U Srbiji, gde obično pakovanje pelena košta 1.700 dinara, više od 200.000 mladih ljudi ne može da nađe posao, a kamoli da pomisli na kupovinu kola ili stana, ovakva statistika i ne čudi mnogo.
Često se može čuti kako mlade mame govore da bi već sutra rodile drugo dete samo da imaju posao ili veću platu, siguran krov nad glavom, bilo kakav podsticaj od države i društva. Uprkos upozorenjima stručnjaka da se kao nacija nalazimo pred izumiranjem, država već decenijama ne čini ništa kako bi podstakla na rađanje.
Štaviše, situacija na tom polju sve je gora. Sve se manje dece rađa i sve je više mladih koji su nezaposleni i nemotivisani da osnivaju i šire porodicu. Početak popoulacione katastrofe nazirao se još iz popisa 2002. godine. Od oko 2.200.000 porodica, čak trećinu su činile one sa jednim detetom. Isti podaci iz poslednjeg popisa još nisu u potpunosti obrađeni, ali se može očekivati da budu gori, jer se od 2005. godine do danas konstantno smanjuje prosečan broj dece koju u reproduktivnom dobu rodi jedna žena (fertilitet). Statistika je surovo jasna: žene u Srbiji do 49. godine u proseku rode jedno dete, a to ni približno nije dovoljno da opstanemo kao nacija.
– Rađanje dece u Srbiji je daleko ispod potreba prostog obnavljanja stanovništva (2,10-2,15 deteta po ženi). Kao takvo, sa nivoom ispod potreba proste zamene generacija koji traje više decenija, ono dovodi do brzog pada prirodnog priraštaja i naglašenog starenja stanovništva. Prosečan broj dece koji rodi jedna žena je ispod 1.5 još od 2005. godine, što znači da će Srbija i dalje ići ka sve većem starenju stanovništva, jer je udeo novih generacija iz godine u godinu sve manji – kaže za ”Blic nedelje” Gordana Bjelobrk, šefica Odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Da je demografska budućnost Srbije u mraku, potvrđuje i egal odnos reproduktivnog i starog stanovništva. Od 7,2 miliona građana, čak 2,9 miliona starije je od 50 godina, dok na 1.000 stanovnika dođe manje od pet brakova, od čega najmanje jedan propadne. Koliko god bile pesimistične, ovi brojevi ništa ne znače mladim bračnim parovima koji i sa jednim detetom jedva uspevaju da preguraju od prvog do prvog.
Tako je sve više i onih koji ne žele u brak. Sa burmom na ruci je, prema podacima RZS, 78 odsto muškaraca i tri odsto više žena. Trećina njih živi bez dece.
– Kad pitate mladog čoveka zašto nema dece ili zašto ima samo jedno dete, on će reći da dete košta. Ovo društvo je ušlo u trend koji ne poznaje emotivnu razmenu. Ljudi se sve više okreću hedonizmu, ekstremnom individualizmu u kom se deca shvataju kao teret. Naravno, za to je prvenstveno kriva država koja ne vodi računa o populacionoj politici. Kada se tome doda i sveopšta neizvesnost, činjenica da ljudi ne znaju ni šta im donosi sutra, rađanje pada u drugi plan. Beda nam je ušla na vrata, a ljubav izašla na prozor. Cenu već plaćamo: izumiremo kao nacija – ističe sociolog Dragan Koković.
Komentari (0)