Psihičko nasilje nad ženama prisutno je u velikom broju brakova. Najveći broj nasilnika nad ženama su zapravo njihovi životni partneri. Nijedna osoba na svetu nije dužna da trpi nasilje, ma u kojim životnim okolnostima se nalazila sa svojim partnerom.
Foto: UnsplashNasilnik kontroliše žrtvu
Kada je reč o psihičkom nasilju, ono nije lako prepoznatljivo kao fizičko nasilje i dešava se da ga žena postane svesna nakon što ono uzme maha tako da narušava njeno svakodnevno funkcionisanje. Psihičko nasilje vremenom postane ”zamka”, postane način na koji nasilnik i žrtva funkcionišu, a tiče se svih aspekata života žene – posla, kretanja, brige o deci, kontakta sa prijateljima i porodicom, odlukama, mišljenjem.
Nasilnik preuzima kontrolu nad ženinim životom i nadzire sve njene akcije, odobrava, sputava, komentariše, vređa. Psihičko nasilje osim vređanja žrtve može biti i vređanje i omalovažavanje njenih prijatelja, dece i drugih članova porodice.
Najčešće nasilnik insistira na ograničenom kretanju žrtve, ispituje je, kontroliše, traži da se pravda i sve više je udaljava od odnosa sa drugim ljudima. Osim toga, nasilnik često čini da žrtva oseća veoma nesigurno, time što preti da će njoj ili njenoj dragoj osobi nauditi fizički.
Foto: Shooterstock
Psihičko nasilje je svako ponašanje kojim nasilnik verbalno ugrožava funkcionisanje i život druge osobe
Kada bi svest o tome šta NIKADA NIJE U REDU da se dešava ili šta NIKADA NE TREBA da se ponavlja u vezama i brakovima bila šire rasprostanjena, žene bi ranije postajale svesne da trpe nasilje i da takvom ponašanju svog partnera moraju stati na put svojim kapacitetima, ali i traženjem pomoći prijatelja, porodice i institucija. Sa druge strane, kada bi takva ponašanja bila stalno osuđivana i sankcionisana od strane šire i uže zajednice – i broj muškaraca koji su mu skloni bio bi smanjen.
Žrtva (žena) ne može da ”zasluži” nasilje
Ponašanje partnera koje ne prija, kojim on vređa ličnost, postupke ili mišljenje svoje partnerke, je ponašanje koje ne sme da se ponavlja i koje žena ni na koji način nije mogla da ”izazove” ili ”zasluži”. U odnosima u kojima se psihičko nasilje ponavlja i postane svakodnevnica,
žene, nažalost, počinju da veruju da su one krive jer ih partner vređa – da su ga one nečim izazvale, da nisu smele tako da se ponašaju i slično. Osim toga, pravdaju njegovo ponašanje time što ”njemu nije lako”, što mu je teško na poslu, nema novca ili je bio pod uticajem alkohola, pa nije znao šta radi.
Važno je da takva ponašanja NIKADA ne mogu biti opravdana. Ne trudite se da ih shvatite i opravdate, trudite se da ih ne trpite. Što pre osetite i shvatite da se u vašem braku i vezi to ponavlja i dešava, lakše ćete naći rešenje.
Foto: Unsplash
Nasilje se produbljuje iz dana u dan
Po pravilu, što nasilje duže traje, žena biva sve više psihički oslabljena. Svakodnevno slušanje o nekompletencijama i nemoći, zabrane samostalnog odlučivanja, potčinjavanje potrebama drugog utiču na to da se njeno samopouzdanje i samopoštovanje toliko snize da izgubi volju, veru u sebe kao osobu koja je spremna na neko samostalno delo, a kamoli delo koje nasilnik ne odobrava i zbog koga bi mogla da trpi novi krug nasilja. Ovim mehanizmom, žena biva sve više zarobljena iz dana u dan.
Potrebna je stalna podrška i u situacijama kada se žena vrati mužu
Drugima koji znaju za slučaj psihičkog nasilja, gledajući sa strane, sve izgleda veoma logično i najčešće daju snažnu podršku žrtvi da je jedino rešenje da ostavi svog partnera. Sa druge strane, ženi koja je deo tog odnosa, napuštanje odnosa deluje mnogo komplikovanije. I kada odu, veoma se često desi da se vrate nakon što im muž pruži najčešće lažnu nadu da će se promeniti i bude prema njoj nežan i dobronameran. Ljudima iz okoline to najčešće ne bude jasno i desi se da se distanciraju i izgube volju da pomognu. U slučaju nasilja, svaki novi dan je korak na dole, osim u retkim situacijama kada nasilnik prihvati odgovornost za svoje ponašanje i zatraži profesionalnu pomoć.
Posledice psihičkog nasilja mogu biti stalan strah, aksioznost, depresija, misli o ili pokušaji samoubistva.
Foto: Shooterstock
Koga zvati ako ste žrtva nasilja u porodici?
1. Nasilje u porodici može se prijaviti policiji na broj 192 ili na 0800-100-600
2. Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom od 10 do 20 časova 011/2645-328
3. SOS telefon namenjen ženama žrtvama porodičnog nasilja 0800-222-003
4. SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja od 14 od 18 časova 011/3626-006
5. SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj” besplatni i poverljivi pozivi 0800-123456
6. Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja 0800 100 007
Komentari (0)