Put od želje do potomstva ponekad nije ni malo lak. Gubitak, razočarenje, rađanje nove nade, tuga, bol… gotovo su neizostavni pratioci parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
U svetu, pa i kod nas, sterilitet tj.neplodnost, pogađa sve veći broj parova. U Evropi svaki šesti par ima problem sa neplodnošću. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem.
Foto: Shutterstock
Pitamo se, da li je sterilitet u svim zemljama jednako stresan? I da li parovi u Srbiji imaju jednaku šansu u borbi za potomstvo? Najbolji sagovornici na ovu temu su upravo parovi koji su u tome i koji žive ovu priču i borbu svaki dan. Sandra Jovanović, predstavnica Udruženja Šansa za roditeljstvo svedok je brojnih problema sa kojima se parovi u borbi za potomstvo suočavaju.
„Želje tih ljudi su velike uglavnom i teško se nose s nemogućnošću da dobiju ono što je većini ljudi dato vrlo jednostavno. Javljaju se tu i drugi problemi posebno psihološke prirode na koje utiču društvo i okolina koji još uvek ne razumeju dovoljno proces lečenja neplodnosti.” – ističe Sandra za Bebac.
Udruženje Šansa za roditeljstvo je nekada jedina adresa na kojoj parovi pronalaze prave i potpune informacije. Nedovoljna informisanost jedan od ključnih problema, Udruženje pruža svu neophodnu moguću pomoć, ali to svakako nije dovoljno, smatra naša sagovorinica i dodaje:
„Nedovoljna informisanost svih aktera koji su uključeni u ovu proceduru – posebno lekara u domovima zdravlja koji su prva stanica za mnoge parove, zatim diskriminacija, a onda i finansijski problemi. Jako je teško kad nemate novca, morate na vantelesnu oplodnju i to vam je jedini način da dođete do potomstva. Takođe, neretko parovi osećaju nebrigu institicija za ovako veliki problem.”
Foto: Shutterstock
Šta parovima u Srbiji dodatno otežava trnovit put borbe za potomstvo?
Doktorka Mirjana Anđelić, specijalista steriliteta i fertiliteta smatra da su parovi u Srbiji dodatno opterećeni brojnom administracijom, ali i neadekvatnim pristupom koji ih uvodi u dodatni stres. Po rečima dr Anđelić parovi kad krenu putem lečenja steriliteta, neretko ceo svoj život podređujuju tome, ostavljajući sve ostale uloge i potrebe po strani.
Dr Anđelić smatra da postoje tri ključna problema parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
1. Proces lečenja nije usmeren da par, već na rezultat
“Proces vantelesne oplodnje i lečenja steriliteta je takav da se više pažnje posvećuje uspešnosti postupka, a manje sam tok procesa koji zna dugo da traje i čini sastavni deo života klijenta.
Foto:Shutterstock
Svi se borimo za isti cilj, a to je beba. Međutim, sam postupak lečenja je zahtevan, dugotrajan i treba ga učiniti manje stresnim za par, a to je moguće samo ako u centar stavimo pacijente, a ne naše uspehe. Sve što se tokom lečenja dešava znatno utiče na stil života pacijenata” govori iz svog iskustva dr Anđelić i uočava i sledeće probleme.
2. Lečenje je dugotrajno, a parovi usmereni na previše lekara i različitih mišljenja
“Pacijenti se tokom lečenja steriliteta upućuju na razne specijaliste i lekare od kojih dobijaju različita mišljenja. Sve to stvara dodatni stres. Sa svakim lekarom parovi su prinuđeni da svoju priču i instimu pričaju iz početka jer ne postoji sistem i jedinstvena baza podataka koja bi olakšala ceo postupak i lekarima i pacijentima. Pojedini uputi zaista suvišni, a broj odlaska kod različitih lekara može se svesti na jednog lekara koji će sistemski posmatrati problem svakog para individualno i celovito. Mišljenje drugih specijalista treba tražiti samo kada je zaista neophodno”, uočava dr Anđelić.
3. Procedure nisu usklađene sa svakodnevnim aktivnostima pacijenata
”Tokom lečenja steriliteta parovi imaju i svoj život koji nije vezan za roditeljstvo. Da bi uradili određene analize i postupke, parovi su vrlo često prinuđeni da izostaju sa posla, koriste slobodne dane, godišnje odmore. Tako parovi umesto da rešavaju problem oni ga ustvari žive angažujući sve svoje snage i resurese u to” navodi dr Anđelić jedan od primera problema sa kojima se u svojoj dugogodišnjoj praksi susrela nebrojeno mnogo puta.
Nasuprot praktičnih problema koji parovi i lekari rešavaju svakog dana, nalazi se i odnos države prema sterilitetu.
Sandra Jovanović smatra da pomoć države postoji, ali da mora biti veća.
”Postoji veliki broj parova koji iskoriste sva tri pokušaja o trošku Fonda i ne dobije dete, njima bi značio još jedan pokušaj. Takođe, muškarci su jako diskriminisani u ovom finansiranom postupku, pa tako muškarac koji se suočava sa azospermijom nije u mogućnosti da sa partnerkom ostvari prava na finansiran postupak. Postoje problemi koji se vezuju za starosnu granicu za žene koja je trenutno 42 godine, ali i problem pravilnika koji nisu još uvek urađeni, a tiču se novog Zakona o lečenju neplodnosti koji podrazumeva donaciju polnih ćelija i embriona.
Trenutno u Srbiji se ne može uraditi donacija iako imamo Zakon, ali nemamo pravilnike koji bi taj zakon implementirali” tvrdi Sandra Jovanović i opisuje neke od situacija za koje je sama čula:
”Svakako se stanje promenilo, ali ipak postoje sredine i postoje ljudi koji misle da je vantelesna oplodnja nešto veštačko, da su to deca koja su drugačija, možda klonirana, da se tu ne zna čije je dete, da se nešto ”smućka” u laboratoriji…Postoji mnogo neinformisanih ljudi.”
Kako je istraživanje odnosa parova sa IVF stručnjacima trenutno u toku, zanimalo nas je postoje li neki preliminarni rezultati.
”Što se tiče istraživanja koje radim, ono je okrenuto više ka parovima, želja mi je bila da utvrdim kakva je komunikacija između lekara i pacijenata na prvim konsultacijama. Rezultati koje imam za sada daju jednu sliku upravo o tome – i govore da komunikacija nije na zadovoljavajućem nivou kod nas”, govori Sandra, a konačni rezultati biće predstavljeni na ESHRE konferenciji u Beču u junu mesecu ove godine.
Dr Anđelić smatra da je odnos lekar – pacijent ključan i veoma značajan faktor u borbi sa sterilitetom. Zato je i važno da se broj stručnjaka smanji, a da se više poradi na međusobnom poverenju, odnosu i pristupu svakom paru koji treba da bude individualizovan, prilagođen paru i usklađen sa njihovim stilom života i sistemom vrednosti.
Naše sagovornice saglasne su u tome da je o ovoj temi važno pričati, više, češće i mnogo glasnije.
A šta vi mislite?
Zašto je u Srbiji lečenje steriliteta toliko stresno? Mora li tako?
Postanite član Bebac porodice! Registrujte se
Da li ste trudni ili imate bebu? Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.
Put od želje do potomstva ponekad nije ni malo lak. Gubitak, razočarenje, rađanje nove nade, tuga, bol… gotovo su neizostavni pratioci parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
U svetu, pa i kod nas, sterilitet tj.neplodnost, pogađa sve veći broj parova. U Evropi svaki šesti par ima problem sa neplodnošću. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem.
Foto: Shutterstock
Pitamo se, da li je sterilitet u svim zemljama jednako stresan? I da li parovi u Srbiji imaju jednaku šansu u borbi za potomstvo? Najbolji sagovornici na ovu temu su upravo parovi koji su u tome i koji žive ovu priču i borbu svaki dan. Sandra Jovanović, predstavnica Udruženja Šansa za roditeljstvo svedok je brojnih problema sa kojima se parovi u borbi za potomstvo suočavaju.
„Želje tih ljudi su velike uglavnom i teško se nose s nemogućnošću da dobiju ono što je većini ljudi dato vrlo jednostavno. Javljaju se tu i drugi problemi posebno psihološke prirode na koje utiču društvo i okolina koji još uvek ne razumeju dovoljno proces lečenja neplodnosti.” – ističe Sandra za Bebac.
Udruženje Šansa za roditeljstvo je nekada jedina adresa na kojoj parovi pronalaze prave i potpune informacije. Nedovoljna informisanost jedan od ključnih problema, Udruženje pruža svu neophodnu moguću pomoć, ali to svakako nije dovoljno, smatra naša sagovorinica i dodaje:
„Nedovoljna informisanost svih aktera koji su uključeni u ovu proceduru – posebno lekara u domovima zdravlja koji su prva stanica za mnoge parove, zatim diskriminacija, a onda i finansijski problemi. Jako je teško kad nemate novca, morate na vantelesnu oplodnju i to vam je jedini način da dođete do potomstva. Takođe, neretko parovi osećaju nebrigu institicija za ovako veliki problem.”
Foto: Shutterstock
Šta parovima u Srbiji dodatno otežava trnovit put borbe za potomstvo?
Doktorka Mirjana Anđelić, specijalista steriliteta i fertiliteta smatra da su parovi u Srbiji dodatno opterećeni brojnom administracijom, ali i neadekvatnim pristupom koji ih uvodi u dodatni stres. Po rečima dr Anđelić parovi kad krenu putem lečenja steriliteta, neretko ceo svoj život podređujuju tome, ostavljajući sve ostale uloge i potrebe po strani.
Dr Anđelić smatra da postoje tri ključna problema parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
1. Proces lečenja nije usmeren da par, već na rezultat
“Proces vantelesne oplodnje i lečenja steriliteta je takav da se više pažnje posvećuje uspešnosti postupka, a manje sam tok procesa koji zna dugo da traje i čini sastavni deo života klijenta.
Foto:Shutterstock
Svi se borimo za isti cilj, a to je beba. Međutim, sam postupak lečenja je zahtevan, dugotrajan i treba ga učiniti manje stresnim za par, a to je moguće samo ako u centar stavimo pacijente, a ne naše uspehe. Sve što se tokom lečenja dešava znatno utiče na stil života pacijenata” govori iz svog iskustva dr Anđelić i uočava i sledeće probleme.
2. Lečenje je dugotrajno, a parovi usmereni na previše lekara i različitih mišljenja
“Pacijenti se tokom lečenja steriliteta upućuju na razne specijaliste i lekare od kojih dobijaju različita mišljenja. Sve to stvara dodatni stres. Sa svakim lekarom parovi su prinuđeni da svoju priču i instimu pričaju iz početka jer ne postoji sistem i jedinstvena baza podataka koja bi olakšala ceo postupak i lekarima i pacijentima. Pojedini uputi zaista suvišni, a broj odlaska kod različitih lekara može se svesti na jednog lekara koji će sistemski posmatrati problem svakog para individualno i celovito. Mišljenje drugih specijalista treba tražiti samo kada je zaista neophodno”, uočava dr Anđelić.
3. Procedure nisu usklađene sa svakodnevnim aktivnostima pacijenata
”Tokom lečenja steriliteta parovi imaju i svoj život koji nije vezan za roditeljstvo. Da bi uradili određene analize i postupke, parovi su vrlo često prinuđeni da izostaju sa posla, koriste slobodne dane, godišnje odmore. Tako parovi umesto da rešavaju problem oni ga ustvari žive angažujući sve svoje snage i resurese u to” navodi dr Anđelić jedan od primera problema sa kojima se u svojoj dugogodišnjoj praksi susrela nebrojeno mnogo puta.
