Polazak u vrtić velika je promena za dete. Suočava se sa jednim potpuno novim svetom, drugačijim pravilima i grupom vršnjaka koje ranije nije poznavalo. Neki se lakše uklope, neki teže, ali stručnjaci tvrde da je mesec dana optimalni period potreban da se dete adaptira na nove uslove. Međutim, često se događa da se deca lako naviknu na vrtić u početku, ali da posle nekoliko meseci izjave kako više ne žele da idu. Kako reagovati u takvoj situaciji?
Psiholozi tvrde da je najvažnije da ne popustite. Ako jednom detetu dozvolite da ne ide zato što vas moli ili tužno plače, shvatiće da na taj način može da dođe do svog cilja i biće vam mnogo teže da mu uspostavite rutinu. Ne smete da “nasedate” na dečje moljakanje, krokodilske suze i obećanja da “samo ovog puta ne ide”. Mališani vrlo lako manipulišu roditeljima i njihovim osećanjima kada osete da to mogu, pa, bez obzira na to koliko vam je teško – ne popuštajte.
Pokušajte da saznate zbog čega dete odjednom ne želi da ide u obdanište. Ponekad se događa, tvrde psiholozi, da dete ima zakasnelu reakciju na adaptaciju, odnosno da u početku sve deluje glatko, da bi posle nekoliko meseci dete počelo da iskazuje nezadovoljstvo. Negativna reakcija može biti odložena, što je naročito izraženo kod dece koja nemaju nikakvih problema prvih dana po polasku u školicu, ne plaču, ne ljute se i rado odlaze.
Pokušajte sa detetom da razgovarate, jer je moguće da se, na primer, posvađalo sa nekim drugarom ili naljutilo na vaspitačicu zbog neke zabrane. Budite otvoreni, ali nemojte da forsirate dete da vam po svaku cenu kaže razlog. Polako, u neobaveznom razgovoru “izvucite” iz njega šta se dogodilo.
Stručnjaci savetuju da razgovarate i sa vaspitačicom, jer ono što detetu predstavlja stres, za vas može biti naizgled potpuno nebitno. Svađe sa vršnjacima, tuča oko neke igračke ili odbijanje nekog od njih da se igra sa vašim mališanom, mogu biti razlozi zbog kojeg više ne želi u kolektiv. Ukoliko su to razlozi nikada mu nemojte dozvoliti da ostane kod kuće, čak i ako ima ko da ga čuva. Ako jednom popustite svaki sledeći pokušaj da ga odvedete u vrtić biće sve teži, kao i adaptacija posle pauze, makar ona trajala i samo nekoliko dana. Deca lako prevazilaze takve teškoće i brzo se mire sa vršnjacima, pa će verovatno već sledećeg dana zaboraviti događaj zbog kojeg su hteli da se “ispišu” iz vrtića.
Pričajte sa vašim mališanom i recite mu da je vrtić njegova obaveza, da mora da ide tamo svakog dana, baš kao što vi idete na posao. Nikada nemojte dete da plašite vrtićem ili vaspitačicama, jer će na taj način stvoriti otpor, pa mališan neće uživati, što bi trebalo da bude glavna “aktivnost” u zabavištu.
Međutim, ako primetite da je dete jako uznemireno, da se plaši vrtića, da ne želi od vas da se rastane kada ga dovodite, da ima promena u njegovom ponašanju i kod kuće, da ne spava, ne jede ili se budi plačući, potražite pomoć, jer je to znak da se u vrtiću događa nešto što mu predstavlja veliki stres.
Komentari (0)