„Dragi moj Deda Mraze, ove ti godine pišem malo ranije, da imaš dovoljno vremena da mi spremiš poklone, a ne da sve zbrkaš kao prošle godine. Hoću da mi doneseš ‘iksmena’, jer mi treba samo još taj da kompletiram kolekciju. Ali, ne moraš da žuriš. Prvo ti lepo odnesi poklone svoj deci bez roditelja i onoj deci gde se ratuje, a ja ću da sačekam“.
Danilovo pismo Deda Mrazu samo je jedno od 10.000 pisama koja su i ove godine deca iz cele Srbije slala na adresu „Pošta Srbije“, i u okviru akcije „Pišite Deda Mrazu“ iznosila svoje želje.
Sudeći po pismima, svi su ove godine bili dobri, završili polugodište kao odlični đaci, te su smatrali da bi bio red da im Deda Mraz na poklon donese šator, „običnu“ lutku, avione, magični pištolj, kamp-kućicu, ponija, kompjuter, skejt loptu…
Bilo je i onih skromnijih, koji su pisali samo da Deda Mraza pozdrave i pozovu ga na mleko i kolače. Tako klinci iz vrtića „Naše dete“ poručuju Deda Mrazu da „samo dođe, a poklon može da bude i neka sitnica“.
Čitajući bisere dečje mudrosti u PTT muzeju, kustos Dragoljub Popovski ističe da je akcija, pokrenuta pre pet godina, baš zato što, u vremenu elektronskih komunikacija, pisma više niko i ne piše. Bila je, kaže Popovski, ovo prilika da se deca, bar za Novu godinu, podsete ove lepe tradicije, ali i da dobiju paketiće i osvoje vredne nagrade – televizore, bicikle, rolere…
Na spisku skromnih želja jedne Milice našli su se jastuk-srce, lutka princeza i leteći poni, Natalija iz Leskovca poželela je kućicu za barbi lutku, dok je Mirko Rendulić iz Lučana bio neskroman i poželeo da Deda Mraz svim ljudima podari sreću i radost, pa čak i onim nevaljalima, jer će se i oni popraviti.
Pozdravljajući i irvase, patuljke i ceo Južni pol, jedan od klinaca se upitao: „Jesi li ti, Deda Mraze, dovoljno jak i moćan da sve loše stvari na svetu promeniš, da sva deca na svetu žive kao ja. To bi mi bila najveća želja“.
– Ja sam jedan dečak iz zemlje Srbije. Želeo bih da svoj deci sveta doneseš poklone, a ne samo meni. Znam da je tvoja zemlja mnogo daleko, ali se nadam da me čuješ. Utiči na loše dečake da se ne tuku i da ne kradu. Čuo sam da ulaziš kroz dimnjak noću, pa te molim, kad dolaziš kod mene, da paziš da se ne ispečeš. I dobro pazi kad staješ na krov, da ne propadneš kroz njega – piše Andrija, a potom sledi i spisak „skromnih“ želja.
Za decu u Africi dovoljno lekova, hrane i vode, a za njega bombone, auto na daljinski i laptop – ako stane u torbu. A onda je, umiljavajući se čiki sa „crvenim kaputićem i čizmama“ pesmicom o snegu, mala Sanja poželela belog zeca i zapitala se: „A, zašto ne bi, ove zime, na jednom velikom poklonu napisao moje ime“.
Komentari (0)