Put od želje do potomstva ponekad nije ni malo lak. Gubitak, razočarenje, rađanje nove nade, tuga, bol… gotovo su neizostavni pratioci parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
U svetu, pa i kod nas, sterilitet tj.neplodnost, pogađa sve veći broj parova. U Evropi svaki šesti par ima problem sa neplodnošću. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem.
Foto: Shutterstock
Pitamo se, da li je sterilitet u svim zemljama jednako stresan? I da li parovi u Srbiji imaju jednaku šansu u borbi za potomstvo? Najbolji sagovornici na ovu temu su upravo parovi koji su u tome i koji žive ovu priču i borbu svaki dan. Sandra Jovanović, predstavnica Udruženja Šansa za roditeljstvo svedok je brojnih problema sa kojima se parovi u borbi za potomstvo suočavaju.
„Želje tih ljudi su velike uglavnom i teško se nose s nemogućnošću da dobiju ono što je većini ljudi dato vrlo jednostavno. Javljaju se tu i drugi problemi posebno psihološke prirode na koje utiču društvo i okolina koji još uvek ne razumeju dovoljno proces lečenja neplodnosti.” – ističe Sandra za Bebac.
Udruženje Šansa za roditeljstvo je nekada jedina adresa na kojoj parovi pronalaze prave i potpune informacije. Nedovoljna informisanost jedan od ključnih problema, Udruženje pruža svu neophodnu moguću pomoć, ali to svakako nije dovoljno, smatra naša sagovorinica i dodaje:
„Nedovoljna informisanost svih aktera koji su uključeni u ovu proceduru – posebno lekara u domovima zdravlja koji su prva stanica za mnoge parove, zatim diskriminacija, a onda i finansijski problemi. Jako je teško kad nemate novca, morate na vantelesnu oplodnju i to vam je jedini način da dođete do potomstva. Takođe, neretko parovi osećaju nebrigu institicija za ovako veliki problem.”
Foto: Shutterstock
Šta parovima u Srbiji dodatno otežava trnovit put borbe za potomstvo?
Doktorka Mirjana Anđelić, specijalista steriliteta i fertiliteta smatra da su parovi u Srbiji dodatno opterećeni brojnom administracijom, ali i neadekvatnim pristupom koji ih uvodi u dodatni stres. Po rečima dr Anđelić parovi kad krenu putem lečenja steriliteta, neretko ceo svoj život podređujuju tome, ostavljajući sve ostale uloge i potrebe po strani.
Dr Anđelić smatra da postoje tri ključna problema parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
1. Proces lečenja nije usmeren da par, već na rezultat
“Proces vantelesne oplodnje i lečenja steriliteta je takav da se više pažnje posvećuje uspešnosti postupka, a manje sam tok procesa koji zna dugo da traje i čini sastavni deo života klijenta.
Foto:Shutterstock
Svi se borimo za isti cilj, a to je beba. Međutim, sam postupak lečenja je zahtevan, dugotrajan i treba ga učiniti manje stresnim za par, a to je moguće samo ako u centar stavimo pacijente, a ne naše uspehe. Sve što se tokom lečenja dešava znatno utiče na stil života pacijenata” govori iz svog iskustva dr Anđelić i uočava i sledeće probleme.
2. Lečenje je dugotrajno, a parovi usmereni na previše lekara i različitih mišljenja
“Pacijenti se tokom lečenja steriliteta upućuju na razne specijaliste i lekare od kojih dobijaju različita mišljenja. Sve to stvara dodatni stres. Sa svakim lekarom parovi su prinuđeni da svoju priču i instimu pričaju iz početka jer ne postoji sistem i jedinstvena baza podataka koja bi olakšala ceo postupak i lekarima i pacijentima. Pojedini uputi zaista suvišni, a broj odlaska kod različitih lekara može se svesti na jednog lekara koji će sistemski posmatrati problem svakog para individualno i celovito. Mišljenje drugih specijalista treba tražiti samo kada je zaista neophodno”, uočava dr Anđelić.
3. Procedure nisu usklađene sa svakodnevnim aktivnostima pacijenata
”Tokom lečenja steriliteta parovi imaju i svoj život koji nije vezan za roditeljstvo. Da bi uradili određene analize i postupke, parovi su vrlo često prinuđeni da izostaju sa posla, koriste slobodne dane, godišnje odmore. Tako parovi umesto da rešavaju problem oni ga ustvari žive angažujući sve svoje snage i resurese u to” navodi dr Anđelić jedan od primera problema sa kojima se u svojoj dugogodišnjoj praksi susrela nebrojeno mnogo puta.
Nasuprot praktičnih problema koji parovi i lekari rešavaju svakog dana, nalazi se i odnos države prema sterilitetu.
Sandra Jovanović smatra da pomoć države postoji, ali da mora biti veća.
”Postoji veliki broj parova koji iskoriste sva tri pokušaja o trošku Fonda i ne dobije dete, njima bi značio još jedan pokušaj. Takođe, muškarci su jako diskriminisani u ovom finansiranom postupku, pa tako muškarac koji se suočava sa azospermijom nije u mogućnosti da sa partnerkom ostvari prava na finansiran postupak. Postoje problemi koji se vezuju za starosnu granicu za žene koja je trenutno 42 godine, ali i problem pravilnika koji nisu još uvek urađeni, a tiču se novog Zakona o lečenju neplodnosti koji podrazumeva donaciju polnih ćelija i embriona.
Trenutno u Srbiji se ne može uraditi donacija iako imamo Zakon, ali nemamo pravilnike koji bi taj zakon implementirali” tvrdi Sandra Jovanović i opisuje neke od situacija za koje je sama čula:
”Svakako se stanje promenilo, ali ipak postoje sredine i postoje ljudi koji misle da je vantelesna oplodnja nešto veštačko, da su to deca koja su drugačija, možda klonirana, da se tu ne zna čije je dete, da se nešto ”smućka” u laboratoriji…Postoji mnogo neinformisanih ljudi.”
Kako je istraživanje odnosa parova sa IVF stručnjacima trenutno u toku, zanimalo nas je postoje li neki preliminarni rezultati.
”Što se tiče istraživanja koje radim, ono je okrenuto više ka parovima, želja mi je bila da utvrdim kakva je komunikacija između lekara i pacijenata na prvim konsultacijama. Rezultati koje imam za sada daju jednu sliku upravo o tome – i govore da komunikacija nije na zadovoljavajućem nivou kod nas”, govori Sandra, a konačni rezultati biće predstavljeni na ESHRE konferenciji u Beču u junu mesecu ove godine.
Dr Anđelić smatra da je odnos lekar – pacijent ključan i veoma značajan faktor u borbi sa sterilitetom. Zato je i važno da se broj stručnjaka smanji, a da se više poradi na međusobnom poverenju, odnosu i pristupu svakom paru koji treba da bude individualizovan, prilagođen paru i usklađen sa njihovim stilom života i sistemom vrednosti.
Naše sagovornice saglasne su u tome da je o ovoj temi važno pričati, više, češće i mnogo glasnije.
A šta vi mislite?
Zašto je u Srbiji lečenje steriliteta toliko stresno? Mora li tako?
Postanite član Bebac porodice! Registrujte se
Da li ste trudni ili imate bebu? Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.
Put od želje do potomstva ponekad nije ni malo lak. Gubitak, razočarenje, rađanje nove nade, tuga, bol… gotovo su neizostavni pratioci parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
U svetu, pa i kod nas, sterilitet tj.neplodnost, pogađa sve veći broj parova. U Evropi svaki šesti par ima problem sa neplodnošću. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem.
Foto: Shutterstock
Pitamo se, da li je sterilitet u svim zemljama jednako stresan? I da li parovi u Srbiji imaju jednaku šansu u borbi za potomstvo? Najbolji sagovornici na ovu temu su upravo parovi koji su u tome i koji žive ovu priču i borbu svaki dan. Sandra Jovanović, predstavnica Udruženja Šansa za roditeljstvo svedok je brojnih problema sa kojima se parovi u borbi za potomstvo suočavaju.
