Foto:

Oštroumniji računaju na prste

Izvor: Bebac.com

Godinama se verovalo da je strategija računanja na prste štetna za proces učenja osnovnih aritmetičkih operacija kod učenika u ranom uzrastu. Nastavnici su generacijama verovali da će računanje na prste ulenjiti memoriju i da će učenici sporije usvajati znanja. Međutim, jedno nedavno istraživanje u Švajcarskoj, objavljeno u oktobru u časopisu Journal of Cognitive Psychology, pokazalo je da šestogodišnjaci koji računaju na prste imaju veću radnu memoriju i da lakše i uspešnije rešavaju zadatke sabiranja ili dodavanja brojeva.

Oštroumniji šestogodišnjaci, koji imaju veći kapacitet radne memorije, koriste strategiju računanja na prste kod dodavanja brojeva. Justine Dupont-Boime sa Univerziteta u Ženevi i Catherine Thevenot sa Univerziteta u Lozani, autori ovog istraživanja, kažu da rezultati mogu da pomognu deci u ranom uzrastu da lakše prevaziđu poteškoće prilikom usvajanja osnovnih aritmetičkih operacija.
Foto: Pixabay
U istraživanju je učestvovalo 84 deteta iz šest švajcarskih škola koje nemaju izrazitu praksu niti nametanja niti zabrane računanja na prste i deca su snimana dok rešavaju aritmetičke zadatke prilagođene uzrastu. Neka deca su imala testiranje memorije pre rešavanja aritmetičkih zadataka, a neka posle, i testiranje memorije se sastojalo u slušanju brojeva koje treba da ponove u obrnutom redosledu. Deca koja imaju veći kapacitet radne memorije mogu tačno da ponove duži lanac brojeva.
Na prste je računalo pedeset i dvoje šestogodišnjaka i postojala je značajna korelacija između navike brojanja na prste i veličine radne memorije, ali isto tako su bili uspešniji u aritmetičkim zadacima. Deca koja imaju veću radnu memoriju imala su i efikasniju strategiju sabiranja brojeva. Na primer ako su imali zadatak 8+3, uspešniji u rešavanju su koristili dodavanje tri prsta kako bi se dobila konačna suma. Potvrđena su neka ranija istraživanja koja su pratila uspešnost petogodišnjaka u dodavanju brojeva i to tokom tri godine. Deca su bila uspešnija u sabiranju ukoliko bi koristili brojanje na prste, ali samo do osme godine. Nakon osme godine nije poželjno koristiti računanje na prste i autori kažu da u početku učenike treba ohrabrivati da koriste prste tokom sabiranja ili dodavanja brojeva, a kasnije da polako napuštaju ovu strategiju.
Izvor: Citymagazine.rs

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Godinama se verovalo da je strategija računanja na prste štetna za proces učenja osnovnih aritmetičkih operacija kod učenika u ranom uzrastu. Nastavnici su generacijama verovali da će računanje na prste ulenjiti memoriju i da će učenici sporije usvajati znanja. Međutim, jedno nedavno istraživanje u Švajcarskoj, objavljeno u oktobru u časopisu Journal of Cognitive Psychology, pokazalo je da šestogodišnjaci koji računaju na prste imaju veću radnu memoriju i da lakše i uspešnije rešavaju zadatke sabiranja ili dodavanja brojeva.

Oštroumniji šestogodišnjaci, koji imaju veći kapacitet radne memorije, koriste strategiju računanja na prste kod dodavanja brojeva. Justine Dupont-Boime sa Univerziteta u Ženevi i Catherine Thevenot sa Univerziteta u Lozani, autori ovog istraživanja, kažu da rezultati mogu da pomognu deci u ranom uzrastu da lakše prevaziđu poteškoće prilikom usvajanja osnovnih aritmetičkih operacija.
Foto: Pixabay
U istraživanju je učestvovalo 84 deteta iz šest švajcarskih škola koje nemaju izrazitu praksu niti nametanja niti zabrane računanja na prste i deca su snimana dok rešavaju aritmetičke zadatke prilagođene uzrastu. Neka deca su imala testiranje memorije pre rešavanja aritmetičkih zadataka, a neka posle, i testiranje memorije se sastojalo u slušanju brojeva koje treba da ponove u obrnutom redosledu. Deca koja imaju veći kapacitet radne memorije mogu tačno da ponove duži lanac brojeva.
Na prste je računalo pedeset i dvoje šestogodišnjaka i postojala je značajna korelacija između navike brojanja na prste i veličine radne memorije, ali isto tako su bili uspešniji u aritmetičkim zadacima. Deca koja imaju veću radnu memoriju imala su i efikasniju strategiju sabiranja brojeva. Na primer ako su imali zadatak 8+3, uspešniji u rešavanju su koristili dodavanje tri prsta kako bi se dobila konačna suma. Potvrđena su neka ranija istraživanja koja su pratila uspešnost petogodišnjaka u dodavanju brojeva i to tokom tri godine. Deca su bila uspešnija u sabiranju ukoliko bi koristili brojanje na prste, ali samo do osme godine. Nakon osme godine nije poželjno koristiti računanje na prste i autori kažu da u početku učenike treba ohrabrivati da koriste prste tokom sabiranja ili dodavanja brojeva, a kasnije da polako napuštaju ovu strategiju.
Izvor: Citymagazine.rs
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Petak, 22.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije