Put od želje do potomstva ponekad nije ni malo lak. Gubitak, razočarenje, rađanje nove nade, tuga, bol… gotovo su neizostavni pratioci parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
U svetu, pa i kod nas, sterilitet tj.neplodnost, pogađa sve veći broj parova. U Evropi svaki šesti par ima problem sa neplodnošću. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem.
Foto: Shutterstock
Pitamo se, da li je sterilitet u svim zemljama jednako stresan? I da li parovi u Srbiji imaju jednaku šansu u borbi za potomstvo? Najbolji sagovornici na ovu temu su upravo parovi koji su u tome i koji žive ovu priču i borbu svaki dan. Sandra Jovanović, predstavnica Udruženja Šansa za roditeljstvo svedok je brojnih problema sa kojima se parovi u borbi za potomstvo suočavaju.
„Želje tih ljudi su velike uglavnom i teško se nose s nemogućnošću da dobiju ono što je većini ljudi dato vrlo jednostavno. Javljaju se tu i drugi problemi posebno psihološke prirode na koje utiču društvo i okolina koji još uvek ne razumeju dovoljno proces lečenja neplodnosti.” – ističe Sandra za Bebac.
Udruženje Šansa za roditeljstvo je nekada jedina adresa na kojoj parovi pronalaze prave i potpune informacije. Nedovoljna informisanost jedan od ključnih problema, Udruženje pruža svu neophodnu moguću pomoć, ali to svakako nije dovoljno, smatra naša sagovorinica i dodaje:
„Nedovoljna informisanost svih aktera koji su uključeni u ovu proceduru – posebno lekara u domovima zdravlja koji su prva stanica za mnoge parove, zatim diskriminacija, a onda i finansijski problemi. Jako je teško kad nemate novca, morate na vantelesnu oplodnju i to vam je jedini način da dođete do potomstva. Takođe, neretko parovi osećaju nebrigu institicija za ovako veliki problem.”
Foto: Shutterstock
Šta parovima u Srbiji dodatno otežava trnovit put borbe za potomstvo?
Doktorka Mirjana Anđelić, specijalista steriliteta i fertiliteta smatra da su parovi u Srbiji dodatno opterećeni brojnom administracijom, ali i neadekvatnim pristupom koji ih uvodi u dodatni stres. Po rečima dr Anđelić parovi kad krenu putem lečenja steriliteta, neretko ceo svoj život podređujuju tome, ostavljajući sve ostale uloge i potrebe po strani.
Dr Anđelić smatra da postoje tri ključna problema parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
1. Proces lečenja nije usmeren da par, već na rezultat
“Proces vantelesne oplodnje i lečenja steriliteta je takav da se više pažnje posvećuje uspešnosti postupka, a manje sam tok procesa koji zna dugo da traje i čini sastavni deo života klijenta.
Foto:Shutterstock
Svi se borimo za isti cilj, a to je beba. Međutim, sam postupak lečenja je zahtevan, dugotrajan i treba ga učiniti manje stresnim za par, a to je moguće samo ako u centar stavimo pacijente, a ne naše uspehe. Sve što se tokom lečenja dešava znatno utiče na stil života pacijenata” govori iz svog iskustva dr Anđelić i uočava i sledeće probleme.
2. Lečenje je dugotrajno, a parovi usmereni na previše lekara i različitih mišljenja
“Pacijenti se tokom lečenja steriliteta upućuju na razne specijaliste i lekare od kojih dobijaju različita mišljenja. Sve to stvara dodatni stres. Sa svakim lekarom parovi su prinuđeni da svoju priču i instimu pričaju iz početka jer ne postoji sistem i jedinstvena baza podataka koja bi olakšala ceo postupak i lekarima i pacijentima. Pojedini uputi zaista suvišni, a broj odlaska kod različitih lekara može se svesti na jednog lekara koji će sistemski posmatrati problem svakog para individualno i celovito. Mišljenje drugih specijalista treba tražiti samo kada je zaista neophodno”, uočava dr Anđelić.
3. Procedure nisu usklađene sa svakodnevnim aktivnostima pacijenata
”Tokom lečenja steriliteta parovi imaju i svoj život koji nije vezan za roditeljstvo. Da bi uradili određene analize i postupke, parovi su vrlo često prinuđeni da izostaju sa posla, koriste slobodne dane, godišnje odmore. Tako parovi umesto da rešavaju problem oni ga ustvari žive angažujući sve svoje snage i resurese u to” navodi dr Anđelić jedan od primera problema sa kojima se u svojoj dugogodišnjoj praksi susrela nebrojeno mnogo puta.
Nasuprot praktičnih problema koji parovi i lekari rešavaju svakog dana, nalazi se i odnos države prema sterilitetu.
Sandra Jovanović smatra da pomoć države postoji, ali da mora biti veća.
”Postoji veliki broj parova koji iskoriste sva tri pokušaja o trošku Fonda i ne dobije dete, njima bi značio još jedan pokušaj. Takođe, muškarci su jako diskriminisani u ovom finansiranom postupku, pa tako muškarac koji se suočava sa azospermijom nije u mogućnosti da sa partnerkom ostvari prava na finansiran postupak. Postoje problemi koji se vezuju za starosnu granicu za žene koja je trenutno 42 godine, ali i problem pravilnika koji nisu još uvek urađeni, a tiču se novog Zakona o lečenju neplodnosti koji podrazumeva donaciju polnih ćelija i embriona.
Trenutno u Srbiji se ne može uraditi donacija iako imamo Zakon, ali nemamo pravilnike koji bi taj zakon implementirali” tvrdi Sandra Jovanović i opisuje neke od situacija za koje je sama čula:
”Svakako se stanje promenilo, ali ipak postoje sredine i postoje ljudi koji misle da je vantelesna oplodnja nešto veštačko, da su to deca koja su drugačija, možda klonirana, da se tu ne zna čije je dete, da se nešto ”smućka” u laboratoriji…Postoji mnogo neinformisanih ljudi.”
Kako je istraživanje odnosa parova sa IVF stručnjacima trenutno u toku, zanimalo nas je postoje li neki preliminarni rezultati.
”Što se tiče istraživanja koje radim, ono je okrenuto više ka parovima, želja mi je bila da utvrdim kakva je komunikacija između lekara i pacijenata na prvim konsultacijama. Rezultati koje imam za sada daju jednu sliku upravo o tome – i govore da komunikacija nije na zadovoljavajućem nivou kod nas”, govori Sandra, a konačni rezultati biće predstavljeni na ESHRE konferenciji u Beču u junu mesecu ove godine.
Dr Anđelić smatra da je odnos lekar – pacijent ključan i veoma značajan faktor u borbi sa sterilitetom. Zato je i važno da se broj stručnjaka smanji, a da se više poradi na međusobnom poverenju, odnosu i pristupu svakom paru koji treba da bude individualizovan, prilagođen paru i usklađen sa njihovim stilom života i sistemom vrednosti.
Naše sagovornice saglasne su u tome da je o ovoj temi važno pričati, više, češće i mnogo glasnije.
A šta vi mislite?
Zašto je u Srbiji lečenje steriliteta toliko stresno? Mora li tako?
Postanite član Bebac porodice! Registrujte se
Da li ste trudni ili imate bebu? Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.
Put od želje do potomstva ponekad nije ni malo lak. Gubitak, razočarenje, rađanje nove nade, tuga, bol… gotovo su neizostavni pratioci parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
U svetu, pa i kod nas, sterilitet tj.neplodnost, pogađa sve veći broj parova. U Evropi svaki šesti par ima problem sa neplodnošću. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem.
Foto: Shutterstock
Pitamo se, da li je sterilitet u svim zemljama jednako stresan? I da li parovi u Srbiji imaju jednaku šansu u borbi za potomstvo? Najbolji sagovornici na ovu temu su upravo parovi koji su u tome i koji žive ovu priču i borbu svaki dan. Sandra Jovanović, predstavnica Udruženja Šansa za roditeljstvo svedok je brojnih problema sa kojima se parovi u borbi za potomstvo suočavaju.
„Želje tih ljudi su velike uglavnom i teško se nose s nemogućnošću da dobiju ono što je većini ljudi dato vrlo jednostavno. Javljaju se tu i drugi problemi posebno psihološke prirode na koje utiču društvo i okolina koji još uvek ne razumeju dovoljno proces lečenja neplodnosti.” – ističe Sandra za Bebac.
Udruženje Šansa za roditeljstvo je nekada jedina adresa na kojoj parovi pronalaze prave i potpune informacije. Nedovoljna informisanost jedan od ključnih problema, Udruženje pruža svu neophodnu moguću pomoć, ali to svakako nije dovoljno, smatra naša sagovorinica i dodaje:
„Nedovoljna informisanost svih aktera koji su uključeni u ovu proceduru – posebno lekara u domovima zdravlja koji su prva stanica za mnoge parove, zatim diskriminacija, a onda i finansijski problemi. Jako je teško kad nemate novca, morate na vantelesnu oplodnju i to vam je jedini način da dođete do potomstva. Takođe, neretko parovi osećaju nebrigu institicija za ovako veliki problem.”
Foto: Shutterstock
Šta parovima u Srbiji dodatno otežava trnovit put borbe za potomstvo?
Doktorka Mirjana Anđelić, specijalista steriliteta i fertiliteta smatra da su parovi u Srbiji dodatno opterećeni brojnom administracijom, ali i neadekvatnim pristupom koji ih uvodi u dodatni stres. Po rečima dr Anđelić parovi kad krenu putem lečenja steriliteta, neretko ceo svoj život podređujuju tome, ostavljajući sve ostale uloge i potrebe po strani.
Dr Anđelić smatra da postoje tri ključna problema parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
1. Proces lečenja nije usmeren da par, već na rezultat
“Proces vantelesne oplodnje i lečenja steriliteta je takav da se više pažnje posvećuje uspešnosti postupka, a manje sam tok procesa koji zna dugo da traje i čini sastavni deo života klijenta.
Foto:Shutterstock
Svi se borimo za isti cilj, a to je beba. Međutim, sam postupak lečenja je zahtevan, dugotrajan i treba ga učiniti manje stresnim za par, a to je moguće samo ako u centar stavimo pacijente, a ne naše uspehe. Sve što se tokom lečenja dešava znatno utiče na stil života pacijenata” govori iz svog iskustva dr Anđelić i uočava i sledeće probleme.
2. Lečenje je dugotrajno, a parovi usmereni na previše lekara i različitih mišljenja
“Pacijenti se tokom lečenja steriliteta upućuju na razne specijaliste i lekare od kojih dobijaju različita mišljenja. Sve to stvara dodatni stres. Sa svakim lekarom parovi su prinuđeni da svoju priču i instimu pričaju iz početka jer ne postoji sistem i jedinstvena baza podataka koja bi olakšala ceo postupak i lekarima i pacijentima. Pojedini uputi zaista suvišni, a broj odlaska kod različitih lekara može se svesti na jednog lekara koji će sistemski posmatrati problem svakog para individualno i celovito. Mišljenje drugih specijalista treba tražiti samo kada je zaista neophodno”, uočava dr Anđelić.
3. Procedure nisu usklađene sa svakodnevnim aktivnostima pacijenata
”Tokom lečenja steriliteta parovi imaju i svoj život koji nije vezan za roditeljstvo. Da bi uradili određene analize i postupke, parovi su vrlo često prinuđeni da izostaju sa posla, koriste slobodne dane, godišnje odmore. Tako parovi umesto da rešavaju problem oni ga ustvari žive angažujući sve svoje snage i resurese u to” navodi dr Anđelić jedan od primera problema sa kojima se u svojoj dugogodišnjoj praksi susrela nebrojeno mnogo puta.
Nasuprot praktičnih problema koji parovi i lekari rešavaju svakog dana, nalazi se i odnos države prema sterilitetu.
Sandra Jovanović smatra da pomoć države postoji, ali da mora biti veća.
”Postoji veliki broj parova koji iskoriste sva tri pokušaja o trošku Fonda i ne dobije dete, njima bi značio još jedan pokušaj. Takođe, muškarci su jako diskriminisani u ovom finansiranom postupku, pa tako muškarac koji se suočava sa azospermijom nije u mogućnosti da sa partnerkom ostvari prava na finansiran postupak. Postoje problemi koji se vezuju za starosnu granicu za žene koja je trenutno 42 godine, ali i problem pravilnika koji nisu još uvek urađeni, a tiču se novog Zakona o lečenju neplodnosti koji podrazumeva donaciju polnih ćelija i embriona.
Trenutno u Srbiji se ne može uraditi donacija iako imamo Zakon, ali nemamo pravilnike koji bi taj zakon implementirali” tvrdi Sandra Jovanović i opisuje neke od situacija za koje je sama čula:
”Svakako se stanje promenilo, ali ipak postoje sredine i postoje ljudi koji misle da je vantelesna oplodnja nešto veštačko, da su to deca koja su drugačija, možda klonirana, da se tu ne zna čije je dete, da se nešto ”smućka” u laboratoriji…Postoji mnogo neinformisanih ljudi.”
Kako je istraživanje odnosa parova sa IVF stručnjacima trenutno u toku, zanimalo nas je postoje li neki preliminarni rezultati.
”Što se tiče istraživanja koje radim, ono je okrenuto više ka parovima, želja mi je bila da utvrdim kakva je komunikacija između lekara i pacijenata na prvim konsultacijama. Rezultati koje imam za sada daju jednu sliku upravo o tome – i govore da komunikacija nije na zadovoljavajućem nivou kod nas”, govori Sandra, a konačni rezultati biće predstavljeni na ESHRE konferenciji u Beču u junu mesecu ove godine.
Dr Anđelić smatra da je odnos lekar – pacijent ključan i veoma značajan faktor u borbi sa sterilitetom. Zato je i važno da se broj stručnjaka smanji, a da se više poradi na međusobnom poverenju, odnosu i pristupu svakom paru koji treba da bude individualizovan, prilagođen paru i usklađen sa njihovim stilom života i sistemom vrednosti.
Naše sagovornice saglasne su u tome da je o ovoj temi važno pričati, više, češće i mnogo glasnije.
A šta vi mislite?
Zašto je u Srbiji lečenje steriliteta toliko stresno? Mora li tako?
Izračunajte vaš BMI
Pol:
Godine starosti:
Vaša visina:
Vaša težina:
Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina
Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.
Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.
Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Do tog istorijskog datuma, kao izvori matičnih ćelija u našim bolnicama korišćene su isključivo koštana srž i periferna krv. Kombinovanje sa ćelijama iz pupčanika otvorilo je potpuno novo poglavlje u lečenju najtežih pacijenata.
Da li se često razbolite čim odete na odmor? Saznajte šta je "bolest slobodnog vremena", kako nagli pad stresa utiče na imunitet i kako to da sprečite.
Saznajte sve o novim pravilima u Crnoj Gori: Od 1. septembra deca koja nisu vakcinisana neće moći u vrtiće. Pročitajte šta ovo znači za roditelje u praksi.
Saznajte kako da pravilno reagujete u slučaju uboda ježa, opekotine meduze ili kontakta sa otrovnim ribama tokom letovanja. Brz i objektivan vodič za prvu pomoć.