Nasuprot praktičnih problema koji parovi i lekari rešavaju svakog dana, nalazi se i odnos države prema sterilitetu.
Sandra Jovanović smatra da pomoć države postoji, ali da mora biti veća.
”Postoji veliki broj parova koji iskoriste sva tri pokušaja o trošku Fonda i ne dobije dete, njima bi značio još jedan pokušaj. Takođe, muškarci su jako diskriminisani u ovom finansiranom postupku, pa tako muškarac koji se suočava sa azospermijom nije u mogućnosti da sa partnerkom ostvari prava na finansiran postupak. Postoje problemi koji se vezuju za starosnu granicu za žene koja je trenutno 42 godine, ali i problem pravilnika koji nisu još uvek urađeni, a tiču se novog Zakona o lečenju neplodnosti koji podrazumeva donaciju polnih ćelija i embriona.
Trenutno u Srbiji se ne može uraditi donacija iako imamo Zakon, ali nemamo pravilnike koji bi taj zakon implementirali” tvrdi Sandra Jovanović i opisuje neke od situacija za koje je sama čula:
”Svakako se stanje promenilo, ali ipak postoje sredine i postoje ljudi koji misle da je vantelesna oplodnja nešto veštačko, da su to deca koja su drugačija, možda klonirana, da se tu ne zna čije je dete, da se nešto ”smućka” u laboratoriji…Postoji mnogo neinformisanih ljudi.”
Kako je istraživanje odnosa parova sa IVF stručnjacima trenutno u toku, zanimalo nas je postoje li neki preliminarni rezultati.
”Što se tiče istraživanja koje radim, ono je okrenuto više ka parovima, želja mi je bila da utvrdim kakva je komunikacija između lekara i pacijenata na prvim konsultacijama. Rezultati koje imam za sada daju jednu sliku upravo o tome – i govore da komunikacija nije na zadovoljavajućem nivou kod nas”, govori Sandra, a konačni rezultati biće predstavljeni na ESHRE konferenciji u Beču u junu mesecu ove godine.
Dr Anđelić smatra da je odnos lekar – pacijent ključan i veoma značajan faktor u borbi sa sterilitetom. Zato je i važno da se broj stručnjaka smanji, a da se više poradi na međusobnom poverenju, odnosu i pristupu svakom paru koji treba da bude individualizovan, prilagođen paru i usklađen sa njihovim stilom života i sistemom vrednosti.
Naše sagovornice saglasne su u tome da je o ovoj temi važno pričati, više, češće i mnogo glasnije.
A šta vi mislite?
Zašto je u Srbiji lečenje steriliteta toliko stresno? Mora li tako?
Izračunajte vaš BMI
Pol:
Godine starosti:
Vaša visina:
Vaša težina:
Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina
Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.
Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.
Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Saznajte detalje prvog kliničkog ispitivanja u kom su matične ćelije iz krvi pupčanika uspešno primenjene za nehirurško lečenje bolova u donjem delu leđa.
Ukoliko vam je prvi put da se susrećete sa roditeljstvom, to će biti pravi izazov. Kao i svaki novi izazov, sa sobom nosi greške, ali dobro je ako iz njih i nešto naučite.
Zašto nas saveti baka i svekrva često izbace iz takta? Otkrijte psihološku stranu ovog kompleksnog odnosa i naučite kako postaviti granice sa puno ljubavi.
Zbogom PCOS, dobrodošao PMOS! Saznajte zašto je sindrom policističnih jajnika zvanično promenio ime i šta ova istorijska medicinska odluka znači za vaše zdravlje.
Postoji opravdana dilema da li je drugorotkama lakše ili teže jer već imaju iskustvo sa porođajem? Šta se objektivno razlikuje u iskustvu većine prvorotki i drugorotki?
Eksperiment u kom ćete proizvesti efekat lava lampe i demonstrirati kako se ulje i voda ne mešaju možete da izvedete sa decom uz pomoć sastojaka iz kuhinje.
