Foto:

Zašto ne pamtimo događaje iz najranijeg detinjstva

Izvor: Bebac.com
Naša ličnost se oblikuje u najranijem detinjstvu, a većina ljudi ima određena sećanja iz tog perioda života.
Kažu da se naše ličnosti oblikuju u detinjstvu, ali koliko je ironično to što se jedva sećamo ičega iz svojih ranih godina? Ovaj fenomen se može primeniti na gotovo sve ljude, pa čak ima i zvanični izraz – dečija amnezija.
Kako odrastamo, zaboravljamo ljude, događaje, pa čak i mesta na koja smo naišli kao deca.
Foto: Freepik
Dečija amnezija je nemogućnost odraslih da se sete detalja događaja ili čak potpunih događaja koji su im se dogodili pre četvrte godine. Kako prolazimo kroz različite faze našeg razvoja, manje se sećamo onoga što mu je prethodilo.

Zašto je teško setiti se stvari koje su nam se dogodile pre četvrte godine?

Jedna od teorija zašto ne čuvamo sećanja iz ranog detinjstva je da u to vreme nismo mogli komunicirati verbalno. Kad se prisećamo, koristimo reči i možemo je opisati s mnogo detalja, što zahteva jezik. Većina beba ne počinje da govori pre druge godine života, pa jednostavno ne mogu stvoriti kohezivno sećanje. Naša sećanja usko su povezana s našom sposobnošću govora.

Razvoj mozga igra ogromnu ulogu

Sada ćemo govoriti o biološkom objašnjenju dečije amnezije. Kako odrastamo, naš mozak mnogo radi, pa je jedno istraživanje zaključilo da kad je mozak zauzet rastućim brojem novih ćelija, ne skladišti sećanja koja bi inače bila dugotrajna. Osim toga, ne možemo se ni fizički prisetiti svakodnevnih događaja pre 3-4 godine, jer nam se epizodno pamćenje još nije aktiviralo. Zato možemo imati apstraktne uspomene, poput parka u koji ste često odlazili, ali ne i u koju prodavnicu vas je mama odvela jednom.

Naši roditelji ozbiljno menjaju način na koji se prisećamo određenih događaja

Druga studija sugeriše da su naši roditelji u stanju da promene naraciju našeg detinjstva. Ovo isto istraživanje pokazalo je da se deca različito sećaju istog događaja nakon što su o tome razgovarali sa svojim očevima, za razliku od majki. Deca su impresivna, pa je ključno pomoći im da zadrže samo dobra sećanja i da ih pravilno percipiraju.
Izvor: klix.ba

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa
Naša ličnost se oblikuje u najranijem detinjstvu, a većina ljudi ima određena sećanja iz tog perioda života.
Kažu da se naše ličnosti oblikuju u detinjstvu, ali koliko je ironično to što se jedva sećamo ičega iz svojih ranih godina? Ovaj fenomen se može primeniti na gotovo sve ljude, pa čak ima i zvanični izraz – dečija amnezija.
Kako odrastamo, zaboravljamo ljude, događaje, pa čak i mesta na koja smo naišli kao deca.
Foto: Freepik
Dečija amnezija je nemogućnost odraslih da se sete detalja događaja ili čak potpunih događaja koji su im se dogodili pre četvrte godine. Kako prolazimo kroz različite faze našeg razvoja, manje se sećamo onoga što mu je prethodilo.

Zašto je teško setiti se stvari koje su nam se dogodile pre četvrte godine?

Jedna od teorija zašto ne čuvamo sećanja iz ranog detinjstva je da u to vreme nismo mogli komunicirati verbalno. Kad se prisećamo, koristimo reči i možemo je opisati s mnogo detalja, što zahteva jezik. Većina beba ne počinje da govori pre druge godine života, pa jednostavno ne mogu stvoriti kohezivno sećanje. Naša sećanja usko su povezana s našom sposobnošću govora.

Razvoj mozga igra ogromnu ulogu

Sada ćemo govoriti o biološkom objašnjenju dečije amnezije. Kako odrastamo, naš mozak mnogo radi, pa je jedno istraživanje zaključilo da kad je mozak zauzet rastućim brojem novih ćelija, ne skladišti sećanja koja bi inače bila dugotrajna. Osim toga, ne možemo se ni fizički prisetiti svakodnevnih događaja pre 3-4 godine, jer nam se epizodno pamćenje još nije aktiviralo. Zato možemo imati apstraktne uspomene, poput parka u koji ste često odlazili, ali ne i u koju prodavnicu vas je mama odvela jednom.

Naši roditelji ozbiljno menjaju način na koji se prisećamo određenih događaja

Druga studija sugeriše da su naši roditelji u stanju da promene naraciju našeg detinjstva. Ovo isto istraživanje pokazalo je da se deca različito sećaju istog događaja nakon što su o tome razgovarali sa svojim očevima, za razliku od majki. Deca su impresivna, pa je ključno pomoći im da zadrže samo dobra sećanja i da ih pravilno percipiraju.
Izvor: klix.ba
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Petak, 22.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije