Put od želje do potomstva ponekad nije ni malo lak. Gubitak, razočarenje, rađanje nove nade, tuga, bol… gotovo su neizostavni pratioci parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
U svetu, pa i kod nas, sterilitet tj.neplodnost, pogađa sve veći broj parova. U Evropi svaki šesti par ima problem sa neplodnošću. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem.
Foto: Shutterstock
Pitamo se, da li je sterilitet u svim zemljama jednako stresan? I da li parovi u Srbiji imaju jednaku šansu u borbi za potomstvo? Najbolji sagovornici na ovu temu su upravo parovi koji su u tome i koji žive ovu priču i borbu svaki dan. Sandra Jovanović, predstavnica Udruženja Šansa za roditeljstvo svedok je brojnih problema sa kojima se parovi u borbi za potomstvo suočavaju.
„Želje tih ljudi su velike uglavnom i teško se nose s nemogućnošću da dobiju ono što je većini ljudi dato vrlo jednostavno. Javljaju se tu i drugi problemi posebno psihološke prirode na koje utiču društvo i okolina koji još uvek ne razumeju dovoljno proces lečenja neplodnosti.” – ističe Sandra za Bebac.
Udruženje Šansa za roditeljstvo je nekada jedina adresa na kojoj parovi pronalaze prave i potpune informacije. Nedovoljna informisanost jedan od ključnih problema, Udruženje pruža svu neophodnu moguću pomoć, ali to svakako nije dovoljno, smatra naša sagovorinica i dodaje:
„Nedovoljna informisanost svih aktera koji su uključeni u ovu proceduru – posebno lekara u domovima zdravlja koji su prva stanica za mnoge parove, zatim diskriminacija, a onda i finansijski problemi. Jako je teško kad nemate novca, morate na vantelesnu oplodnju i to vam je jedini način da dođete do potomstva. Takođe, neretko parovi osećaju nebrigu institicija za ovako veliki problem.”
Foto: Shutterstock
Šta parovima u Srbiji dodatno otežava trnovit put borbe za potomstvo?
Doktorka Mirjana Anđelić, specijalista steriliteta i fertiliteta smatra da su parovi u Srbiji dodatno opterećeni brojnom administracijom, ali i neadekvatnim pristupom koji ih uvodi u dodatni stres. Po rečima dr Anđelić parovi kad krenu putem lečenja steriliteta, neretko ceo svoj život podređujuju tome, ostavljajući sve ostale uloge i potrebe po strani.
Dr Anđelić smatra da postoje tri ključna problema parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
1. Proces lečenja nije usmeren da par, već na rezultat
“Proces vantelesne oplodnje i lečenja steriliteta je takav da se više pažnje posvećuje uspešnosti postupka, a manje sam tok procesa koji zna dugo da traje i čini sastavni deo života klijenta.
Foto:Shutterstock
Svi se borimo za isti cilj, a to je beba. Međutim, sam postupak lečenja je zahtevan, dugotrajan i treba ga učiniti manje stresnim za par, a to je moguće samo ako u centar stavimo pacijente, a ne naše uspehe. Sve što se tokom lečenja dešava znatno utiče na stil života pacijenata” govori iz svog iskustva dr Anđelić i uočava i sledeće probleme.
2. Lečenje je dugotrajno, a parovi usmereni na previše lekara i različitih mišljenja
“Pacijenti se tokom lečenja steriliteta upućuju na razne specijaliste i lekare od kojih dobijaju različita mišljenja. Sve to stvara dodatni stres. Sa svakim lekarom parovi su prinuđeni da svoju priču i instimu pričaju iz početka jer ne postoji sistem i jedinstvena baza podataka koja bi olakšala ceo postupak i lekarima i pacijentima. Pojedini uputi zaista suvišni, a broj odlaska kod različitih lekara može se svesti na jednog lekara koji će sistemski posmatrati problem svakog para individualno i celovito. Mišljenje drugih specijalista treba tražiti samo kada je zaista neophodno”, uočava dr Anđelić.
