Dok u jednom gradu roditelji doplaćuju par hiljada dinara, u drugom “puknu” skoro celu minimalnu platu samo na vrtić. “Kako roditelji u Srbiji preživljavaju sa ovim cenama i ovim platama?” — pitanje je koje odzvanja u komentarima.
Upis u vrtić je jedna od najvećih glavobolja roditelja u Srbiji. Kada na državnom konkursu stigne čuvena “odbijenica”, jedina opcija ostaje privatni vrtić. Ali, da li je to privilegija ili nužna muka?
Pitali smo Bebac mame i tate kakva je situacija u njihovim gradovima.
Odgovori su šarenoliki, a zaključak jasan: Gde živite diktira koliko ćete platiti. Dok Beograd ima visoke subvencije, Novi Sad roditelje ostavlja sa velikim troškovima, a manji gradovi su priča za sebe.
Evo kakva je realna računica po gradovima, iz ugla roditelja.
Beograd: Subvencija od 33.000 dinara, ali troškovi rastu
U Beogradu je situacija specifična. Grad daje subvenciju od 33.000 dinara, ali cene privatnih vrtića retko “upadaju” tačno u tu cifru. Roditelji gotovo uvek moraju da doplate, a iznosi variraju od opštine do opštine i od vrtića do vrtića.
Minja iz Zemuna (Grmovac) kaže: “Subvencija je 33.000 din, plaćamo 12.000 din (za dvoje dece znači po 6.000 din doplaćujemo). A u Dobanovcima smo doplaćivali 5.000 din.”
Aleksandar iz Lazarevca navodi sličnu računicu: “33.000 subvencije po detetu, s tim što za prvo dete doplaćujem 3.000, a za drugo 2.000.”
Međutim, mnogi roditelji upozoravaju na “skrivene” troškove i poskupljenja. Ivana sa Zvezdare kaže da je vrtić prvo bio besplatan (pokriven subvencijom), ali su sada uveli doplatu od 9.000 dinara. Joana (Zvezdara) ističe problem dodatnih aktivnosti: “Subvencija 33.000 + 10.000. Postoje aktivnosti kao što su sportić i engleski, ali i one poput likovnog i izleta koje se dodatno naplaćuju. Privatni vrtići uzimaju po detetu oko 43.000 bez naknadnih aktivnosti.”
Neki roditelji, poput Tamare sa Čukarice, prolaze nešto bolje: “Vrtić košta 40.000, od grada 33.000, ja doplaćujem 7.000.”
Ali ima i ekstremnih primera. Tamara navodi vrtić od 68.000 dinara gde uz subvenciju roditelj mora da doda ogromnu svotu, dok Jelena sa Novog Beograda pominje cifru od čak 70.000 dinara (uz 33.000 subvencije).
Novi Sad: “Paprene” cene i male subvencije
Roditelji iz Novog Sada su možda i najnezadovoljnije. Cene vrtića su visoke, često slične beogradskim, ali su subvencije drastično manje — od 13.000 do 16.000 dinara, u zavisnosti od uzrasta deteta.
Milica iznosi svoju računicu: “43.000 košta vrtić, subvencija 16.000.” To znači da roditelji iz svog džepa plaćaju čak 27.000 dinara mesečno!
Ivona iz Sremske Kamenice je ogorčena, ne samo cenom već i kvalitetom: “Plaćamo 36.000, subvencija od grada je 13.000, što znači da mi doplaćujemo 23.000. Pri tom smo totalno nezadovoljni uslugom. Hrana je užasna, vaspitači se menjaju kao na traci… Ovo se samo naziva privatni vrtic, a sve ostalo je kao u državnom, ako ne i gore.”
Slično potvrđuje i Nataša: “Vrtić 36.800 – subvencije 13.000.”
Danijela primećuje začarani krug: “U Novom Sadu kako država poveća subvencije, tako vrtići povećaju cenu.”
Niš i Kragujevac: Velike doplate
Nišlijke takođe izdvajaju značajne sume.
Tijana piše kratko: “30.000 košta, subvencije nema.” Ipak, druge mame iz Niša, poput Danice i Milijane, navode da subvencije postoje i iznose oko 16.000 dinara, dok je cena vrtića oko 30.000. Dakle, doplata je oko 14.000 dinara.
Veliki problem u Nišu ističe Marija: “Za dvoje dece 55.000! Prava na subvencije nemam jer samo radimo na teritoriji grada Niša, a nemamo tu prijavljen boravak.”
U Kragujevcu situacija varira. Katarina kaže: “Privatan vrtić 22.000, nemamo subvencije.” S druge strane, Ana navodi drugačije iskustvo: “Privatan vrtić, mi plaćamo 12.500, a grad 5.500.” Milena uz subvencije grada plaća 11.000 dinara.
Inđija, Pančevo, Leskovac… Gde je najteže?
Manji gradovi često nemaju nikakve subvencije ili su one minimalne, a cene privatnih vrtića nisu zanemarljive.
- Inđija: Glorija kaže da je cena 30.000 dinara i da subvencija — nema. “Liste čekanja za državni su ogromne, a privatni košta kao u Novom Sadu.”
- Pančevo: Misa plaća 18.000, subvencija nema. Edina potvrđuje: “Subvencija NULA.”
- Leskovac: Dragana kaže da je cena oko 28.000 dinara, ali uz subvenciju plaćaju oko 11.000 dinara.
- Čačak: Tanja i Lazar navode da je uz subvenciju cena pristojna — oko 7.780 dinara.
- Subotica: Adrijana objašnjava da su uvođenjem subvencija od 10.000 dinara vrtići podigli cene za isti taj iznos, pa roditeljima dođe na isto.
U gradovima poput Vranja, Smedereva i Zaječara, mame javljaju da privatnih vrtića praktično i nema, ili nema mesta, pa su roditelji čija deca ne upadnu u državni — prepušteni sami sebi.
Pogled iz dijaspore: “Kako vam se to isplati?”
Komentari mama iz inostranstva najbolje oslikavaju apsurd odnosa cena i plata u Srbiji.
Marina, koja živi u Minhenu, ostala je u šoku čitajući cifre iz Srbije: “Da li je moguće?! Pa ja toliko plaćam privatne jaslice u Minhenu… Svi znamo kakve su plate u Nemačkoj, a kakve u Srbiji. Ne mogu da se ne zapitam kako se roditeljima u Srbiji to isplati i kolike plate primaju?”
Zoran se javio iz Beča: “Privatni vrtić je 180 evra, deca uče nemački i engleski, hrana i uslovi su savršeni. Strašno je kako se neki bogate na račun građana u Srbiji.”
Kada se podvuče crta, jasno je da je mesto stanovanja presudan faktor za kućni budžet. Dok jedni roditelji uz subvencije prolaze relativno jeftino, drugi su primorani da za čuvanje dece izdvajaju gotovo celu platu.
Državni vrtić tako ostaje “premija”, a privatni – za mnoge nužno rešenje koje papreno košta. Dok se sistem ne uredi, roditeljima ostaje samo da se snalaze, sabiraju troškove i nadaju se da će sledeće godine biti “iznad crte”.
Komentari (0)