Dolazak bebe donosi uzbuđenje, ali i pitanja. Saznajte savete stručnjaka o tome kada je najbolje početi sa uređenjem sobe i prilagođavanjem doma za bebu!
Planirate svadbu i pitate se ko snosi troškove? Otkrijte kako se danas finansiraju venčanja i gde je granica između starih običaja i moderne realnosti.
Sa puno strahova ostavili su decu prvi put na vratima vrtića, a četiri godine kasnije roditelji su odlučili su da javno kažu veliko hvala vaspitačicama.
Da li vaša ćerka traži serume i kreme protiv bora? Otkrijte kako su algoritmi stvorili opasnu skincare opsesiju kod dece i šta upozoravaju dermatolozi.
Tražite brzu i zdravu večeru koju će deca obožavati? Ove mekane pileće polpete sa "skrivenim" tikvicama spremaju se za 15 minuta, bez prženja u dubokom ulju!
Meta uvodi veštačku inteligenciju za proveru uzrasta na mrežama. Nalozi dece mlađe od 13 godina biće brisani. Saznajte kako će novi sistem funkcionisati.
Šokantna istraga otkriva kako samozvani internet eksperti za san beba dele opasne savete koji direktno ugrožavaju živote novorođenčadi. Pročitajte detalje.
Stižu prave prolećne temperature! Saznajte kakvo nas vreme očekuje ove nedelje u Srbiji i pročitajte korisne savete kako da mališanima olakšate prve vrućine.
Austrijska policija saopštila je danas da je uhapsila 39-godišnjeg muškarca osumnjičenog za povezanost sa slučajem ubacivanja otrova za pacove u tegle hrane za bebe nemačkog proizvođača HiPP.
Umorni ste od traženja sunca po parkovima? Otkrijte besplatnu aplikaciju koja roditeljima pomaže da uvek nađu osunčana mesta za igru i šetnju sa decom.
Roditelji su sada u mogućnosti da odaberu najprikladniji proizvod za svoju novorođenčad, što predstavlja veliku podršku u izgradnji jačeg imunog sistema
Nova klinička studija menja pristup lečenju matičnim ćelijama iz pupčanika. Saznajte kako laboratorijska metoda umnožavanja ubrzava oporavak imuniteta.
Saznajte zašto stručnjaci ne preporučuju zajedničko skakanje na trambolini i otkrijte jednostavna pravila za bezbrižnu i sigurnu dečju zabavu. Nema panike, samo čista fizika!
Planirani carski rez se zakazuje unapred, obično pre očekivanog termina porođaja, dok se hitni carski rez izvodi kada dođe do komplikacija tokom porođaja.aja.
Svi smo čuli onu čuvenu: „Mene su tukli i ništa mi ne fali“. Šta neurobiologija i dečija psihologija zapravo kažu o posledicama tradicionalnog balkanskog vaspitanja?
U najvećem i najdugotrajnijem ispitivanju te vrste, 90 odsto ljudi koji su primili eksperimentalnu gensku terapiju za urođenu gluvoću pokazalo je značajno poboljšanje sluha tokom narednih nekoliko godina.
Revolucionarno otkriće: Naučnici su uspešno uzgojili zrele spermatozoide iz matičnih ćelija u laboratoriji, donoseći novu nadu u lečenju muškog steriliteta.
Gde završavaju matične ćelije vaše bebe i ko im ima pristup? Seracell jasno odgovara na najčešće nedoumice budućih roditelja. Donesite odluku na osnovu činjenica!
Kada je nestala ovakva redakcija, izgubili smo mnogo više od lepih televizijskih emisija. Izgubili smo sigurno utočište i ozbiljan filter kvaliteta iza kojeg su stajali pravi stručnjaci.
Iako dele isti DNK, jednojajčani blizanci nisu potpuno identični. Saznajte kako uslovi u maminom stomaku i okruženje oblikuju njihove jedinstvene osobine.