3. Procedure nisu usklađene sa svakodnevnim aktivnostima pacijenata
”Tokom lečenja steriliteta parovi imaju i svoj život koji nije vezan za roditeljstvo. Da bi uradili određene analize i postupke, parovi su vrlo često prinuđeni da izostaju sa posla, koriste slobodne dane, godišnje odmore. Tako parovi umesto da rešavaju problem oni ga ustvari žive angažujući sve svoje snage i resurese u to” navodi dr Anđelić jedan od primera problema sa kojima se u svojoj dugogodišnjoj praksi susrela nebrojeno mnogo puta.
Nasuprot praktičnih problema koji parovi i lekari rešavaju svakog dana, nalazi se i odnos države prema sterilitetu.
Sandra Jovanović smatra da pomoć države postoji, ali da mora biti veća.
”Postoji veliki broj parova koji iskoriste sva tri pokušaja o trošku Fonda i ne dobije dete, njima bi značio još jedan pokušaj. Takođe, muškarci su jako diskriminisani u ovom finansiranom postupku, pa tako muškarac koji se suočava sa azospermijom nije u mogućnosti da sa partnerkom ostvari prava na finansiran postupak. Postoje problemi koji se vezuju za starosnu granicu za žene koja je trenutno 42 godine, ali i problem pravilnika koji nisu još uvek urađeni, a tiču se novog Zakona o lečenju neplodnosti koji podrazumeva donaciju polnih ćelija i embriona.
Trenutno u Srbiji se ne može uraditi donacija iako imamo Zakon, ali nemamo pravilnike koji bi taj zakon implementirali” tvrdi Sandra Jovanović i opisuje neke od situacija za koje je sama čula:
”Svakako se stanje promenilo, ali ipak postoje sredine i postoje ljudi koji misle da je vantelesna oplodnja nešto veštačko, da su to deca koja su drugačija, možda klonirana, da se tu ne zna čije je dete, da se nešto ”smućka” u laboratoriji…Postoji mnogo neinformisanih ljudi.”
Kako je istraživanje odnosa parova sa IVF stručnjacima trenutno u toku, zanimalo nas je postoje li neki preliminarni rezultati.
”Što se tiče istraživanja koje radim, ono je okrenuto više ka parovima, želja mi je bila da utvrdim kakva je komunikacija između lekara i pacijenata na prvim konsultacijama. Rezultati koje imam za sada daju jednu sliku upravo o tome – i govore da komunikacija nije na zadovoljavajućem nivou kod nas”, govori Sandra, a konačni rezultati biće predstavljeni na ESHRE konferenciji u Beču u junu mesecu ove godine.
Dr Anđelić smatra da je odnos lekar – pacijent ključan i veoma značajan faktor u borbi sa sterilitetom. Zato je i važno da se broj stručnjaka smanji, a da se više poradi na međusobnom poverenju, odnosu i pristupu svakom paru koji treba da bude individualizovan, prilagođen paru i usklađen sa njihovim stilom života i sistemom vrednosti.
Naše sagovornice saglasne su u tome da je o ovoj temi važno pričati, više, češće i mnogo glasnije.
A šta vi mislite?
Zašto je u Srbiji lečenje steriliteta toliko stresno? Mora li tako?
Postanite član Bebac porodice! Registrujte se
Da li ste trudni ili imate bebu? Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.
Put od želje do potomstva ponekad nije ni malo lak. Gubitak, razočarenje, rađanje nove nade, tuga, bol… gotovo su neizostavni pratioci parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
U svetu, pa i kod nas, sterilitet tj.neplodnost, pogađa sve veći broj parova. U Evropi svaki šesti par ima problem sa neplodnošću. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem.
Foto: Shutterstock
Pitamo se, da li je sterilitet u svim zemljama jednako stresan? I da li parovi u Srbiji imaju jednaku šansu u borbi za potomstvo? Najbolji sagovornici na ovu temu su upravo parovi koji su u tome i koji žive ovu priču i borbu svaki dan. Sandra Jovanović, predstavnica Udruženja Šansa za roditeljstvo svedok je brojnih problema sa kojima se parovi u borbi za potomstvo suočavaju.
„Želje tih ljudi su velike uglavnom i teško se nose s nemogućnošću da dobiju ono što je većini ljudi dato vrlo jednostavno. Javljaju se tu i drugi problemi posebno psihološke prirode na koje utiču društvo i okolina koji još uvek ne razumeju dovoljno proces lečenja neplodnosti.” – ističe Sandra za Bebac.
