tu jedina opcija transplantacija srca”, rekao je Banović.

Banović je objasnio da je on učestvovao u studiji klinike Mejo, koju je pokrenuo profesor doktor Andre Terzić, koji već 30-tak godina radi u toj klinici.

“Ja sam posredovao da se ta studija dovede u Beograd i da zajedno s Belgijom učestvujemo u tome. To je studija u kojoj se koristi druga generacija matičnih ćelija u lečenju bolesti srca. Šta to znači druga generacija? Matične ćelije su ćelije koje imaju sposobnost samoobnavljanja i diferenciranja u različite druge ćelije u organizmu. Ako ih uzmemo kao takve, a nalaze se svuda u organizmu, to je prva generacija. Ali, ako ih izvadite iz koštane srži ili nekog drugog izvora i tretirate ih u specifičnim uslovima, kultivišete i usmeravate u nekom funkcionalnom pravcu, onda je to druga generacija ćelija”, objasnio je Banović.

Profesor Terzić je, dodaje, osmislio “tajni koktel”.

“Terzić je smislio tajni koktel, ne znamo mu sastojke, u kome te ćelije se 6-8 nedelja obrađuju, kultivišu, sazrevaju, postaju zrele i kao takve ih ubrizgavamo nazad u srce, sa idejom da se taj deo mišića srca, koji je doživeo infarkt, oživi. Taj projekat je trajao dugo, desetak godina, on je završen i kao i većina drugih projekata s matičnim ćelijama srca, on nije u potpunosti ispunio očekivanja. Svakako, mi smo svakako pomogli pacijentima, dokazali smo da je izvodljiva metoda i da nije štetna, što je najvažnije u medicini, ali nismo uspeli da pomognemo onoliko koliko smo mi želeli”, kazao je Banović.

Što, naglašava, ne znači da u nekom narednom periodu sa saznanjima koja imaju, to neće biti slučaj.

“To se neće brzo dogoditi, ali u budućnosti, uz razvoj medicine, prosto je nemoguće da ne uspe”, kazao je.


Foto: Shutterstock

Prema rečima Banovića, osnovni cilj upotrebe matičnih ćelija je da se deo organizma koji je mrtav, obnovi, zahvaljujući karakteristikama koje te ćelije imaju.

“Pa je tako sa srcem, bolestima kičmene moždine, neurodegenerativnih bolesti, dijabetesa i drugih. Ni u jednoj od tih bolesti, matične čelije nisu zvanično odobrene za lečenje, nisu ostvarile svoj potencijal. Ne zato što one to ne mogu, nego što mi, kao naučnici i doktori, ne znamo optimalan način kako da ih primenimo. Ja mislim da će se narednih decenija to ostvariti. Recimo, imate pacijenta koji je invalid posle neke saobraćajne nesreće, koji bi tretiranjem matičnim ćelijama mogao da prohoda”, kaže Banović.

Daleko smo od banke matičnih ćelija

Govoreći o osnivanju banke matičnih ćelija u Srbiji, sagovornik N1 kaže da smo još daleko od toga.

“To je skupa metoda. Da biste osnovali jednu javnu banku matičnih ćelija to košta između 1,5 i dva miliona evra. Mi smo siromašna zemlja, mi još uvek ne koristimo neke lekove koje su odobreni kao obavezni u nekim razvijenim zemljama, jer nam je i to skupo, a kamoli ovo što bi tek trebalo da pokaže svoj potencijal u budućnosti”, rekao je Banović.

Drugi problem, navodi, je što kao kada je u pitanju transplantacija, moraju da postoje donori.

“Ljudi moraju da budu spremni da daju svoje matične ćelije i da se one čuvaju u banci. Ta kultura davanja kod nas nije trenutno na visokom nivou. I treća stvar – te ćelije su ograničenog trajanja, nekih 20 godina te ćelije mogu da se čuvaju, a jos uvek nemamo ni dokaza da leče neizlečive bolesti”, kazao je Banović.