„Želje tih ljudi su velike uglavnom i teško se nose s nemogućnošću da dobiju ono što je većini ljudi dato vrlo jednostavno. Javljaju se tu i drugi problemi posebno psihološke prirode na koje utiču društvo i okolina koji još uvek ne razumeju dovoljno proces lečenja neplodnosti.” – ističe Sandra za Bebac.
Udruženje Šansa za roditeljstvo je nekada jedina adresa na kojoj parovi pronalaze prave i potpune informacije. Nedovoljna informisanost jedan od ključnih problema, Udruženje pruža svu neophodnu moguću pomoć, ali to svakako nije dovoljno, smatra naša sagovorinica i dodaje:
„Nedovoljna informisanost svih aktera koji su uključeni u ovu proceduru – posebno lekara u domovima zdravlja koji su prva stanica za mnoge parove, zatim diskriminacija, a onda i finansijski problemi. Jako je teško kad nemate novca, morate na vantelesnu oplodnju i to vam je jedini način da dođete do potomstva. Takođe, neretko parovi osećaju nebrigu institicija za ovako veliki problem.”
Foto: Shutterstock
Šta parovima u Srbiji dodatno otežava trnovit put borbe za potomstvo?
Doktorka Mirjana Anđelić, specijalista steriliteta i fertiliteta smatra da su parovi u Srbiji dodatno opterećeni brojnom administracijom, ali i neadekvatnim pristupom koji ih uvodi u dodatni stres. Po rečima dr Anđelić parovi kad krenu putem lečenja steriliteta, neretko ceo svoj život podređujuju tome, ostavljajući sve ostale uloge i potrebe po strani.
Dr Anđelić smatra da postoje tri ključna problema parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
1. Proces lečenja nije usmeren da par, već na rezultat
“Proces vantelesne oplodnje i lečenja steriliteta je takav da se više pažnje posvećuje uspešnosti postupka, a manje sam tok procesa koji zna dugo da traje i čini sastavni deo života klijenta.
Foto:Shutterstock
Svi se borimo za isti cilj, a to je beba. Međutim, sam postupak lečenja je zahtevan, dugotrajan i treba ga učiniti manje stresnim za par, a to je moguće samo ako u centar stavimo pacijente, a ne naše uspehe. Sve što se tokom lečenja dešava znatno utiče na stil života pacijenata” govori iz svog iskustva dr Anđelić i uočava i sledeće probleme.
2. Lečenje je dugotrajno, a parovi usmereni na previše lekara i različitih mišljenja
“Pacijenti se tokom lečenja steriliteta upućuju na razne specijaliste i lekare od kojih dobijaju različita mišljenja. Sve to stvara dodatni stres. Sa svakim lekarom parovi su prinuđeni da svoju priču i instimu pričaju iz početka jer ne postoji sistem i jedinstvena baza podataka koja bi olakšala ceo postupak i lekarima i pacijentima. Pojedini uputi zaista suvišni, a broj odlaska kod različitih lekara može se svesti na jednog lekara koji će sistemski posmatrati problem svakog para individualno i celovito. Mišljenje drugih specijalista treba tražiti samo kada je zaista neophodno”, uočava dr Anđelić.
3. Procedure nisu usklađene sa svakodnevnim aktivnostima pacijenata
”Tokom lečenja steriliteta parovi imaju i svoj život koji nije vezan za roditeljstvo. Da bi uradili određene analize i postupke, parovi su vrlo često prinuđeni da izostaju sa posla, koriste slobodne dane, godišnje odmore. Tako parovi umesto da rešavaju problem oni ga ustvari žive angažujući sve svoje snage i resurese u to” navodi dr Anđelić jedan od primera problema sa kojima se u svojoj dugogodišnjoj praksi susrela nebrojeno mnogo puta.
Nasuprot praktičnih problema koji parovi i lekari rešavaju svakog dana, nalazi se i odnos države prema sterilitetu.
Sandra Jovanović smatra da pomoć države postoji, ali da mora biti veća.
”Postoji veliki broj parova koji iskoriste sva tri pokušaja o trošku Fonda i ne dobije dete, njima bi značio još jedan pokušaj. Takođe, muškarci su jako diskriminisani u ovom finansiranom postupku, pa tako muškarac koji se suočava sa azospermijom nije u mogućnosti da sa partnerkom ostvari prava na finansiran postupak. Postoje problemi koji se vezuju za starosnu granicu za žene koja je trenutno 42 godine, ali i problem pravilnika koji nisu još uvek urađeni, a tiču se novog Zakona o lečenju neplodnosti koji podrazumeva donaciju polnih ćelija i embriona.
Trenutno u Srbiji se ne može uraditi donacija iako imamo Zakon, ali nemamo pravilnike koji bi taj zakon implementirali” tvrdi Sandra Jovanović i opisuje neke od situacija za koje je sama čula:
”Svakako se stanje promenilo, ali ipak postoje sredine i postoje ljudi koji misle da je vantelesna oplodnja nešto veštačko, da su to deca koja su drugačija, možda klonirana, da se tu ne zna čije je dete, da se nešto ”smućka” u laboratoriji…Postoji mnogo neinformisanih ljudi.”
Kako je istraživanje odnosa parova sa IVF stručnjacima trenutno u toku, zanimalo nas je postoje li neki preliminarni rezultati.
”Što se tiče istraživanja koje radim, ono je okrenuto više ka parovima, želja mi je bila da utvrdim kakva je komunikacija između lekara i pacijenata na prvim konsultacijama. Rezultati koje imam za sada daju jednu sliku upravo o tome – i govore da komunikacija nije na zadovoljavajućem nivou kod nas”, govori Sandra, a konačni rezultati biće predstavljeni na ESHRE konferenciji u Beču u junu mesecu ove godine.
Dr Anđelić smatra da je odnos lekar – pacijent ključan i veoma značajan faktor u borbi sa sterilitetom. Zato je i važno da se broj stručnjaka smanji, a da se više poradi na međusobnom poverenju, odnosu i pristupu svakom paru koji treba da bude individualizovan, prilagođen paru i usklađen sa njihovim stilom života i sistemom vrednosti.
Naše sagovornice saglasne su u tome da je o ovoj temi važno pričati, više, češće i mnogo glasnije.
A šta vi mislite?
Zašto je u Srbiji lečenje steriliteta toliko stresno? Mora li tako?
Izračunajte vaš BMI
Pol:
Godine starosti:
Vaša visina:
Vaša težina:
Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina
Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.
Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.
Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Inovativna plastična prostirka smanjuje rizik od opasnog postporođajnog krvarenja za čak 60%. Saznajte kako ovaj jednostavan izum spasava živote majki.
Velika Britanija zabranila društvene mreže deci mlađoj od 16 godina. A šta misle BEBAC roditelji? Njihovi odgovori su iskreni, pomalo neočekivani — i odnose se i na nas same.
Između pete i desete godine, mozak je dovoljno zreo trajno skladišti uspomene, a dete još uvijek dovoljno malo da svet oko sebe doživljava kao uzbudljiv.
Otkrijte zašto stručnjaci za roditeljstvo tvrde da prirodne posljedice djeluju bolje od klasičnog kažnjavanja. Naučite 3 zlatna pravila pozitivne discipline.
Zajednički tim Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" uspešno je ugradio mehaničku potporu cirkulaciji trinaestogodišnjem pacijentu iz Sarajeva
Šta se dešava kada vaspitanje zakaže? Pročitajte osvrt na Netflix hit „Teach You a Lesson” i saznajte zašto je ova serija važna lekcija za sve roditelje.
Mreža aktivista okupljenih oko inicijative “Beograd ostaje” pokrenula je peticiju kojom se zahteva da se poseta specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027 isključi iz tek donetih kalendara obrazovno-vaspitnog rada osnovnih i srednjih škola.
Srbija i Grčka imaju zaključen bilateralni sporazum o socijalnom osiguranju, ali on ne obuhvata zdravstvenu zaštitu u smislu direktnog korišćenja usluga.
Čak i one koji imaju sreće da babe i dede žive blizu ili da mogu da rade od kuće, čeka mesec i po dana improvizacija, žongliranja, i roditeljske krivice.
Deca su zaspala? Saznajte kako da organizujete savršenu noć za gledanje Svetskog prvenstva 2026. uz društvo, pravu hranu i taktike za jutarnje buđenje.
