Da li pretrpavamo decu obavezama?
I idemo dalje. Eto i četvrta nedelja škole. Prve su prošle kako – tako, sa jednim plakanjem zbog ustajanja i jednim i po zbog domaćeg. Valjda je adaptacija na školu sad već pri kraju.
Sećam se kad je kretala u vrtić. Pričala sam o toj adaptaciji i kondukteru u autobusu, čitala, mozgala šta i kako ćemo, a ovo oko škole – nema nekih priča.
Što reče učiteljica, prvo stegnuti a posle lagano popuštati kajase.
Gledam raspored, ima po pet časova dnevno. Sila izbornih, fakultativnih, obavezno – izbornih i svakakvih predmeta. Ja sam u prvi išla pre trideset i ihahaj godina i ne sećam se nešto preterano tog perioda, ali da je moja mama ovako dramatizovala – sigurno bih se dobro sećala.
Jedna od dilema je i koji od ponuđenih izbornih predmeta odabrati (a čini mi se da svaka škola ima svoj meni tih predmeta)? Mi smo izabrali čuvare prirode. Mislim da bi mi bilo super zabavno da smo je „dali” na lepo pisanje, a ona još ne zna da piše. Još ne mogu da se opasuljim da je to nekome palo na pamet da ponudi prvacima kao izborni predmet.
Tako su čuvari prirode u petak išli u Zoo Palić. Šta su tamo radili? Zverčica reče šetali po zoološkom, pričali da se ne sme gaziti trava, hraniti životinjei prilaziti kavezima. Za sada je ok, videćemo kako će se razvijati dalje. Mada me i dalje kopka šta rade prvaci na lepom pisanju.
Onda , građansko ili veronauka. O tome neću ništa pisati.
I na kraju, fakultativno, mađarski jezik. Nekad je u Subotici bio obavezan kao jezik sredine, a sad je fakultativan. Neka uči dete jezik, to joj može samo koristiti, ko zna kakvo vreme dolazi…
Kad se vrate iz škole, čekaju ih vanškolske aktivnosti
Ali to nije kraj. Pored školskih obaveza svaki pošteni đak prvak treba da ima i vanškolske aktivnosti. Zverčica ide u baletsku školu. Mislim da je to dovoljno, dva časa nedeljno i koncerti koji slede. Znam da ima dece koja pored baleta idu i na plivanje, u muzičku i na engleski. Kad stignu kući, mučeni, kako im je – to samo oni znaju. I ova jedna Zverčicina aktivnost preti da se preklapa sa školom kad se u oktobru promeni smena.
Pored svega toga treba da ugura i malo svog zadovoljstva, koji krug biciklom, malo oblačenja lutkica, neki crtani pa i igricu na računaru. Čini mi se da smo ih „malo” pretrpali obavezama.
Nečega se moraju odreći i to je tužno. Ali, društvo nameće, a ja i matori pokušavamo da pratimo. Sve za njenu bolju budućnost.
O autorki
Olga iz Subotice je mama Zverčice, koja je od prevremeno rođene bebe prebrzo porasla u đaka prvaka. Čitajte svake srede njihove školske avanture.
Preslatko mi je ovo Zvercica! Bravisimo, jedan od zanimljivijih blogova!
Nisam majka prvaka, imam do toga jos par godina kao majka jednogodisnjakinje, ali da ih pretrpavaju – itekako! Prijateljicin mali ima 3 i po i sad je krenuo na englski, u vrtic(prvi put, bolesljivo dete) i na plivanje, dok starija puni 6, engleski, balet, zabaviste i razmisljaju o violini! Razmisljaju? KO, oni ili mala? Sto je puno, puno je, deca treba da se igraju ispred zgrade sa vrsnjacima, i uzivaju – iako je i ovo uzivanje, ali realno – treba uvideti da li dete to smatra kao obavezu ili uzivanje?
Ne vidim problem ako deca to vole? Moja deca ucestvuju u svemu i svacemu jer uzivaju. U suprotnom ih ne bih ni naterala.
Slazem se, ako im se svidja, ali kad cerka slaze mami da je dadilja odvela na balet, a dadilji slagala da je otkazano – mislim da ne uziva!
Onda nema dalje rasprave – ne treba da ide i gotovo. Ako roditelji na tome insistiraju, ja bih im poslala soc.radnika da ih malo preispita 🙂 A onda kod psihologa da lece svoje komplekse, a ne da ih lece na deci 🙂
Ako dete naucite da u tome uziva – onda to vise nisu obaveze 😉
Super vi to uklapate, ne sumnjam da ćete izgurati dobro! Još malo vremena za igranje sa decom “oko zgrade”, to bi bilo bolje da uvedu kao predmet u školi! Pozdrav od drugarice 🙂
moja Natasa
kad bi bio taj ” oko zgrade” pa naša deca bi bilaaaa ih pa vidi nas 🙂
Uklapamo kako ide a ide, ide pa stane,
Stvarno mislim da su mali ali eto kažu nisu.
pozdrav za super mamu Natasu i njeno troje anđelkovića
Neka se odrekne igrica na racunaru, sto manje ispred racunara, to bolje. 🙂
Na casovima lepig pisanja se u pocetku rade grafomotoricke vezbice ( kose, prave…. razne sare, neke slicice….) kada pocnu slova ta sliva se prave od
plastelina, kolaz papira, zice, kanapa, kukuruza, pasulja, kokosa i sl. dodataka. , kasnije sledi pisanje slova po razlicitim povrsinama, razlicitim sredstvima ( koja su se koristila nekada i sad)… i na kraju krasnopis…
Pa to je baš lepo. Samo da nam je neko rekao kako to izgleda ozbiljno bi razmislili.
Hvala puno na odgovoru 🙂