Foto:

Šta treba da znamo o sastavu vakcina?

Izvor: Bebac.com

Kontrola i testiranje vakcina

Sastav vakcina podleže mnogim rigoroznim kontrolama i testiranjima kako bi se osigurala njihova efikasnost i bezbednost prilikom upotrebe. S obzirom na to da su vakcine biološki proizvodi koji se daju zdravim osobama i to najčešće deci, njihova kontrola podrazumeva ispitivanje svake supstance i svakog mogućeg neželjenog efekta koji može imati na organizam – sa ciljem da se smanji svaka šansa da se štetni sastojci uopšte nađu u vakcini.


Foto: Freepik

Šta sadrže vakcine?

Deo vakcina predstavljaju supstance koje su neophodne da vakcine budu efikasne, a drugi deo sastava vakcina su sastojci koji omogućavaju da se one bezbedno primenjuju. 

 

Svaka vakcina sadrži:

 

  • imunogen – sastojak čija je funkcija da izazove specifičan odgovor vakcinisane osobe predstavlja specifičan antigen – deo samog patogena (bakterije, virusa…), dobijen prečišćavanjem iz patogena ili proizveden u ćelijama primenom tehnike rekombinantne DNK

 

  • adjuvansi, prezervativi i stabilizatori – nalaze se u većini vakcina i to u definisanim, veoma malim količinama:

    uloga adjuvansa je da stimuliše ćelije urođene imunosti kako bi došlo do jačeg imunskog odgovora i produkcije većih količina protektivnih antitela

prezervativi se nalaze u vancinama kako bi sprečili kontaminaciju vakcina bakterijama i gljivicama

stabilizatori postoje sa ciljem da učine vakcinu stabilnijom i otpornijom, čime se produžava njen rok trajanja, a samim tim se olakšava i transport

 

  • antibiotici – nalaze se u nekim vakcinama sa ciljem da se prilikom izrade spreče kontaminacije ćelijskih kultura

 

  • aminokiseline – stimulišu rast patogena

Da li postoje štetni sastojci u vakcinama?

Kada se govori o sastojcima vakcina, aluminijum, živa i formaldehid se povezuju sa štetnim i toksičnim efektima, iako je njihovo prisustvo u vakcinama bezazleno.

 

Aluminijum se nalazi u nekim vakcinama kao adjuvans i to u vidu soli, u količinama od 0,1-0,5 mg po dozi, što znači da je ukupna količina aluminijuma koji se može dobiti preko svih vakcina oko 4,25 mg, što je manje od toga koliko beba za šest meseci unese preko majčinog mleka (7 mg) ili ako se hrani adaptiranim mlekom (između 38 mg i 117mg – ukoliko formula sadrži soju). Procenjuje se da beba u prvoj godini života u organizam unese oko 150 mg aluminijuma, dok je bezbedna količina oko 3.000 mg.


Foto: Freepik

 

Živa se u vakcinama nalazi u formi jedinjenja timerosala, a u ulozi prezervativa sa ciljem da spreči kontaminaciju. Jedinjenje timerosala sadrži etil-živu, te je živa netoksična i brzo se eliminiše iz organizma, za razliku od metil-žive koja se akumulira u organizmu. Procenjena bezbedna količina žive u organizmu deteta je oko 300 ng u jednom mililitru krvi i to za dete do tri kilograma težine. U prvih šest meseci beba kroz vakcine može primiti ne više od 8 ng/ml krvi, što predstavlja bezbednu količinu. Osim toga, ne postoje naučni dokazi da živa u organizmu može izazvati zdravstvene probleme, niti se može povezati sa autizmom, a svakako većina vakcina ni ne sadrži živu.

 

Formaldehid pomaže inaktivaciju patogena (npr. virusa) ili njihovih produkata (toksina) zbog čega se koristi u proizvodnji vakcina. Brzo se razgrađuje u vodi, a u vakcinama se nalazi u malim količinama, manjim od 0,1 mg po jednoj dozi vakcine). Ovo je organsko jedinjenje koje je svakako prisutno u svim živim bićima, a procenjuje se da beba od dva meseca u proseku ima oko 1,1 mg formaldegida u krvi. Nalazi se u mnogim proizvodima, te jedna kruška sadrži oko 50 puta više formaldegida nego bilo koja vakcina.