Određene boje kupaćih kostima bi trebalo izbegavati u pirokom krugu jer su slabo vidiljivi u vodi što povećava rizik da se ne vidimo dete koje se davi u moru, reci ili bazenu.
Kako je zvanično saopšteno iz Doma zdravlja, do pauze u radu porodilišta došlo je zbog nepredviđenih kadrovskih okolnosti i privremene sprečenosti za rad dela zaposlenih.
Stigli su rezultati ADAC testa auto-sedišta za proleće 2026! Saznajte koji su modeli najbezbedniji, a koja sedišta su pala na testu i strogo se ne preporučuju.
Od meme videa i plesnih izazova do potpuno nasumičnih snimaka mačaka, putovanja i svakodnevnih situacija – “Sjela baba u balon” postala je soundtrack interneta.
Zaboravite na neudobne CTG aparate i dugo ležanje. Novi pametni ultrazvučni flaster omogućava trudnicama neprekidno praćenje bebe uz potpunu slobodu pokreta!
Koliko zaista košta privatni vrtić u Srbiji uz subvencije? Bebac mame otkrivaju realne cene i doplate u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i manjim mestima. Pročitajte stvarna iskustva roditelja i saznajte gde su najveće razlike u cenama.
Trenutna situacija je takva da je skoro 4.000 mališana na listi čekanja za upis u vrtiće, a roditelji imaju pravo da se do 16. juna žale na trenutno oformljenu listu.
Bebe se rađaju sa svim folikulima dlake koje će ikada imati u životu. Međutim, bebina kosa ili njen nedostatak može malo da podseća na kosu koju će imati kad bude starija.
Squishy Dumplings su nova dečija opsesija. Otkrijte zašto su ove mekane knedlice dobre za motoriku, ali i opasne kada puknu – i zašto će brzo završiti u ćošku.
Razgovor sa ginekologom je uvek informativan i koristan ali često može i da nas zabrine, naročito kad čujemo nešto što nama zvuči kao potencijalno loša stvar, iako je u stvarnosti to...
Deca koja odrastaju u seoskim sredinama sklonija su depresiji, povlačenju u sebe i emotivnim problemima, dok deca iz gradova češće razvijaju poremećaje u ponašanju.
Velike vrućine ne donose samo iscrpljenost i fizičku nelagodnost. Stručnjaci upozoravaju da toplotni talasi mogu ozbiljno uticati i na naše mentalno stanje, pojačati razdražljivost, anksioznost i osećaj frustracije, a kod nekih ljudi dodatno pogoršati postojeće psihičke tegobe.
Doktor otkriva ključne uzroke erektilne disfunkcije kod mlađih muškaraca, od stila života i stresa do uticaja interneta. Saznajte kako da prepoznate problem i pružite podršku.
U toku dana iznad većeg dela pretežno sunčano, samo će se na jugozapadu, jugu i jugoistoku Srbije zadržati promenljivo oblačno, ponegde s kratkotrajnom kišom.
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
Ja sam roditelj dva deteta - 7 i 10 godina. Nemaju telefone jer se supruga i ja tome protivimo. S druge strane, oni, malo, malo pa se žale, kaže Đoković.
Nagla otopljenja mogu zadati glavobolju prilikom oblačenja dece - pogotovo roditeljima sa veoma malim bebama koji nemaju dovoljno iskustva u oblačenju bebe za toplije dane.
Nakon dugogodišnje pravne borbe između Severine Vučković i njenog bivšeg partnera Milana Popovića, stigao je novi preokret u slučaju starateljstva nad njihovim sinom Aleksandrom.
Srbiju je pogodio prvi toplotni talas! Saznajte koliko će trajati tropske temperature u maju i kako da najbolje zaštitite bebe, decu i trudnice od ranih vrućina.
Kada je u pitanju planiranje odmora i odlazak na letovanje sa bebom ili malim detetom, planovi moraju biti zaista detaljni kako bi sve prošlo u najboljem mogućem scenariju.