Kada je majka osmogodišnjem Džeku zabranila ekrane, on je napisao "Knjigu o prdežima". Saznajte kako je ova iskrena dečja šala nasmejala milione ljudi!
Dečak koji hekla osvojio je region, ali i ogolio opasnosti interneta. Šta nas je hrabri Viktor naučio o roditeljskoj podršci, sajber nasilju i lažnim profilima?
Tegle hrane za bebe nemačkog proizvođača HiPP, zatrovane otrovom za pacove koje su pronađene u Austriji, Češkoj i Slovačkoj, deo su pokušaja iznude, saopštili su proizvođač i nemačka policija.
Otkrijte čaroliju beba rođenih u horoskopskom znaku Bika. Čestitajte dolazak malih bikovki i bikova na svet i saznajte zanimljivosti o njihovim posebnim osobinama.
Sezona jagoda je stigla! Saznajte kako da prepoznate slatke domaće jagode i razlikujete ih od uvoznih, kao i koji su najbolji načini za njihovo pravilno pranje.
Postoji određen raspored uvođenja novih namirnica u ishranu bebe kada ona počne sa nemlečnom ishranom. Iako lepa i sočna - jagoda nije među prvim zalogajima.
Besplatna imunizacija protiv HPV-a u Srbiji sada obuhvata i građane do 45 godina. Saznajte uslove, proceduru dobijanja vakcine i njene ključne prednosti.
Saznajte kako nova EU aplikacija za proveru godina menja pravila igre na društvenim mrežama. Vraćamo kontrolu nad digitalnom bezbednošću dece u ruke roditelja.
Osećate pritisak "bež" trenda i krijete šarene igračke? Saznajte zašto su vrišteće boje, omiljeni crtani junaci i vizuelni haos zapravo ključni za dečju sreću i razvoj!
Da li je pravilo „praznog tanjira” štetno? Stručnjaci upozoravaju da teranje dece da jedu kada su sita može dovesti do poremećaja u ishrani. Saznajte korisne savete.
Simbol Uskrsa svakako su farbana jaja - u što više boja i nijansi. Radost su dok se testira koje je najtvrđe i ko će pobediti u tucanju, a krase uskršnju trpezu uz ostale đakonije.
Inspirišite se najlepšim porukama koje izražavaju sreću, radost i blagoslov novog člana porodice. Bez obzira na vaš odnos s porodicom, pronađite savete za pružanje topline i podrške u ovom posebnom trenutku.
Ponekad mi je sve što treba da čujem taj poznati glas, osetim tu poznatu toplinu i udahnem tvoj miris. I onda haos nestaje i moj mali svet ponovo postaje miran i tih.
Tražite savršen uskršnji recept za decu? Ovi preslatki zeka mafini se lako prave, a mališani će obožavati ukrašavanje! Pogledajte recept i ulepšajte praznik.
Kakvo nas vreme očekuje za Uskrs? Saznajte detaljnu vremensku prognozu za praznični vikend u Srbiji i pročitajte savete za oblačenje i aktivnosti sa decom.
Od hroničnog nedostatka pedijatara i beskrajnih redova u bolnicama, do poražavajućeg izveštaja UN-a o uslovima u porodilištima. Sistem je zakazao, a račun plaćaju roditelji.
Sezona alergija je u punom jeku: Saznajte zašto je polen breze trenutno najveća opasnost, kako vremenske prilike utiču na koncentraciju alergena i koje još vrste drveća cvetaju u aprilu
Kako biste decu uključili u Uskršnje pripreme napravite zajednički projekat ovogodišnjih čestitki za Uskrs koje ćete kasnije podeliti članovima porodice, prijateljima, komšijama...
Ono što je primetno jeste da je većina podataka bila o ginekološkim pacijentkinjama, pa je moguće da su u bazu uneti podaci doktora drugih institucija koji su slali upute.
.jpg)
Foto: Shutterstock.jpg)
.jpg)
.jpg)
Komentari (0)