Problem s neplodnošću u Srbiji ima čak oko 400.000 parova, pokazuju poslednja istraživanja, a stručnjaci kažu da su ovakvi podaci alarmantni i da parovi u normalnim uslovima ne bi trebalo na decu da čekaju duže od godinu dana.
Granica kada žena treba da se podvrgne ozbiljnim ispitivanjima i eventualnom lečenju od steriliteta je njena 35. godina. Put do postupka vantelesne oplodnje je dug, potrebno je mnogo strpljenja, analiza, komisija, ali i novca. Država finansira tri pokušaja VTO, ali je potrebno ispuniti određene kriterijume i ispoštovati proceduru, ali i starosnu granicu, koja je pomerena sa 40 na 42 godine.
Dr Nebojša Marković, lekar u jednoj privatnoj klinici u Leskovcu, kaže da je sterilitet zastupljen svugde u svetu, ali da su podaci kakve ima Srbija poražavajući i da su oni iz dana u dan sve gori.
Foto: n.mynews.ly
– Definicija steriliteta koju je dala Svetska zdravstvena organizacija glasi – nemogućnost začeća posle godinu dana nezaštićenog odnosa. Na sterilitet, pre svega, utiče trend odlaganja prvog deteta i samim tim se smanjuje reproduktivni potencijal. Statistika kaže da četiri odsto parova koji žele da dobiju dete ostane bez potomstva, a najčešći uzroci su što se tiče muškarca – nepravilnost spermograma, a kada su u pitanju žene – nepravilnost ovulacije i problemi sa jajovodima. U 10 odsto slučajeva nikada se ne otkrije uzrok steriliteta i to je nešto što nama predstavlja poseban problem. Ali je problem i vreme, jer plodnost počinje da se smanjuje posle 30. godine. Tu smo i sami krivi, jer se zbog raznih socijalnih, ekonomskih i drugih razloga pomera granica rađanja prvog deteta – kaže dr Marković.
U Srbiji vlada trend da žena prvi put rađa u 27. godini, a ta granica se iz dana u dan pomera, što ozbiljno utiče na smanjivanje šanse za potomstvo.
– Kod žena od 35. do 39. godine, 30 odsto su manje šanse da ostanu bez dece, od 40. do 44. taj procenat je 64 odsto, tako da treba razmišljati na vreme. Mi koji radimo VTO susrećemo se i sa ženama koje imaju 45 godina, ali treba biti realan, sa problemom se treba uhvatiti ukoštac i pre 35. godine, a sa lečenjem steriliteta se kreće odmah – objašnjava Dr Marković.
Foto: Pixabay
Udruženje “Šansa za roditeljstvo” nedavno je u Nišu organizovalo tribinu “Pomerimo granice vantelesnom oplodnjom”, na kojoj su govorili stručnjaci iz zemlje i inostranstva. Sandra Jovanović, predsednica Udruženja, podsetila je da je novi Zakon o biomedicinskoj potpomognutoj oplodnji (BMPO) usvojen u aprilu prošle godine, ali da je potrebno urediti pravilnike, što se očekuje u novembru.
Novi zakon predviđa donaciju reproduktivnih ćelija i embriona, osnivanje banke reproduktivnih ćelija i embriona, kao i mogućnost da i žena koja živi sama, a sposobna je da vrši roditeljsku dužnost, dobije pravo na BMPO.
Pre usvajanja zakona, na Skupštini je bilo polemike i o surogat materinstvu, međutim, taj predlog nije ušao u proceduru jer Srbija još nije spremna na takav korak zbog mogućih zloupotreba.
Gde se u Srbiji može uraditi VTO
U Srbiji je moguće, preko RFZO, uraditi VTO na državnim i privatnim klinikama, na Institutu za ginekologiju KC Srbije u Beogradu, GAK-u “Narodni front” u Beogradu, GAK-u Kliničkog centra Vojvodina u Novom Sadu, Klinici za ginekologiju KC u Nišu i Službi za ginekologiju Opšte bolnice u Valjevu. Vantelesnu oplodnju je moguće uraditi i u privatnim klinikama u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Leskovcu.
Cene vantelesne oplodnje variraju, a klasični metod prosečno košta 191.000 dinara. Metod in vitro – maturacija jajne ćelije – u proseku je 205.000 dinara, a metod ICSI – mikrofertilizacija – košta 206.000 dinara. Ukoliko se odlučite da sami finansirate analize, pripremu, lečenje i postupak, potrebno vam je između 3.000 i 5.000 evra.
Izvor: Blic.rs
Komentari (0)