Želite prelepo obučenu bebu bez pretrpanog ormara i nervoze oko kombinovanja? Saznajte kako da kreirate savršenu letnju „capsule“ garderobu od čistog organskog pamuka koji čuva osetljivu bebinu kožu tokom vrelih dana.
Sećate li se mirisa novih sličica i "menjaže" ispred zgrade? Saznajte zašto sakupljanje nije samo igra i kako da ovu magičnu tradiciju prenesete svojoj deci.
Spremite se za Super El Ninjo leto na Balkanu! Očekuju nas ekstremne vrućine i oluje. Kako da zaštitite bebe i decu? Pročitajte ključne savete za roditelje.
Šta je najbolje za bebu? Gde da spava? Dilema je koja se postavlja pred mnoge roditelje.
Da li je u redu da beba spava sa vama u krevetu? Šta su prednosti, a šta mane?
Stalno ponavljanje reči „ne” deci može izazvati otpor i bunt. Otkrijte efikasne, pozitivne i mirne načine za disciplinovanje mališana u svakodnevnim situacijama.
Da li je u redu ljubiti dete u usta? Tema koja uvek deli roditelje! Saznajte šta kažu mame i tate, ali i zašto mališani često sami traže ovakve poljupce.
Novo istraživanje donosi ohrabrujuće vesti za buduće mame – vaše opšte zdravlje, a ne broj svećica na rođendanskoj torti, ključno je za bezbednu trudnoću.
Nova studija otkriva ključne genetske faktore i ulogu majčine DNK u nastanku hromozomskih abnormalnosti (aneuploidije) koje dovode do ranog gubitka trudnoće.
Humanitarna organizacija SOS Dečija sela Srbija podseća da je porodica najvažniji resurs svakog društva, ali i da joj je potrebna pravovremena, dostupna i kontinuirana podrška
Saznajte detalje prvog kliničkog ispitivanja u kom su matične ćelije iz krvi pupčanika uspešno primenjene za nehirurško lečenje bolova u donjem delu leđa.
Ukoliko vam je prvi put da se susrećete sa roditeljstvom, to će biti pravi izazov. Kao i svaki novi izazov, sa sobom nosi greške, ali dobro je ako iz njih i nešto naučite.
Zašto nas saveti baka i svekrva često izbace iz takta? Otkrijte psihološku stranu ovog kompleksnog odnosa i naučite kako postaviti granice sa puno ljubavi.
Zbogom PCOS, dobrodošao PMOS! Saznajte zašto je sindrom policističnih jajnika zvanično promenio ime i šta ova istorijska medicinska odluka znači za vaše zdravlje.
Postoji opravdana dilema da li je drugorotkama lakše ili teže jer već imaju iskustvo sa porođajem? Šta se objektivno razlikuje u iskustvu većine prvorotki i drugorotki?
Eksperiment u kom ćete proizvesti efekat lava lampe i demonstrirati kako se ulje i voda ne mešaju možete da izvedete sa decom uz pomoć sastojaka iz kuhinje.
Dolazak bebe donosi uzbuđenje, ali i pitanja. Saznajte savete stručnjaka o tome kada je najbolje početi sa uređenjem sobe i prilagođavanjem doma za bebu!
Planirate svadbu i pitate se ko snosi troškove? Otkrijte kako se danas finansiraju venčanja i gde je granica između starih običaja i moderne realnosti.
Sa puno strahova ostavili su decu prvi put na vratima vrtića, a četiri godine kasnije roditelji su odlučili su da javno kažu veliko hvala vaspitačicama.
Da li vaša ćerka traži serume i kreme protiv bora? Otkrijte kako su algoritmi stvorili opasnu skincare opsesiju kod dece i šta upozoravaju dermatolozi.
Tražite brzu i zdravu večeru koju će deca obožavati? Ove mekane pileće polpete sa "skrivenim" tikvicama spremaju se za 15 minuta, bez prženja u dubokom ulju!
Meta uvodi veštačku inteligenciju za proveru uzrasta na mrežama. Nalozi dece mlađe od 13 godina biće brisani. Saznajte kako će novi sistem funkcionisati.
.jpg)
Foto: Shutterstock.jpg)
.jpg)
.jpg)
Komentari (0)