Udruženje Šansa za roditeljstvo je nekada jedina adresa na kojoj parovi pronalaze prave i potpune informacije. Nedovoljna informisanost jedan od ključnih problema, Udruženje pruža svu neophodnu moguću pomoć, ali to svakako nije dovoljno, smatra naša sagovorinica i dodaje:
„Nedovoljna informisanost svih aktera koji su uključeni u ovu proceduru – posebno lekara u domovima zdravlja koji su prva stanica za mnoge parove, zatim diskriminacija, a onda i finansijski problemi. Jako je teško kad nemate novca, morate na vantelesnu oplodnju i to vam je jedini način da dođete do potomstva. Takođe, neretko parovi osećaju nebrigu institicija za ovako veliki problem.”
Foto: Shutterstock
Šta parovima u Srbiji dodatno otežava trnovit put borbe za potomstvo?
Doktorka Mirjana Anđelić, specijalista steriliteta i fertiliteta smatra da su parovi u Srbiji dodatno opterećeni brojnom administracijom, ali i neadekvatnim pristupom koji ih uvodi u dodatni stres. Po rečima dr Anđelić parovi kad krenu putem lečenja steriliteta, neretko ceo svoj život podređujuju tome, ostavljajući sve ostale uloge i potrebe po strani.
Dr Anđelić smatra da postoje tri ključna problema parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
1. Proces lečenja nije usmeren da par, već na rezultat
“Proces vantelesne oplodnje i lečenja steriliteta je takav da se više pažnje posvećuje uspešnosti postupka, a manje sam tok procesa koji zna dugo da traje i čini sastavni deo života klijenta.
Foto:Shutterstock
Svi se borimo za isti cilj, a to je beba. Međutim, sam postupak lečenja je zahtevan, dugotrajan i treba ga učiniti manje stresnim za par, a to je moguće samo ako u centar stavimo pacijente, a ne naše uspehe. Sve što se tokom lečenja dešava znatno utiče na stil života pacijenata” govori iz svog iskustva dr Anđelić i uočava i sledeće probleme.
2. Lečenje je dugotrajno, a parovi usmereni na previše lekara i različitih mišljenja
“Pacijenti se tokom lečenja steriliteta upućuju na razne specijaliste i lekare od kojih dobijaju različita mišljenja. Sve to stvara dodatni stres. Sa svakim lekarom parovi su prinuđeni da svoju priču i instimu pričaju iz početka jer ne postoji sistem i jedinstvena baza podataka koja bi olakšala ceo postupak i lekarima i pacijentima. Pojedini uputi zaista suvišni, a broj odlaska kod različitih lekara može se svesti na jednog lekara koji će sistemski posmatrati problem svakog para individualno i celovito. Mišljenje drugih specijalista treba tražiti samo kada je zaista neophodno”, uočava dr Anđelić.
3. Procedure nisu usklađene sa svakodnevnim aktivnostima pacijenata
”Tokom lečenja steriliteta parovi imaju i svoj život koji nije vezan za roditeljstvo. Da bi uradili određene analize i postupke, parovi su vrlo često prinuđeni da izostaju sa posla, koriste slobodne dane, godišnje odmore. Tako parovi umesto da rešavaju problem oni ga ustvari žive angažujući sve svoje snage i resurese u to” navodi dr Anđelić jedan od primera problema sa kojima se u svojoj dugogodišnjoj praksi susrela nebrojeno mnogo puta.
Nasuprot praktičnih problema koji parovi i lekari rešavaju svakog dana, nalazi se i odnos države prema sterilitetu.
Sandra Jovanović smatra da pomoć države postoji, ali da mora biti veća.
”Postoji veliki broj parova koji iskoriste sva tri pokušaja o trošku Fonda i ne dobije dete, njima bi značio još jedan pokušaj. Takođe, muškarci su jako diskriminisani u ovom finansiranom postupku, pa tako muškarac koji se suočava sa azospermijom nije u mogućnosti da sa partnerkom ostvari prava na finansiran postupak. Postoje problemi koji se vezuju za starosnu granicu za žene koja je trenutno 42 godine, ali i problem pravilnika koji nisu još uvek urađeni, a tiču se novog Zakona o lečenju neplodnosti koji podrazumeva donaciju polnih ćelija i embriona.
