Procena ishrane i ishranjenosti stanovništva Srbije, kao i pratećih komorbiditeta, urađena je na osnovu: rezultata studije ”Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korišćenje zdravstvene zaštite stanovništva Srbije” iz 2000. godine; podataka zvanične statistike o oboljevanju i umiranju, kao i ankete porodične ishrane koje su rađene u periodu od 12 godina.
Rezultati istraživanja pokazali su da svako treće dete i svaka druga odrasla osoba nema tri obroka u toku dana, a najčešće se preskače doručak.
Žitarice su obezbeđivale oko 46% energetskog unosa. Isključivo beli hleb jede 60% mladih i 50% odraslih. Nedovoljno se unosi voće i povrće, i to 5-6 puta manje u odnosu na preporuke Svetske Zdravstvene Organizacije.
Unos povrća iznosio je svega 4,8% ukupnog energetskog unosa, od čega je polovina poticala od krompira. Voće i proizvodi od voća činili su svega 2,3% ukupne energije.
Posledica je nedovoljan unos minerala, vitamina i dijetnih vlakana. Meso i zamene za meso činili su 11,3% (riba svega 0,45%), a mleko i mlečni proizvodi – 6,9% prosečnog dnevnog energetskog unosa. Ribu nikada ne jede 60% dece i mladih.
Alkohol se u Srbiji konzumira tri puta više nego mleko, a svaka četvrta osoba smatra da alkohol nije štetan.
Energetska vrednost prosečnog dnevnog obroka u periodu od 1989. do 2000 god. u Srbiji iznosila je 2 794 kcal i imala je kontinuirano opadajući trend. U ukupnoj energetskoj vrednosti, proteini su činile 12,2%, masti 32,4% a ugljeni hidrati 55,2%.
Ukupan unos holesterola iznosio je po stanovniku, u proseku 194 mg/dan, zasićenih masnih kiselina – 10,6% energetskog unosa, a dijetnih vlakana svega 6,8 g/dan.
U ukupnom energetskom unosu, šećeri su činili 6,5%, a masti životinjskog porekla 5,7%. Prosečan unos kalcijuma i gvožđa bio je nedovoljan, kao i unos nekih liposolubilnih i hidrosolubilnih vitamina.
Preko 44% stanovništva Srbije u ispitanom periodu trošilo je za ishranu preko 70% od svojih mesečnih prihoda. Nepravilna ishrana i njene posledice predstavljale su poslednjih godina značajan uzrok oboljevanja i umiranja kod nas.
Najviše nepravilnosti u ishrani, kao i najveći broj osoba sa dislipidemijama, hipertenzijom i gojaznošću je u Vojvodini. Bolesti cirkulatornog sistema u svim uzrocima smrti u Srbiji učestvuju sa skoro 60% i još uvek imaju rastuće trendove. Među njima dominira koronarna bolest, koja je posledica ateroskleroze.
Iz svih pobrojanih razloga, od 2001.god. pokrenuta je nacionalna kampanja ”Oktobar – Mesec pravilne ishrane”. Kampanja se sprovodi na celoj teritoriji Republike, a važnu ulogu u njenoj realizaciji imaju zavodi i instituti za javno zdravlje.
Iz godine u godinu, kampanjom je obuhvaćen sve veći broj dece i mladih, koji su najvažnija ciljna grupa, ali i celokupno stanovništvo. Aktivnosti se, osim u zdravstvenim ustanovama, odvijaju u predškolskim ustanovama, školama, na radnom mestu i najširoj društvenoj zajednici, uz veliku podršku masmedija.
Svake godine održi se veliki broj predavanja na temu pravilne ishrane, značajan broj tribina, izložbi, i dr. Prema proceni Regionalne kancelarije za jugoistočnu evropu FAO, koja se nalazi u Budimpešti, aktivnosti realizovane u Srbiji procenjene su kao najbolje u ovom delu Evrope, što je svakako veliki uspeh.
Takođe, u okviru programskog rada na promociji zdravlja stanovništva Srbije, koji podržavaju Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete, značajno su zastupljene teme koje su posvećene pravilnoj ishrani i zdravim stilovima života.
Posledice nepravilne ishrane u Srbiji
Nutritivna anemija
– 25% dece ispod 7 godina
– 14% adolescenata
– 27% odraslih
Gojaznost
– 10% dece i omladine
– 37% predgojaznih odraslih
– 17% gojaznih odraslih
Pothranjenost
– 17-20% dece
– 13% omladinaca
– 5-15% odraslih
Hipertenzija
– 5% dece i omladine
– 40% odraslih
Dislipidemije
– 6-8% dece i omladine
– preko 30% odraslih
Dodatni faktori rizika su:
– više od 60% ispitanika je bilo nedovoljno fizički aktivno;
– svaki drugi muškarac, svaka treća odrasla žena i 30% omladinaca su pušači (pušenje uništava vitamin C, koji se nedovoljno unosi preko svežeg voća i povrća);
– više od polovine ispitanika smatra da njihovo ponaša-nje ne utiče na nastanak hroničnih bolesti i da nisu odgovorni za oboljevanje i
– većina stanovnika Srbije ne prepoznaje rizično zdravstveno ponašanje.
Komentari (0)