Foto:

Matične ćelije leče teška oboljenja

Izvor: Bebac.com

Jedan od najvećih stručnjaka za transplantaciju matičnih ćelija u Nemačkoj je Nadežda Basara. Gostujući na RTS-u, dr Basara govorila je o svom iskustvu u Nemačkoj i zašto se samo u nekim pokrajinama te zemlje obavi i do 100 puta više transplantacija matičnih ćelija nego u Srbiji.

Matične ćelije i lečenje pomoću njih mnogim teško obolelima znače razliku između života i smrti. Jedna od najuspešnijih zemalja u transplantaciji matičnim ćelijama je Nemačka, a u velikoj meri zahvaljujući doktorki Nadeždi Basari, koja je gostovala na Radio-televiziji Srbije.

Prema njenim rečima, matične ćelije mogu da pomognu u izlečenju velikog broja hematoloških bolesti, ne samo malignih.

U Srbiji je dosad urađeno tek pet transplantacija od nesrodnih donora, dok se u nekim nemačkim pokrajinama godišnje uradi i do 100 puta više.

„U Nemačkoj, kao i celoj zapadnoj Evropi, transplantacija matičnim ćelijama je jedna etablirana metoda kojom se leče svi vidovi malignih bolesti. Sa druge strane, u Srbiji, iz različitih razloga, doskora nije bila moguća transplantacija matičnih ćelija nesrodnog donora”, navodi doktorka.

U nemačkoj pokrajini Saksoniji, koja je po veličini i broju stanovnika slična Srbiji, izvede oko 500 transplantacija od nesrodnih donora godišnje.

Govoreći o samom broju medicinskih centara koji obavljaju transplantaciju srodnih i nesrednih matičnih ćelija, Basara objašnjava da u Nemačkoj postoji čak 60 takvih centara. 

 
„U Nemačkoj su hematologija i onkologija jedna specijalizacija. Prednost takvog pristupa jeste što se objedinjuju citostatske terapije kod različitih bolesti. Postoje zajednički protokoli i predlozi kako se terapija radi i postoje standardi koji se primenjuju i oni se primenjuju u svim centrima i na isti način”, ističe Basara.

Prema njenim rečima, u pokrajini Šlezvig-Holštajn, gde ona sa svojim timom naporno radi, izuzetno se gaji timski rad, koji podrazumeva sastanke jednom nedeljno i na kojima se odlučuje o različitim terapijama kod svakog pacijenta.

Bez timskog rada, kako kaže, nema nikakve mogućnosti za uspeh.

Inače, na severu Nemačke odlučeno je da se sedam medicinskih centara objedini u jedan, koji će se zvati Nord, a na čijem će čelu biti doktorka Basara.

„Ideja je da bila da se svi centri za lečenje različitih organa objedine u jedan centar. Posebno je važno što u dokumentaciju tumora, od trenutka dijagnoze, do kraja terapije svaki doktor ima uvid. Ako pacijent dođe kod mene na pregled, a nakon toga ode kod nekog drugog doktora, taj kolega može da pogleda dosadašnju dokumentaciju”, kaže doktorka i dodaje da se na takvom sistemu radi u celoj Nemačkoj.

Da podsetimo, dr Basara se odriče šefovskog dodatka u korist pacijenata koji dolaze iz Srbije, pa su njima troškovi lečenja zbog toga znatno manji.

Prema njenim rečima, i kolege na klinikama su je podržale u ovoj odluci, jer smatraju da pacijenti sa Balkana treba da budu tretirani kao nemački pacijenti i da ne snose nikakve dodatne troškove.

Na pitanje zašto je srpsko zdravstvo ponovo svrstano na samo dno evropske lestvice, dr Basara ističe da je to izuzetno tužno jer imamo izvanredne hirurge.

Međutim, u medicini nije samo umeće značajno, već i ostale stvari, posebno dijagnostika, koja podrazumeva magentnu rezonancu, PET skener. Zbog toga, u dva dana se može da dobiti najkomplikovanija molekularna dijagnostika pacijenta sa leukemijom.

To je nešto što je, kako kaže, nezamislivo u Srbiji, gde se na tako nešto čeka po nekoliko nedelja, dok se u Nemačkoj za tri ili četiri dana dobija cela dijagnoza.