 

Tekst realizovan u saradnji sa Sanofi Pasteur

MAT-RS-2100366-1.0-07/2021

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Kontrola i testiranje vakcina

Sastav vakcina podleže mnogim rigoroznim kontrolama i testiranjima kako bi se osigurala njihova efikasnost i bezbednost prilikom upotrebe. S obzirom na to da su vakcine biološki proizvodi koji se daju zdravim osobama i to najčešće deci, njihova kontrola podrazumeva ispitivanje svake supstance i svakog mogućeg neželjenog efekta koji može imati na organizam – sa ciljem da se smanji svaka šansa da se štetni sastojci uopšte nađu u vakcini.


Foto: Freepik

Šta sadrže vakcine?

Deo vakcina predstavljaju supstance koje su neophodne da vakcine budu efikasne, a drugi deo sastava vakcina su sastojci koji omogućavaju da se one bezbedno primenjuju. 

 

Svaka vakcina sadrži:

 

  • imunogen – sastojak čija je funkcija da izazove specifičan odgovor vakcinisane osobe predstavlja specifičan antigen – deo samog patogena (bakterije, virusa…), dobijen prečišćavanjem iz patogena ili proizveden u ćelijama primenom tehnike rekombinantne DNK

 

  • adjuvansi, prezervativi i stabilizatori – nalaze se u većini vakcina i to u definisanim, veoma malim količinama:

    uloga adjuvansa je da stimuliše ćelije urođene imunosti kako bi došlo do jačeg imunskog odgovora i produkcije većih količina protektivnih antitela

prezervativi se nalaze u vancinama kako bi sprečili kontaminaciju vakcina bakterijama i gljivicama

stabilizatori postoje sa ciljem da učine vakcinu stabilnijom i otpornijom, čime se produžava njen rok trajanja, a samim tim se olakšava i transport

 

  • antibiotici – nalaze se u nekim vakcinama sa ciljem da se prilikom izrade spreče kontaminacije ćelijskih kultura

 

  • aminokiseline – stimulišu rast patogena

Da li postoje štetni sastojci u vakcinama?

Kada se govori o sastojcima vakcina, aluminijum, živa i formaldehid se povezuju sa štetnim i toksičnim efektima, iako je njihovo prisustvo u vakcinama bezazleno.

 

Aluminijum se nalazi u nekim vakcinama kao adjuvans i to u vidu soli, u količinama od 0,1-0,5 mg po dozi, što znači da je ukupna količina aluminijuma koji se može dobiti preko svih vakcina oko 4,25 mg, što je manje od toga koliko beba za šest meseci unese preko majčinog mleka (7 mg) ili ako se hrani adaptiranim mlekom (između 38 mg i 117mg – ukoliko formula sadrži soju). Procenjuje se da beba u prvoj godini života u organizam unese oko 150 mg aluminijuma, dok je bezbedna količina oko 3.000 mg.


Foto: Freepik

 

Živa se u vakcinama nalazi u formi jedinjenja timerosala, a u ulozi prezervativa sa ciljem da spreči kontaminaciju. Jedinjenje timerosala sadrži etil-živu, te je živa netoksična i brzo se eliminiše iz organizma, za razliku od metil-žive koja se akumulira u organizmu. Procenjena bezbedna količina žive u organizmu deteta je oko 300 ng u jednom mililitru krvi i to za dete do tri kilograma težine. U prvih šest meseci beba kroz vakcine može primiti ne više od 8 ng/ml krvi, što predstavlja bezbednu količinu. Osim toga, ne postoje naučni dokazi da živa u organizmu može izazvati zdravstvene probleme, niti se može povezati sa autizmom, a svakako većina vakcina ni ne sadrži živu.

 

Formaldehid pomaže inaktivaciju patogena (npr. virusa) ili njihovih produkata (toksina) zbog čega se koristi u proizvodnji vakcina. Brzo se razgrađuje u vodi, a u vakcinama se nalazi u malim količinama, manjim od 0,1 mg po jednoj dozi vakcine). Ovo je organsko jedinjenje koje je svakako prisutno u svim živim bićima, a procenjuje se da beba od dva meseca u proseku ima oko 1,1 mg formaldegida u krvi. Nalazi se u mnogim proizvodima, te jedna kruška sadrži oko 50 puta više formaldegida nego bilo koja vakcina.

 

Tekst realizovan u saradnji sa Sanofi Pasteur

MAT-RS-2100366-1.0-07/2021

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Subota, 15.06.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Najnovije