Poremećaji psihe među vodećim bolestima u Srbiji

U Srbiji u ovom trenutku poremećaji mentalnog zdravlja spadaju među šest najčešćih nezaraznih bolesti.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut najčešće bolesti koje muče stanovništvo Srbije su: bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, šećerna bolest, opstruktivna bolest pluća, povrede i trovanja, poremećaji mentalnog zdravlja.

U poslednjem Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije navodi se da problemi mentalnog zdravlja predstavljaju sve veći javnozdravstveni problem, te da identifikacija grupa stanovništva koje su u riziku važna za kreiranje preventivnih programa.

Depresija je jedan od najrasprostranjenijih poremećaja, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ona je četvrti najčešci uzrok izostanka sa posla, a procenjuje se da će do 2020. godine biti na drugom mestu.

U Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije, utvrđeno je da 4,1 odsto stanovnika pokazuje simptome depresije, a SZO procenjuje da u zemljama Evrope svaki 15 stanovnik ima simptome depresije. Simptomi depresije prisutni su u značajno većem procentu kod žena (5,3 odsto) nego kod muškaraca (2,9 odsto), kao i u populaciji starih i najsiromašnijih.

Osobe sa mentalnim problemima i dalje prati stigmatizacija, nisu uključeni u društveni život, a u okviru antistigma kampanje “Sve naše tajne”, predstavljeno je istraživanje “Čega se mladi u Beogradu stide”, Centra za edukaciju istraživanje i razvoj. Sprovedena je anketa među mladima tako što je svako od njih na parčetu papira podelio tajnu koju nikome nije rekao, a prema rečima Mie Popić ispostavilo se da su im svima tajne gotovo iste – osećaj stida, problemi sa samopouzdanjem, anksioznost, kontrola sopstvenih emocija, problematični porodični odnosi.

“Ideja ovog projekta je da mladima predočimo da nisu usamljeni u svom problemu, da i ostali imaju slične probleme”, rekla je Popić i dodala da je primećeno da se mladi najmanje obraćaju straučnjacima kada imaju problem.

Psiholog Danijel Mešković kaže da u psihijatrijskim ustanovama postoje odeljenja za adolescente, ali da mladi imaju strah da se jave za pomoć, kao i da su lekari u zdravstvenom sistemu preopterećeni tako da imaju ograničeno vreme za svakog pacijenta. “Naše ustanove nemaju pristup naklonjen mladima. Pokušaj da se napravi savetovališta na nivou domova zdravlja se ponovo vraćaju. Međutim, ljudi koji rade u savetovalištima, psiholozi, pedijatri, ginekolozi, čini mi se da su nedovoljno obučeni”, kaže Mešković.

“Danas možemo videti društvo koje sedi u kafiću i svi gledaju u mobilne telefone”, kaže Mešković i dodaje da raste broj osoba sa poremećajem ličnosti, jer smo u eri prebrzih promena, previše dešavanja, previše informacija.