On je najavio i da će 1. juna u Beogradu biti održan međunarodni Belvis simpozijum, na kojem će biti predstavljeni, između ostalog, dosadašnji rezultati studije Avatar, na kojoj rade Banović i doktor Svetozar Putnik, a koja se tiče bolesti aortnog zalistka.

“Moj kolega Putnik i ja smo idejni tvorci studije, i to je prva studija te vrste u svetu, a koja ispituje indikaciju za lečenje, odnosno, utvrđuje kada je najpovoljnije vreme za oper aciju aortnog zalistka. Do sada je važila dogma da se pacijenti operišu kad krenu tegobe, međutim, često ti rezultati budu loši, jer se zakasni. Mi smo hteli da ispitamo da li postoji, a mislimo da postoji, najbolji tajming za operaciju. Pravimo 1.juna presek studije, na polovini smo, da vidimo u kom smeru to ide i kako se razvija”, kazao je Banović za N1.

Osim te studije, na simpozijumu će biti različitih predavanja stručnjaka na temu lečenja oboljenja srčanih zalistaka.

Izvor: n1info.com

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Srbija je druga zemlja u svetu, posle Belgije, koja je primenila novi metod lečenja srca – takozvanom drugom generacijom matičnih ćelija. Jedan od članova tima, koji je pod nadzorom američke klinike Mejo, sprovodio projekat u Srbiji, je kardiolog Marko Banović. On je bio gost Novog Jutra na N1.


Foto: N1

“Matične ćelije koristimo već 40-tak godina u lečenju malignih bolesti krvi. Poslednjih 10 do 15 godina se istražuje njihova primena u drugim oblastima medicine, pa i u kardiologiji. Ono što je novo, naučili smo puno toga mnogo, naučili smo za šta one ne funkcionišu, a sada pokušavamo da vidimo šta je ono gde matične ćelije mogu da doprinesu da se pacijenti oporave od bolesti od kojih boluju”, kazao je Banović za N1.

Što se tiče bolesti srca, matične ćelije mogu da, kako je rekao, pomognu u hroničnim oblicima bolesti.

“Akutna stanja srca, kao što je infarkt miokarda, nisu stanja u kojima matične ćelije mogu da pomognu, jer tada u srčanom mišiću postoji jedan haos, zapaljenska reakcija koja praktično uništava sve što bi se tada ubrizgalo u srce. Dakle, ciljna grupa pacijenata jesu oni koji imaju hronična oštećenja srca, zbog, između ostalog, ranije preležanog infarkta, i gde bi te ćelije, nakon ubrizgavanja, mogle da pomognu”, kazao je kardiolog.

S tim da, dodaje, postoje podgrupe gde matične ćelije mogu više ili manje da pomognu.


Foto: Shutterstock

“Nisu ciljne grupe pacijenti koji su suviše bolesti, dakle, kod kojih je srce toliko oštećeno da je tu jedina opcija transplantacija srca”, rekao je Banović.

Banović je objasnio da je on učestvovao u studiji klinike Mejo, koju je pokrenuo profesor doktor Andre Terzić, koji već 30-tak godina radi u toj klinici.

“Ja sam posredovao da se ta studija dovede u Beograd i da zajedno s Belgijom učestvujemo u tome. To je studija u kojoj se koristi druga generacija matičnih ćelija u lečenju bolesti srca. Šta to znači druga generacija? Matične ćelije su ćelije koje imaju sposobnost samoobnavljanja i diferenciranja u različite druge ćelije u organizmu. Ako ih uzmemo kao takve, a nalaze se svuda u organizmu, to je prva generacija. Ali, ako ih izvadite iz koštane srži ili nekog drugog izvora i tretirate ih u specifičnim uslovima, kultivišete i usmeravate u nekom funkcionalnom pravcu, onda je to druga generacija ćelija”, objasnio je Banović.

Profesor Terzić je, dodaje, osmislio “tajni koktel”.

“Terzić je smislio tajni koktel, ne znamo mu sastojke, u kome te ćelije se 6-8 nedelja obrađuju, kultivišu, sazrevaju, postaju zrele i kao takve ih ubrizgavamo nazad u srce, sa idejom da se taj deo mišića srca, koji je doživeo infarkt, oživi. Taj projekat je trajao dugo, desetak godina, on je završen i kao i većina drugih projekata s matičnim ćelijama srca, on nije u potpunosti ispunio očekivanja. Svakako, mi smo svakako pomogli pacijentima, dokazali smo da je izvodljiva metoda i da nije štetna, što je najvažnije u medicini, ali nismo uspeli da pomognemo onoliko koliko smo mi želeli”, kazao je Banović.

Što, naglašava, ne znači da u nekom narednom periodu sa saznanjima koja imaju, to neće biti slučaj.

“To se neće brzo dogoditi, ali u budućnosti, uz razvoj medicine, prosto je nemoguće da ne uspe”, kazao je.


Foto: Shutterstock

Prema rečima Banovića, osnovni cilj upotrebe matičnih ćelija je da se deo organizma koji je mrtav, obnovi, zahvaljujući karakteristikama koje te ćelije imaju.

“Pa je tako sa srcem, bolestima kičmene moždine, neurodegenerativnih bolesti, dijabetesa i drugih. Ni u jednoj od tih bolesti, matične čelije nisu zvanično odobrene za lečenje, nisu ostvarile svoj potencijal. Ne zato što one to ne mogu, nego što mi, kao naučnici i doktori, ne znamo optimalan način kako da ih primenimo. Ja mislim da će se narednih decenija to ostvariti. Recimo, imate pacijenta koji je invalid posle neke saobraćajne nesreće, koji bi tretiranjem matičnim ćelijama mogao da prohoda”, kaže Banović.

Daleko smo od banke matičnih ćelija

Govoreći o osnivanju banke matičnih ćelija u Srbiji, sagovornik N1 kaže da smo još daleko od toga.

“To je skupa metoda. Da biste osnovali jednu javnu banku matičnih ćelija to košta između 1,5 i dva miliona evra. Mi smo siromašna zemlja, mi još uvek ne koristimo neke lekove koje su odobreni kao obavezni u nekim razvijenim zemljama, jer nam je i to skupo, a kamoli ovo što bi tek trebalo da pokaže svoj potencijal u budućnosti”, rekao je Banović.

Drugi problem, navodi, je što kao kada je u pitanju transplantacija, moraju da postoje donori.

“Ljudi moraju da budu spremni da daju svoje matične ćelije i da se one čuvaju u banci. Ta kultura davanja kod nas nije trenutno na visokom nivou. I treća stvar – te ćelije su ograničenog trajanja, nekih 20 godina te ćelije mogu da se čuvaju, a jos uvek nemamo ni dokaza da leče neizlečive bolesti”, kazao je Banović.

On je najavio i da će 1. juna u Beogradu biti održan međunarodni Belvis simpozijum, na kojem će biti predstavljeni, između ostalog, dosadašnji rezultati studije Avatar, na kojoj rade Banović i doktor Svetozar Putnik, a koja se tiče bolesti aortnog zalistka.

“Moj kolega Putnik i ja smo idejni tvorci studije, i to je prva studija te vrste u svetu, a koja ispituje indikaciju za lečenje, odnosno, utvrđuje kada je najpovoljnije vreme za oper aciju aortnog zalistka. Do sada je važila dogma da se pacijenti operišu kad krenu tegobe, međutim, često ti rezultati budu loši, jer se zakasni. Mi smo hteli da ispitamo da li postoji, a mislimo da postoji, najbolji tajming za operaciju. Pravimo 1.juna presek studije, na polovini smo, da vidimo u kom smeru to ide i kako se razvija”, kazao je Banović za N1.

Osim te studije, na simpozijumu će biti različitih predavanja stručnjaka na temu lečenja oboljenja srčanih zalistaka.

Izvor: n1info.com

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Subota, 23.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Pretražite ostale tekstove iz kategorije

Povezane vesti

Najnovije