Odabir imena za bebu je prvi korak u definisanju vaše nove porodice. Saznajte koja ključna pitanja treba da postavite sebi pre donošenja konačne odluke.
Finski vrtići transformišu zdravlje dece tako što donose šumu na igrališta. Izlaganje dece zemlji, biljkama i mikrobima jača njihov imuni sistem, smanjuje štetne bakterije i poboljšava opšte blagostanje.
U beogradskim domovima zdravlja, prenosi N1, već skoro dva meseca lekari, medicinske sestre i laboranti ne dežuraju noću. Novi Sad i Niš, još uvek rade i noću.
Pored hodanja, okretanje bebe sa leđa na stomak jedna je od najvažnijih prekretnica u fizičkom razvoju svake bebe u prvih godinu dana. Ovo se ipak neće desiti preko noći.
Mekana, sočna i neverovatno ukusna pita od tikvica sa grizom koju će deca obožavati! Brz i jednostavan recept iz jedne posude, idealan za porodičnu večeru ili zdravu užinu na putovanju.
Pitali smo Bebac mame koliko su njihove bebe bile stare kada su prvi put išle na more. Pročitajte njihova iskustva, savete i saznajte kada je pravo vreme za put!
Uz malo planiranja i kreativnosti, roditelji mogu ukrasti dragocene trenutke za romantiku i produbljivanje odnosa, čak i usred gradnje zamkova od peska i prskanja u plićaku
Novopečene mame i tate najviše brine, razume se, zdravlje malog naslednika. Važna stavka u pripremi za letovanje jesu putna apoteka, zdravstveno osiguranje i naravno saveti pedijatra.
Svi misle da je letnji vikend vreme za odmor, ali roditelji znaju istinu. Otkrijte zašto je petak početak treće smene i zašto potajno volimo ponedeljak!
Zvuči poznato: trudite se mesecima, a onda odete na more i ugledate dve crtice? Otkrijte zašto odmor i letovanje stvaraju savršene uslove za začeće bebe.
Mame kojima je termin porođaja u julu nestrpljivo iščekuju svoje prinove, a dobra vest je da imaju nekoliko razloga za slavlje. Naime, deca rođena u sedmom mesecu...
Kada su letnje vrućine u pitanju, bebe nisu mali odrasli! Pročitajte vodič za pravilnu hidrataciju dece do dve godine, prema zvaničnim preporukama SZO i AAP.
Pročitajte najvažnije savete i preporuke za trudnice kako bi se olakšale tegobe tokom tropskih vrućina. Povećano oticanje, znojenje i promene hormona mogu biti izazovne, ali uz naše osvežavajuće strategije, možete sebi pružiti olakšanje.
Saznajte kako odabrati najbolju SPF kremu za bebe, decu i odrasle. Otkrijte razlike između mineralnih i hemijskih filtera i naučite kako se pravilno nanose.
Saveti za bezbednu ishranu bebe na flašicu tokom letovanja. Evo kako da čuvate i pravilno pripremite mleko, adaptiranu formulu i čvrste obroke u uslovima visokih temperatura. Otkrijte kako da uz korisne savete obezbedite higijenu i koristite flašicu dok provodite vreme na plaži.
Toplotni talasi su tu! Saznajte koliko vode vam je zaista potrebno tokom ekstremnih letnjih vrućina, kako prepoznati dehidrataciju i koja pića treba izbegavati.
Osvežite se uz 5 zdravih recepata za domaći sladoled bez šećera! Saznajte zašto je ledeno dobro za bebine desni i od kog meseca mališani mogu da uživaju.
Svi vas pitaju zašto su komarci izujedali samo vaše dete, a vas ne? Otkrijte šta to komarce najviše privlači bebama i kako da efikasno zaštitite mališane.
Da biste zaštitili svoje mališane, nije dovoljno samo naneti kremu pred polazak na plažu ili u park. Potrebno je razumeti šta nam UV indeks tačno poručuje i kako da pravilno kombinujemo hladovinu, garderobu i hidrataciju.
