Prema preporukama Komiteta za nutriciju Evropske unije, od prvog januara proizvođači su izmenili standarde u proizvodnji adaptiranog mleka. Zašto je to važno? Svaka majka koja iz bilo kojeg razloga ne može da doji svoje dete odmah posle izlaska iz porodilišta želi da zna koje mleko je najbolje za njenu tek rođenu bebu, budući da gotovo sva deca imaju u prvim mesecima tegobe sa stomačićem.
To je i razlog što su poslednjih godina stručnjaci korigovali sastav adaptiranog mleka i znatno smanjili količinu proteina. Otkriveno je, naime, da se njihov višak u dečijem organizmu ne iskorišćava i samo opterećuje bubrege, a ponekad izaziva i alergijske reakcije u crevima i dugotrajne prolive.
U novim mlečnim formulama zastupljene su optimalne količine laktoze (mlečnog šećera), a po najnovijim standardima beli šećer (saharoza) u mleku ne bi trebalo da bude prisutan ni u tragovima!
Osim toga, prema novim kriterijumima kvaliteta, adaptirano mleko nije puka imitacija majčinog. Mlečnom formulom treba da se postigne isti biološki efekat, odnosno da njegovim uzimanjem beba bude zdrava, da pravilno raste i ima dobar imunitet.
U mleko za bebe se zato dodaju masne kiseline koje su značajne za razvoj vida i mozga. Utvrđeno je, naime, da se dete znatno bolje psihički razvija kada pre šestog meseca jasno opaža predmete i likove, saznajemo od prof. dr Vojislava Perišića, gastrohepatoenterologa Univerzitetske dečije klinike i redovnog člana Kraljevskog koledža pedijatara Velike Britanije.
Lekovita i hranjiva
Po mišljenju našeg sagovornika nijedno mleko za bebe koje odstupa od propisanih standarda ne sme da se koristi, kao što je to bio slučaj sa „aptamilom". Karamelisan šećer u spornom „aptamilu" nije škodljiv, ali to mleko odstupa od utvrđenih propisa i ima manju hranljivu vrednost.
Osim toga, krupnije čestice stvrdnutog šećera mogle su da odlutaju u dušnik neke bebe, što se srećom nije dogodilo. Da se ova neželjena priča s „aptamilom" ne bi ponovila, najvažnije je za bebe, roditelje i čitavo društvo da mleko dolazi direktno iz matične fabrike, što potvrđuje carinska deklaracija sa naznačenim sastavom, mestom proizvodnje i datumom.
Taj dokument je potreban i zato da bismo se uverili da i naše bebe koriste mleko koje se distribuira u evropskoj zajednici.
Od posebne je važnosti, ističe dr Perišić, da u našim porodilištima budu različita mleka, jer iako su približnog, nisu istog sastava, a različitog su ukusa, čak i kada su potpuno istovetne hranljive vrednosti.
Razvijanje zdravih navika već u prvim danima
Ponekad je potrebno izvršiti korekciju ishrane deteta, kao što je to kod beba sa alergijskim zapaljenjem debelog creva. Ova alergija može nastati kada se majka hrani velikim količinama mleka i sira.
Korekcijom majčine ishrane uglavnom prestaje i krvarenje kod beba, ali kod poneke se nastave. Tada je neophodno obustaviti dojenje i preći na ishranu mlekom sa razgrađenim proteinima. Srećom, kada dete navrši godinu dana ova alergija potpuno prestaje.
Grčevi
Bebe posebno pate kada imaju grčeve u stomaku i gasove. Ove tegobe nastaju zato što je kapacitet varenja mlečnog šećera kod tako male dece ograničen. Nesvareni deo laktoze prelazi iz tankog u debelo crevo, gde se razgrađuje sa svim pomenutim pojavama. Tada pomaže adaptirano mleko sa smanjenom količinom laktoze.
Doktor Perišić savetuje roditeljima da dobro prouče mleka za zdravu i bolesnu decu i da se opredele za renomirane svetske proizvođače koji su već decenijama prisutni na našem tržištu. Moraju obavezno pogledati deklaraciju o poreklu i probati mleko pre prve upotrebe, jer je važno da bebe dobijaju mleko prijatnog ukusa.
Zašto ne kravlje mleko
Kravlje mleko imapreviše belančevina i minerala,pa može preopteretiti bebin organizam.Sadrži malo masnih kiselina koje su potrebne za normalni rast i razvoj odojčeta, asasvim malo vitamina Ce i E, joda i gvožđa koje se slabo resorbuje, pa su deca hranjena kravljim mlekom anemična.