„Trebalo bi da postoji više centara po Srbiji, a da ne bude sve centralizovano u Beogradu. Na jugu Srbije je u porastu broj obolelih od malignih bolesti. U Nišu sam prošli put baš o tome govorila dok sam boravila kao gost Medicinskog fakulteta”, navodi Basara.

Kako objašnjava, finansijska sredstva nikada ne bi smela da predstavljaju problem.

„Ukoliko postoji ideja i želja da se osnuje jedan centar, sredstva nisu problem”, dodaje doktorka.

Prema njenim rečima, postoji i velika razlika u pristupanju dijagnozi.

„Pristup je timski, interdisciplinaran i objašnjava se do detalja. Procedura i dijagnoza se objašnjava do detalja. Takođe se insistira na prisustvu cele familije, jer je osobama koje boluju od maligne bolesti potrebna velika podrška”, ističe naš stručnjak.

Zanimljivo je i da su posete bolesnicima neograničene, odnosno da, ukoliko se preduzmu sve mere predostrožnosti, familija i drage osobe mogu da provedu u bolnici ceo dan.

Obavila više od 1.700 transplantacija
Nadežda Basara je prva i jedina doktorka u istoriji nemačkog medicinskog društva, koja nije rođena, niti se školovala u Nemačkoj, a postala je profesor medicine.

Ona je naš najpriznatiji hematolog i onkolog u svetu. Njen dar da pronađe odgovore za teško bolesne svrstava je u sam evropski i svetski vrh.

Odnedavno je direktorka interne medicine bolnice „Sankt Franciskus” u nemačkom gradu Flensburgu.

Za samo 14 godina rada i stručnog napredovanja u Nemačkoj, uspela je da dobije zvanje docenta, pa profesora, da pet godina bude na čelu transplantacionog centra Univerzitetske klinike u Lajpcigu, koja je izbila na prvo mesto po rezultatima u lečenju leukemije i broju obavljenih transplantacija.

Objavila je 108 naučnih radova, izvršila više od 1.700 transplantaciju u lečenju obolelih od raznih vidova leukemije.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Jedan od najvećih stručnjaka za transplantaciju matičnih ćelija u Nemačkoj je Nadežda Basara. Gostujući na RTS-u, dr Basara govorila je o svom iskustvu u Nemačkoj i zašto se samo u nekim pokrajinama te zemlje obavi i do 100 puta više transplantacija matičnih ćelija nego u Srbiji.

Matične ćelije i lečenje pomoću njih mnogim teško obolelima znače razliku između života i smrti. Jedna od najuspešnijih zemalja u transplantaciji matičnim ćelijama je Nemačka, a u velikoj meri zahvaljujući doktorki Nadeždi Basari, koja je gostovala na Radio-televiziji Srbije.

Prema njenim rečima, matične ćelije mogu da pomognu u izlečenju velikog broja hematoloških bolesti, ne samo malignih.

U Srbiji je dosad urađeno tek pet transplantacija od nesrodnih donora, dok se u nekim nemačkim pokrajinama godišnje uradi i do 100 puta više.

„U Nemačkoj, kao i celoj zapadnoj Evropi, transplantacija matičnim ćelijama je jedna etablirana metoda kojom se leče svi vidovi malignih bolesti. Sa druge strane, u Srbiji, iz različitih razloga, doskora nije bila moguća transplantacija matičnih ćelija nesrodnog donora”, navodi doktorka.

U nemačkoj pokrajini Saksoniji, koja je po veličini i broju stanovnika slična Srbiji, izvede oko 500 transplantacija od nesrodnih donora godišnje.

Govoreći o samom broju medicinskih centara koji obavljaju transplantaciju srodnih i nesrednih matičnih ćelija, Basara objašnjava da u Nemačkoj postoji čak 60 takvih centara. 

 
„U Nemačkoj su hematologija i onkologija jedna specijalizacija. Prednost takvog pristupa jeste što se objedinjuju citostatske terapije kod različitih bolesti. Postoje zajednički protokoli i predlozi kako se terapija radi i postoje standardi koji se primenjuju i oni se primenjuju u svim centrima i na isti način”, ističe Basara.

