Često se dešava da mlade i potpuno zdrave trudnice dožive više spontanih pobačaja i nijednu trudnoću ne mogu da iznesu do kraja. Razlozi mogu da budu mnogobrojni, ali se, nažalost, često zaboravlja ili zanemaruje da uzrok višestrukih pobačaja može da bude takozvani antifosfolipidni sindrom (AFS) prvi put opisan pre tri decenije. Štaviše, dokazano je da je jedan od pet spontanih pobačaja ili uginuća ploda izazvan ovim sindromom. Srećom, u većini slučajeva može da se leči.
Viši naučni saradnik dr Ljudmila Stojanović, internista reumatolog i šef Odseka za naučnoistraživački rad Kliničko-bolničkog centra “Bežanijska kosa” u Begradu, objašnjava za “Doktor u kući” šta je zapravo AFS:
– To je autoimuna bolest i nastaje kada organizam zbog nepoznatih razloga proizvodi antitela koja deluju protiv fosfolipida, sastavnih elemenata ćelijske membrane. Ovo nagomilavanje antifosfolipidnih antitela izaziva pojavu arterijskih i venskih krvnih ugrušaka, ponavljanje spontanih pobačaja, prevremene porođaje i trombocitopeniju, odnosno smanjenje broja krvnih pločica.
Kako ovaj sindrom izaziva spontani pobačaj ili uginuće ploda, po rečima naše sagovornice, nije do kraja jasno, ali se pretpostavlja da je, usled tromboza ili suženja u krvnim sudovima, smanjen dotok i protok krvi kroz posteljicu što izaziva pobačaj ili smrt ploda u materici.
– Za pacijentkinje je najvažnije da se nedvosmisleno potvrdi da imaju AFS, pa je neophodno da urade detaljne i vrlo precizne analize krvi. Osim toga, na oboljenje ukazuju i osnovni simptomi ovog sindroma. To su tromboze pacijenata mlađih od 50 godina nastale bez takozvanih faktora rizika kao što su trauma ekstremiteta, povišena telesna težina, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi. I, spontani pobačaji u bilo kom periodu trudnoće ili uginuće ploda bez dokazanog konkretnog ginekološko-akušerskog razloga.
Kada je o lečenju reč, naša sagovornica kaže da je za uspešnan tretman ovog oboljenja važno da se svakom pacijentu posveti mnogo pažnje, jer je tok bolesti individualan.
– Za uspešan ishod visokorizičnih trudnoća u AFS neophodna je saradnja reumatologa i ginekologa. Trudnoća bi trebalo da bude planirana, a bolest pre začeća u stabilnoj remisiji. Tokom trudnoće se kontrolišu i klinički znaci bolesti, njeni serološki oblici, krvna slika i bubrežna funkcija uz preglede reumatologa i ginekologa bar jednom mesečno – naglašava dr Stojanović. – Dijagnostika i lečenje pacijentkinja sa AFS tokom trudnoće veliki su izazov za reumatologe i ginekologe budući da trudnoća ovih pacijentkinja nosi rizike od mnogobrojnih komplikacija koje mogu ugroziti zdravlje majke, ishod trudnoće kao i život i zdravlje novorođenčeta.
RIZIK OD TROMBOZE
Pacijenti sa ovim sindromom skloni su trombozi što može da utiče na rad, praktično, svakog organa. Zgrušavanje krvi u arterijama izaziva moždani udar i infarkt srca, a u venama upale i tromboflebitis. Antifosfolipidna antitela ima više od polovine obolelih od sistemskog eritemskog lupusa – naglašava dr Stojanović i podseća da se ova antitela mogu naći i u krvi zdravih osoba. Mogu, takođe, biti nakratko prisutna za vreme infekcije bakterijama, virusima ili parazitima kao i posle uzimanja nekih lekova.
Komentari (0)