Doktor Matthew Buckland iz opšte londonske bolnice kaže da većina ljudi misli kako su alergije najčešće u proleće, ali postoji mnogo okidača i u jesen. Neki od njih, poput truleži iz lišća ili grinje u kućnoj prašini pravi su izazivači alergija u jesen. Nekoliko stručnjaka za Daily Mail otkrilo je razlike prema kojima ćete prepoznati jeste li alergični ili samo imate prehladu.
Kijanje izazvano alergijom obično se ponavlja nekoliko puta zaredom u istim razmacima, objašnjava farmakolog Stephen Foster, stručnjak za alergije. Dodaje da kod prehlada kijanje i kašljanje nije u jednakim razmacima i ne događa se nekoliko puta zaredom.
Takođe, sluz iz nosa kod alergije najčešće je prozirna, a kod prehlade ima zelenu ili žućkastu boju. Svi ti simptomi kod alergije ponavljaju se u isto doba dana, a kod prehlade nema takvih pravila. Jedan od takvih primera je da se kijanje i sluz iz nosa pojavljuju nakon što ste bili u prirodi. Kod prehlade te simptome imate kroz celi dan, a vrhunac se događa drugi ili treći dan s povišenom telesnom temperaturom.
Grinja ima najviše u jesen i zimu, kaže profesor Jean Emberlin, a to je zato što se stanovi i kuće greju. Grinje zapravo mogu jako dobro napredovati u vrućim i suvim uslovima, a one su jedan od najčešćih uzroka alergija. Sa svojim izmetom mogu aktivirati astmu, ekceme i rinitis kod osetljivih ljudi. Idealna vlažnost u zatvorenim prostorima je oko 50 posto, ali ona dramatično pada u jesen i što je atmosfera suvlja to je pogodnije vreme za grinje. Bilo bi pametno da veš recimo sušite u zatvorenom prostoru, a sobe provetravajte više puta dnevno po nekoliko minuta. To može povećati vlažnost i poboljšati ventilaciju.
Svu posteljinu perite na 60 stepeni da ubiju grinje te koristite onu antialergijsku koja će pružiti zaštitu od njih. Imate li plišane igračke ili neke stvari od tog materijala, a ne mogu se prati u mašini za veš, stavite ih u zamrzivač na nekoliko sati da ubiju grinje.
Određene kasne cvetnice i korov, uključujući divlji pelin, kiseljak ili koprivu donose polenske groznice odnosno alergijski rinitis u jesen. Spore plesni iz ovih biljaka favoriziraju vlagu i plesnive uslove pa izbegavajte boravak u vrtovima i područjima gde ima tih biljaka ili pak kupova otpalog lišća.
Alergeni u određenim biljkama mogu reagovati s drugima poput voća i povrća tako da pojačavaju simptome alergije onima koji već pate od osetljivosti. Tako plesan iz lišća, koja je tipična za jesen, može reagovati s šargarepom, celerom i jabukom zasađenim u istoj zemlji. Da biste potvrdili ovaj problem, zapisujte što jedete i uporedite sa stanjem alergije.
Alergija u jesen može imati i loše posledice za kožu, jer se mogu pojaviti svrab i osipi. Dermatolog Andrew Wright kaže da se takav tip utikarije događa kada koža naizmenično bude izložena hladnom pa toplom zraku. Simptomi se pojavljuju u roku od nekoliko minuta i traju po nekoliko sati. Teži slučajevi mogu prouzrokovati teškoće s disanjem, bolove u stomaku i preskakanje srca.
Komentari (0)