Trenutno u Srbiji se ne može uraditi donacija iako imamo Zakon, ali nemamo pravilnike koji bi taj zakon implementirali” tvrdi Sandra Jovanović i opisuje neke od situacija za koje je sama čula:
”Svakako se stanje promenilo, ali ipak postoje sredine i postoje ljudi koji misle da je vantelesna oplodnja nešto veštačko, da su to deca koja su drugačija, možda klonirana, da se tu ne zna čije je dete, da se nešto ”smućka” u laboratoriji…Postoji mnogo neinformisanih ljudi.”
Kako je istraživanje odnosa parova sa IVF stručnjacima trenutno u toku, zanimalo nas je postoje li neki preliminarni rezultati.
”Što se tiče istraživanja koje radim, ono je okrenuto više ka parovima, želja mi je bila da utvrdim kakva je komunikacija između lekara i pacijenata na prvim konsultacijama. Rezultati koje imam za sada daju jednu sliku upravo o tome – i govore da komunikacija nije na zadovoljavajućem nivou kod nas”, govori Sandra, a konačni rezultati biće predstavljeni na ESHRE konferenciji u Beču u junu mesecu ove godine.
Dr Anđelić smatra da je odnos lekar – pacijent ključan i veoma značajan faktor u borbi sa sterilitetom. Zato je i važno da se broj stručnjaka smanji, a da se više poradi na međusobnom poverenju, odnosu i pristupu svakom paru koji treba da bude individualizovan, prilagođen paru i usklađen sa njihovim stilom života i sistemom vrednosti.
Naše sagovornice saglasne su u tome da je o ovoj temi važno pričati, više, češće i mnogo glasnije.
A šta vi mislite?
Zašto je u Srbiji lečenje steriliteta toliko stresno? Mora li tako?
Izračunajte vaš BMI
Pol:
Godine starosti:
Vaša visina:
Vaša težina:
Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina
Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.
Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.
Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Budući roditelji, obratite pažnju! Seracell, vodeći nemački biomedicinski centar i najsigurnija kompanija za čuvanje matičnih ćelija u Srbiji, nudi neverovatnu akciju.
U drugom delu dana prvo na severu i zapadu, a uveče i u toku noći ka suboti i u ostalim predelima očekuje se naoblačenje mestimično sa kišom i lokalnim plјuskovima.
Sport bi trebalo da bude izvor samopouzdanja, zadovoljstva i manje anksioznosti kod dece, ali pritisak roditelja i prerano forsiranje takmičenja mogu imati suprotan efekat.
Iako se sastoje od samo tri-četiri slova, ova kratka imena mogu biti veoma moćna, zanimljiva i upečatljiva - sa čime se slaže sve veći broj ljudi u poslednje vreme koji se odlučuju upravo za njih.
Nastavnici i roditelji upozoravali su na korišćenje softvera zasnovanog na veštačkoj inteligenciji u školama zbog zabrinutosti da bi mogao da ugrozi mentalno zdravlje i kognitivni razvoj dece
Jedna mama je napravila šaljiv spisak stvari zbog kojih trogodišnjaci plaču, a sve to na osnovu svog svakodnevnog iskustva. Pročitajte i pronađite se u ovim šaljivim razlozima zbog kojih deca plaču.
Koliko god da deluju spretno i spremno na osamostaljivanje deca do tri godine su daleko od toga. Upravo ova odlučnost može da roditeljima iskrivi sliku situacije u kojoj je njihovo dete.
Sijaj, sijaj zvezdice, tajne svoje pričaj mi. Visoko iznad sveta si sjajem dijamanta sjajiš ti. Sijaj, sijaj zvezdo mala, tajnu tvoju rado bih znala...
Kada ću konačno upoznati svoju bebu, ali i da li će sve biti u redu? - samo su neka od pitanja koja prolaze kroz glavu trudnicama u poslednjim danima i nedeljama trudnoće.
