Svaka trudnoća praćena nekom hroničnom bolešću: visokim pritiskom, dijabetesom, bubrežnom bolešću ili astmom spada u visokorizične. Ovakve trudnoće čine od šest do deset odsto svih trudnoća u našoj populaciji.
Zbog toga bi svaka pacijentkinja koja boluje od neke od ovih bolesti, trebalo da planira trudnoću, i da sa svojim lekarom specijalistom nekoliko meseci unapred, što je moguće bolje reguliše bolest. Jer, ako su nedovoljno kontrolisane, hronične bolesti u trudnoći su opasnost za majku i bebu. Nekada je još opasnije, kao što je slučaj sa hipertenzijom, ako se bolest javi tokom blagoslovenog stanja.
Lečenje ovih bolesti u trudnoći nije lako. Pojedini lekovi ne mogu da se uzimaju tokom „drugog stanja”. Pravovremena dijagnostika i adekvatna terapija i stalni nadzor stanja majke i ploda najbolja su preventiva komplikacija bolesti. Upravo su adekvatna zaštita tokom trudnoće i postnatalna nega uticali u razvijenim zemljama na bolji ishod trudnoća komplikovanih hroničnim bolestima, pre svega hipertenzijom.
Doktor Amira Hajrić, načelnica Odeljenja za visokorizične trudnoće u Dnevnoj bolnici GAK „Narodni front”, kaže da se samim ulaskom u trudnoću menjaju lekovi koje trudnica treba da uzima.
U prvom trimestru trudnoće je važno da se kontroliše hronična bolest trudnice kako ne bi došlo do anomalija ploda, drugi trimestar je uglavnom stabilan period kod svih bolesti, a tokom trećeg trimestra najčešće dolazi do pogoršanja bolesti – kaže dr Amira Hajrić.
To je posebno važno u prva tri meseca trudnoće, jer je u ovom periodu najveći rizik od nastanka anomalija ploda. Iako su neki lekovi isključeni kod trudnica, postoji čitav niz medikamenata koji bezbedno mogu da se koriste čak i u prvom trimestru trudnoće.
Način ishrane bogat masnom i začinjenom hranom i slatkišima, kao i dobijanje i do 25 kilograma u trudnoći, značajan su faktor rizika za nastanak nekih od ovih bolesti. Ako trudnica „jede za dvoje”, manje se kreće, i preleži ceo dan u krevetu jedući slatkiše, velike su šanse da dobije visok pritisak ili da pokrene dijabetes.
Povišeni krvni pritisak uz krvarenja i infekcije su najčešći uzroci koji mogu da ugroze život i zdravlje trudne žene i ploda. Prema postojećim podacima, svake godine širom sveta 50.000 žena umre zbog posledica povišenog krvnog pritiska u trudnoći.
– Lekovi koji se koriste u trudnoći su podjednako efikasni kao i oni koji se koriste izvan trudnoće. Ako neki lek ne deluje kako treba, menja se drugim lekom izbora, a ukoliko se vrednosti krvnog pritiska stalno povećavaju, trudnicama se daje i kombinovana terapija – objašnjava dr Hajrić.
Dr Ivana Petrović, kardiolog iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, kaže da postoji više grupa lekova koje se koriste u terapiji hipertenzije, ali nisu sve podjednako bezbedne za korišćenje u trudnoći, poput diuretika.
Godine su poseban faktor rizika za nastanak pojedinih bolesti, pa i u trudnoći.Tako su hipertenzija i dijabetes češći kod žena koje zatrudne posle 35. godine.
– „Metildopa”, „labetalol”, „propranolol” i „metoprolol”, lekovi su prvog izbora u terapiji hipertenzije u trudnoći.
Ne postoje jasni dokazi o povećanom riziku za razvoj malformacija koje su direktno uzrokovane ovim lekom. Kod upotrebe blokada-adrenergičkih receptora, postoji izvestan rizik da kod novorođenčeta može da prouzrokuje bradikardiju, hipotenziju i hipoglikemiju. Problemi sa disanjem i apnea kod novorođenih beba su se javljali u slučajevima kada je postojala izloženost fetusa „propranololu” u materici, ali su ovakvi neželjeni efekti retki.
ACE inhibitori kao što su „kaptopril” i „lizinopril”, i antagonisti angiotenzin II receptora su takođe kontraindikovani u trudnoći, osim u slučajevima kada je bolest jako teška i ne postoji nikakav drugi izbor. ACE inhibitori primenjeni tokom trudnoće izazivaju deficit amnionske tečnosti, neonatalnu anuriju, zaostajanje u intrauterinom razvoju, smrt fetusa ili novorođenčeta.
– Neadekvatna primena ovih lekova tokom trudnoće nema dovoljnu zasnovanost da bi se odmah preporučio prekid trudnoće. Međutim, u slučajevima gde je bila prisutna dugotrajna primena ovih lekova prenatalno, potrebno je redovno, ultrazvukom, pratiti stanje fetusa – objašnjava dr Petrović.
Kontrolisanje dijabetesa u trudnoći naizgled je lakše, iako posledice neregulisanog šećera mogu da budu podjednako opasne kao i kod visokog pritiska.
Za dijabetes je, kaže dr Amira Hajrić, posebno važno da trudnica uspostavi idealnu regulaciju šećera i nekoliko meseci pre trudnoće, jer je u prvom trimestru važno da su oscilacije šećera što ređe.
– Mnogo je opasniji i teži dijabetes koji je postojao pre trudnoće, nego onaj koji se javi tokom drugog stanja.
Doktor Vlade Veličković, predsednik Saveza društava Srbije za borbu protiv šećerne bolesti, kaže da adekvatna ishrana trudnice koja je tokom trudnoće dobila dijabetes, može da reguliše nivo šećera u krvi ako on nije izraženo visok.
– Ako je bolest već postojala, obično se postojeća medikamentna terapija, menja injekcijama insulina, jer se tako bolje bolest drži pod kontrolom. Dok, kod trudnica koje su već bile na insulinu menjaju se vrednosti insulina koje treba da prima.
I loše kontrolisana astma rizik je za fetus: mala porođajna težina, prevremeni porođaj, potreba za carskim rezom, ali i smrt bebe, neke su od mogućih komplikacija. Neadekvatno kontrolisana astma je veći rizik za fetus od lekova za terapiju ove bolesti.
– Važnije je da trudnica tokom trudnoće nema pogoršanja i napade astme, nego što je mogući neželjeni efekat leka. Uvek se procenjuje šta je manji rizik za trudnicu i bebu, uzimanje lekova koji mogu da imaju neželjeni efekat, ili nekontrolisana bolest koja sa svojim pogoršanjima može da izazove još veću štetu – kaže dr Amira Hajrić.
Komentari (0)