Prema njenim rečima, u pokrajini Šlezvig-Holštajn, gde ona sa svojim timom naporno radi, izuzetno se gaji timski rad, koji podrazumeva sastanke jednom nedeljno i na kojima se odlučuje o različitim terapijama kod svakog pacijenta.

Bez timskog rada, kako kaže, nema nikakve mogućnosti za uspeh.

Inače, na severu Nemačke odlučeno je da se sedam medicinskih centara objedini u jedan, koji će se zvati Nord, a na čijem će čelu biti doktorka Basara.

„Ideja je da bila da se svi centri za lečenje različitih organa objedine u jedan centar. Posebno je važno što u dokumentaciju tumora, od trenutka dijagnoze, do kraja terapije svaki doktor ima uvid. Ako pacijent dođe kod mene na pregled, a nakon toga ode kod nekog drugog doktora, taj kolega može da pogleda dosadašnju dokumentaciju”, kaže doktorka i dodaje da se na takvom sistemu radi u celoj Nemačkoj.

Da podsetimo, dr Basara se odriče šefovskog dodatka u korist pacijenata koji dolaze iz Srbije, pa su njima troškovi lečenja zbog toga znatno manji.

Prema njenim rečima, i kolege na klinikama su je podržale u ovoj odluci, jer smatraju da pacijenti sa Balkana treba da budu tretirani kao nemački pacijenti i da ne snose nikakve dodatne troškove.

Na pitanje zašto je srpsko zdravstvo ponovo svrstano na samo dno evropske lestvice, dr Basara ističe da je to izuzetno tužno jer imamo izvanredne hirurge.

Međutim, u medicini nije samo umeće značajno, već i ostale stvari, posebno dijagnostika, koja podrazumeva magentnu rezonancu, PET skener. Zbog toga, u dva dana se može da dobiti najkomplikovanija molekularna dijagnostika pacijenta sa leukemijom.

To je nešto što je, kako kaže, nezamislivo u Srbiji, gde se na tako nešto čeka po nekoliko nedelja, dok se u Nemačkoj za tri ili četiri dana dobija cela dijagnoza.

„Trebalo bi da postoji više centara po Srbiji, a da ne bude sve centralizovano u Beogradu. Na jugu Srbije je u porastu broj obolelih od malignih bolesti. U Nišu sam prošli put baš o tome govorila dok sam boravila kao gost Medicinskog fakulteta”, navodi Basara.

Kako objašnjava, finansijska sredstva nikada ne bi smela da predstavljaju problem.

„Ukoliko postoji ideja i želja da se osnuje jedan centar, sredstva nisu problem”, dodaje doktorka.

Prema njenim rečima, postoji i velika razlika u pristupanju dijagnozi.

„Pristup je timski, interdisciplinaran i objašnjava se do detalja. Procedura i dijagnoza se objašnjava do detalja. Takođe se insistira na prisustvu cele familije, jer je osobama koje boluju od maligne bolesti potrebna velika podrška”, ističe naš stručnjak.

Zanimljivo je i da su posete bolesnicima neograničene, odnosno da, ukoliko se preduzmu sve mere predostrožnosti, familija i drage osobe mogu da provedu u bolnici ceo dan.

Obavila više od 1.700 transplantacija
Nadežda Basara je prva i jedina doktorka u istoriji nemačkog medicinskog društva, koja nije rođena, niti se školovala u Nemačkoj, a postala je profesor medicine.

Ona je naš najpriznatiji hematolog i onkolog u svetu. Njen dar da pronađe odgovore za teško bolesne svrstava je u sam evropski i svetski vrh.

Odnedavno je direktorka interne medicine bolnice „Sankt Franciskus” u nemačkom gradu Flensburgu.

Za samo 14 godina rada i stručnog napredovanja u Nemačkoj, uspela je da dobije zvanje docenta, pa profesora, da pet godina bude na čelu transplantacionog centra Univerzitetske klinike u Lajpcigu, koja je izbila na prvo mesto po rezultatima u lečenju leukemije i broju obavljenih transplantacija.

Objavila je 108 naučnih radova, izvršila više od 1.700 transplantaciju u lečenju obolelih od raznih vidova leukemije.

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Utorak, 05.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Pretražite ostale tekstove iz kategorije

Povezane vesti

Najnovije