Prema nekim istraživanjima, oko 80 odsto svetske populacije ima tegobe pri promeni vremena. Meteoropatija ili “bolest vremena” danas pogađa i zdrave osobe, mlade ljude, pa čak i decu.
Pasivne meteoropate na osnovu tegoba koje osećaju mogu nepogrešivo da predvide kakvo će vreme biti narednih dana. U aktivne meteoropate spadaju praktično svi ljudi na planeti.
Gotovo da ne postoji osoba kojoj ne smeta hladno, vetrovito, kišovito ili sunčano vreme, a sve je više i onih koji ozbiljno shvataju prognozirane biometeorološke parametre.
“Vremenske prilike svakako utiču na mene, naročito od prošle godine kada sam povredio nogu. Od tad pri svakoj promeni vremena osećam strahovit svrab na mestu povrede koji dugo ne prestaje”, kaže za “Dojče vele” Kragujevčanin Miroslav Čer i dodaje da u bioprognozu ipak ne veruje.
“Ne vidim smisao u tome da neko može da predvidi da ću se ja sutra loše osećati zato što će vreme da se promeni.”
“Najviše volim sunčano i toplo vreme, nekako mi najviše prija. Kiša i jesenje sivilo me deprimiraju u toliko meri da najčešće poželim da se vratim u krevet kad ujutru kroz prozor vidim da pada kiša ili duva vetar”, kaže Kragujevčanka Danijela Vukadinović.
Lekari smatraju da vremenske prilike svakako imaju uticaj na organizam i psihičko stanje ljudi. Statistički, ljudima najviše smeta prelazak iz hladnog u toplo vreme, jer je većina fizički nepripremljena tako da proces adaptacije teče sporije.
“Za razliku od hroničnih bolesnika, koji osećaju uobičajene zdravstvene probleme, zdrave osobe često nisu u stanju da kažu zašto imaju tegobe”, kaže direktor kragujevačke Službe hitne medicinske pomoći dr Slobodan Kitanović.
“Prelaz iz jednog u drugo godišnje doba, zatim promene vazdušnog pritiska i vremenskih prilika u celini, a naročito u prvim jesenjim danima i u proleće, čini ljude mrzovoljnijim. Kog mnogih ljudi se javljaju česte glavobolje, a kod pojedinih pacijenata može da dođe i do značajnijih varijacija krvnog pritiska. Primećeno je da osobe kada uđe u četvrtu deceniju života počinju polako da osećaju reakcije pri promeni vremena.”
Meteoropatija do danas nije dobila zvanično mesto u medicini, iako se za nju odavno zna. Poznato je da je u prošlosti veliki broj poznatih umetnika imao nestabilne psihičke bioritmove zbog naglih promena vremenskih prilika.
Lekari kažu da su najefikasniji “lekovi” protiv meteoropatije – odmor i relaksacija. Upotreba medikamenta može prouzrokovati neželjene efekte i probleme, poput zavisnosti koje kasnije treba naknadno lečiti.
Meteoropatska stanja obično traju onoliko koliko traje nepovoljan vremenski period. Sa poboljšanjem vremenskih prilika i simptomi meteoropatije se smanjuju.
Komentari (0)