Tražite savršeno ime za devojčicu? Otkrijte predivna ženska imena iz raznih jezika sveta koja nose prelepo značenje „lepota”, poput Mila, Bela, Kalista i Mej.
Godišnji odmor je pred vama, a kako bi boravak na moru zaista i vama bio odmor, a ne samo boravak, neophodna je dobra organizacija i - nekoliko trikova!
Doživljaji iz detinjstva često oblikuju naše ponašanje u odraslom dobu, a dečaci koji se suoče sa određenim teškoćama mogu te lekcije i očekivanja preneti i kasnije u život.
Visoke temperature mogu dovesti do toga da se dete pregreje. Sunčanica i toplotni udar su stanja na koja se mora reagovati pravovremeno kako bi se izbegle komplikacije
Inovativna plastična prostirka smanjuje rizik od opasnog postporođajnog krvarenja za čak 60%. Saznajte kako ovaj jednostavan izum spasava živote majki.
Velika Britanija zabranila društvene mreže deci mlađoj od 16 godina. A šta misle BEBAC roditelji? Njihovi odgovori su iskreni, pomalo neočekivani — i odnose se i na nas same.
Između pete i desete godine, mozak je dovoljno zreo trajno skladišti uspomene, a dete još uvijek dovoljno malo da svet oko sebe doživljava kao uzbudljiv.
Otkrijte zašto stručnjaci za roditeljstvo tvrde da prirodne posljedice djeluju bolje od klasičnog kažnjavanja. Naučite 3 zlatna pravila pozitivne discipline.
Zajednički tim Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" uspešno je ugradio mehaničku potporu cirkulaciji trinaestogodišnjem pacijentu iz Sarajeva
Šta se dešava kada vaspitanje zakaže? Pročitajte osvrt na Netflix hit „Teach You a Lesson” i saznajte zašto je ova serija važna lekcija za sve roditelje.
Mreža aktivista okupljenih oko inicijative “Beograd ostaje” pokrenula je peticiju kojom se zahteva da se poseta specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027 isključi iz tek donetih kalendara obrazovno-vaspitnog rada osnovnih i srednjih škola.
Srbija i Grčka imaju zaključen bilateralni sporazum o socijalnom osiguranju, ali on ne obuhvata zdravstvenu zaštitu u smislu direktnog korišćenja usluga.
Čak i one koji imaju sreće da babe i dede žive blizu ili da mogu da rade od kuće, čeka mesec i po dana improvizacija, žongliranja, i roditeljske krivice.
Deca su zaspala? Saznajte kako da organizujete savršenu noć za gledanje Svetskog prvenstva 2026. uz društvo, pravu hranu i taktike za jutarnje buđenje.
Određene boje kupaćih kostima bi trebalo izbegavati u pirokom krugu jer su slabo vidiljivi u vodi što povećava rizik da se ne vidimo dete koje se davi u moru, reci ili bazenu.
Kako je zvanično saopšteno iz Doma zdravlja, do pauze u radu porodilišta došlo je zbog nepredviđenih kadrovskih okolnosti i privremene sprečenosti za rad dela zaposlenih.
Stigli su rezultati ADAC testa auto-sedišta za proleće 2026! Saznajte koji su modeli najbezbedniji, a koja sedišta su pala na testu i strogo se ne preporučuju.
Od meme videa i plesnih izazova do potpuno nasumičnih snimaka mačaka, putovanja i svakodnevnih situacija – “Sjela baba u balon” postala je soundtrack interneta.
Zaboravite na neudobne CTG aparate i dugo ležanje. Novi pametni ultrazvučni flaster omogućava trudnicama neprekidno praćenje bebe uz potpunu slobodu pokreta!
.jpg)
Foto: Shutterstock.jpg)
.jpg)
.jpg)
Komentari (0)