Odrastanje nije lako, niti je lako biti dete. Sve te faze u razvoju sa sobom nose puno stresa i frustracija, nezadovoljstva i drugih emocija - koje još uvek ne razumeju i ne umeju da iskažu.
Visoka dioptrija sama po sebi nije indikacija za carski rez. Ali, ukoliko pored izrazito visoke dioptrije postoje i drugi problemi sa okom, kao što je oslabljena/oštećenja mrežnjača i glaukom onda...
Mnoge roditelje novorođenčeta zanima sanjaju li njihove bebe. Naučnici smatraju da - da! Delovi mozga koji kontrolišu našu „sanjalačku" aktivnost aktivni su i pre rođenja.
Deca zaboravljaju domaće zadatke iz različitih razloga, uključujući nedostatak motivacije, teškoće u razumevanju uputstava, pretrpan raspored aktivnostima i nedostatak samopouzdanja. Stručnjaci preporučuju nekoliko načina da se domaći ne zaboravi
Zimski raspust, Sveti Sava, mala matura — svi datumi školske 2026/2027. godine na jednom mestu, posebno za užu Srbiju i Vojvodinu, uz odgovor da li se tog dana ide u školu.
Jednom kada vaše dete savlada prevrtanje na bok, često ćete ga pronaći kako leži na stomaku i mogli biste da se zapitate koliko je to pravilan i siguran položaj za spavanje.
Dolazak novog člana porodice predstavlja veliku promenu za majku, ali i ostale članove, donosi izazove te potrebe roditelja, a neretko i ostalih članova bliže porodice.
Zbog svih ovih fizioloških i mehaničkih promena, medicinska statistika potvrđuje da je prosečno trajanje porođaja kod prvorotki duže nego kod višerotki.
Neki misle da je manja potreba za bebisiterkama od septembra, ali iskustva pokazuju da to nije tako jer su deca često bolesna, a roditelji ne mogu da otvaraju bolovanja.
Roditelji samostalno rešavaju izazove adaptacije svoje dece na vrtić. S obzirom da država nije spremna da pomogne, primorani su da koriste dane svojih godišnjih odmora i aktivno prisustvuju adaptaciji.
I dalje topli, ali ne i vreli dani, čine septembar na moru idealnim za porodice sa bebom ili malom decom. Uživanje u pitomijem suncu svakako ima svoje čari.
Veliki deo vaspitanja ogleda se u tome da dete bude što samostalnije - u skladu sa svojim uzrastom i potrebama. Kako da budemo sigurni da je dete savladalo sve što je potrebno?
Bebe - preslatka i nemoćna stvorenja koja u potpunosti zavise od vas, imaju moć da vas nasmeju i usreće, ali i da frustriraju - kao recimo kada neće da spavaju.
Ovo je osnovni spisak, a konkretni zahtevi mogu varirati u zavisnosti od škole i učitelja. Najbolje je proveriti sa školom ili učiteljicom da li postoje dodatni zahtevi ili preporuke.
Termin u avgustu zasigurno ima svojih izazova, ali i puno prednosti, a bebe rođene u ovom mesecu predodređene su za vedrinu, uostalom, kao i vreme koje im je prethodilo.
Broj žena koje se odlučuju na ovaj postupak poslednjih godina snažno je porastao, podstaknut napretkom tehnologije, ali i činjenicom da mnoge odlažu majčinstvo
Ocena vitalnosti nakon prvog minuta značajnija je za osobu koja izvodi reanimaciju. dok je procena nakon 5. i 10. minuta značajnija za novorođenče i njegov kasniji ishod
Iako to možda nije tema o kojoj se često govori, boja, miris i učestalost mokrenja mogu pružiti dragocene informacije o hidrataciji i opštem zdravstvenom stanju vaše bebe.
Kada su letnje vrućine u pitanju, bebe nisu mali odrasli! Pročitajte vodič za pravilnu hidrataciju dece do dve godine, prema zvaničnim preporukama SZO i AAP.
Dodavanje soli u ishranu bebe može predstavljati dodatno opterećenje za bubrege, koji tokom prvih meseci života još nisu dovoljno razvijeni da obrađuju veće količine natrijuma.
.jpg)
Foto: Shutterstock.jpg)
.jpg)
.jpg)
Komentari (0)