Kira Diaz ima samo 11 godina, ali je u životu prošla situacije koje mnogi odrasli ne umeju da prevaziđu.
Od kada je 2009. godine dobila dijagnozu aplastične anemije, prošla je kroz komplikovane tretmane koji su njenu bolest stavili pod kontrolu i na kraju izlečili.
Ono što joj je spasilo život je transplantacija matičnih ćelija iz pupčane vrpce, kojoj se podvrgla u oktobru 2013. godine.
Zbog toga je više od godinu i po dana odsustvovala iz škole, bila daleko od svojih drugara i provgodila vreme u izolaciji zbog terapije koja suzbija imunitet, kako bi se on ponovo izgradio.
Prvi simptomi s se pojavili kada je Kira imala devet godina, a njeni roditelji su je odveli kod lekara kada su primetili modrice na njenim nogama. Dobili su ijagnozu aplastične anemije, retke bolesti koštane srži koja ne može da proizvede dovoljno krvnih ćelija.
Članovi porodice Dijaz su srećni što su ponovo na okupu
Kira je prvo primala transfuzije krvi i trombocita, zatim i lekove za suzbijanje imuniteta, ali tegobe nisu nestajale, tako da je bila potrebna transplantacija matičnih ćelija. Pošto niko u porodici nije bio odgovarajući donor, a ni u javnom registru donora nije bilo osoba koje su se poklapale sa Kirom, jedina nada je bila transplantacija matičnih ćelija iz pupčanika.
Kako bi se omogućio tretman, dečija bolnica u Sjetlu je morala da registruje kliničku probu za jednu osobu. Ćelije su pripremljene prema inovativnoj metodi doktorice Kolin Dilejni, gde se omogućava da se postigne broj matičnih ćelija koji je dovoljan za efikasnu terapiju.
Samo osam dana nakon transplantacije, Kira je prestala da koristi lekove za suzbijanje imuniteta, što je odličan rezultat.
Kira je imala još jednu posledicu koja se pojavila u januaru 2014. godine kada joj je dijagnostikovan limfom. Iako su sekundarna maligna obolenja retke komplikacije nakon transplantacije matičnih ćelija, ona se dešavaju. Kira je bila očajna zbog toga i plakala je.
Iako je i dalje podložna infekcijama, kira je danas vesela devojčica, koja uživa u crtanju, čitanju, sviranju klavira i pevanju. Svim drugim ljudima koji moraju da prođu kroz sličnu vrstu lečenja, ona poručuje:
”Ostanite pozitivni. Ako ne verujete da će vam biti bolje, vi spuštate sebe u trenucima kada svi oko vas rade na tome da se osećate bolje, a to ne pomaže nikome. Ostanite pozitivni i budite srećni.”
Komentari (0)