Hrana koju treba izbegavati od rođenja do 6 meseci
Savetuje se da do 6. meseca detetu ne treba davati ništa osim majčinog mleka ili eventualno adaptirane mlečne formule, ukoliko ne možete da dojite svog bebca. Pre navršenih šest meseci uvodite hranu isključivo uz savete svog pedijatra.
Nakon sterilnog majčinog mleka vodite računa o bezbednosti namirnica koje dajete bebi.
BEBAC PREPORUČUJE: Prvi voćni obrok vaše bebe>>>
Hrana koju treba izbegavati do 12. meseca
Mali komadići tvrde, ali i jako mekane hrane mogu da budu opasni i da dovedu do gušenja
Med: Ovu namirnicu nemojte davati vašoj bebi do godinu dana jer može da izazove botulizam. Međutim, nema nikakvih šansi da ga uzrokuje kod starije dece i odraslih osoba, jer je u crevima malih beba niža kiselost, pa ako se bacil botulizma unese hranom, on bi mogao da se razvije i izluči toksin.
Kravlje mleko: Bebe do godinu dana ne mogu da vare proteine iz kravljeg mleka. Takođe ova namirnica ne obezbeđuje potrebne nutritivne vrednosti, a sadrži minerale koji u većim količinama mogu da oštete bubrege mališana.
Citrusno voće: Limun, pomorandža, grejpfrut, kao i sveže ceđeni sokovi od ovog voća mogu kod bebe mlađe od godinu dana da izazovu alergiju. Rizik je veći ukoliko je neko u porodici alergičan na ovo voće.
Bobičasto voće: Jagode, kupine, maline, takođe ne bi trebalo da dajete bebi do 12 meseci, zbog eventualne pojave alergije.
Orašasto voće: Kikiriki, lešnike, orahe, kao i proizvode koji sadrže ove namirnice ne bi trebalo davati maloj deci, zbog alergija, ali i zbog toga što dete u ovom periodu, ne može dobro da sažvaće ovo voće, i „bezbedno” ga proguta.
Belance: Žumance možete da dajete mališanu od 6. meseca, a belance zbog eventualne alergije minimum nemojte davati do godinu dana, a neki nutricionisti čak predlažu da ne dajete belance detetu i do dve godine.
Šećer: Što kasnije uvedete u ishranu deteta šećer to bolje. Kada kupujete kašice za bebe obavezno obratite pažnju na to da one budu sa oznakom *bez dodatog šećera. Šećer u ishrani beba može da dovede do prerane pojave karijesa, a kasnije i do gojaznosti.
Krupni komadi hrane: Veličina čvrste hrane koju dajete vašem mališanu do godinu dana trebalo bi da bude otprilike veličine zrna graška. Bez obzira na to da li mu dajete voće, povrće, hleb, vodite računa da sve sitno iseckate, ili izgnječite.
Male komadiće tvrde hrane: kokice, tvrde slatkiše poput bombona, suvo grožđe i ostalo suvo voće, jer su potencijalna opasnost od gušenja.
Jako mekana hrana: namirnice poput mekanih slatkiša, gumene bombone, želei i slično, takođe su opasne jer mogu da zapadnu u grlo ako ih dete ne sažvaće.
Hrana koju treba izbegavati do 24. meseca
Mleko sa manje mlečne masti: Većini mališana su potrebne masnoće i kalorije iz punomasnog mleka zbog rasta i razvoja. Kada vaše dete napuni 2 godine, i ukoliko nema nikakve probleme sa rastom, ako želite možete mu davati mleko sa manje mlečne masti. Ukoliko vaše dete ima problem sa gojaznošću ili neku bolest srca, pedijatar će vam preporučiti da mališanu dajete mleko sa manje mlečne masti i pre 2. godine.
Krupni komadi hrane: Čvrstu hranu obavezno treba usitniti ili izgnječiti. Povrće poput šargarepe, boranije, šeri paradajz i slično, treba iseckati na sitne kockice, ali i voće kao naprimer grožđe, obavezno treba barem preseći na pola, i ako je potrebno izvaditi košpice.
Male komadiće tvrde hrane: kokice, orašasto voće, tvrde slatkiše poput bombona, suvo grožđe i ostalo suvo voće, jer su potencijalna opasnost od gušenja.
Jako mekana hrana: namirnice poput mekanih slatkiša, gumene ili žele bombone, i slično, takođe su opasne jer mogu da zapadnu u grlo ako ih dete ne sažvaće.
Hrana koju treba izbegavati do 36. meseca
Vaše dete sada već jede skoro svu hranu, ali ipak imajte na umu da i u ovom periodu može da dođe do davljena hranom, naročito ukoliko detetu nešto odvlači pažnju dok jede, kao recimo gledanje televizora, šetnja, vožnja bicikla i slično.
U ovom periodu takođe izbegavajte da dajete detetu kokice, cele lešnike, orahe, kao i žvakaće gume, i dok jede neka bude potpuno fokusirano na jelo.