Slavna holivudska glumica i oskarovka, Dženifer Lorens, otvoreno je govorila o svojoj borbi sa postoporođajnom depresijom. Dženifer sada ima dvoje dece, a postporođajnu depresiju iskusila je posle rođenja drugog deteta u proleće prošle godine.
Na pitanje novinarke “Njujork Tamjsa” da li se iznenadila što je postporođajnu depresiju iskusila posle rođenja drugog deteta, Dženifer Lorens je odgovorila potvrdno.
— Bila sam spremna i znala sam šta radim i osećala sam se samouverenije. Definitivno nisam očekivala — samo sam očekivala da ću se osećati onako kako sam se osećala sa prvim detetom, a mislim da bi to jednostavno trebalo reći, ja — mislim da je postporođajni period jednostavno fizičko iskustvo koje se dešava svima. Mislim, hormoni vam se dupliraju svakog dana u prvom trimestru, a onda ti hormoni naglo padnu nakon što dobijete bebu. Ponovo naglo padnu kada prestanete sa dojenjem. Tako da je moje iskustvo sa drugim detetom bilo takvo da sam se osećala, osećala sam se kao da me tigar juri svaki dan. Imala sam toliku anksioznost. Bila sam toliko — imala sam neprestane nametljive misli koje su se samo, onako, poigravale sa mnom. One su me, ono, kontrolisale — ispričala je Lorens, koja je istakla da je tada već išla na terapiju i da su joj pomogli medikamenti.
View this post on Instagram
U naše bioskope stigao je i njen poslednji film pod nazivom “Crkni ljubavi”, koji se bavi upravo temom postporođajne depresije. U filmu pratimo prati Grejs, koju igra Dženifer Lorens, mladu majku i spisateljicu koja živi sa suprugom, kog glumi Robert Patison, u izolovanoj seoskoj kući u Montani. Nakon rođenja sina, Grejs počinje da gubi tlo pod nogama usled teške postporođajne depresije i psihoze, osećajući se zarobljeno u ulozi majke koju ne prepoznaje kao svoju.
Dženifer Lorens se pridružila krugu uticajnih holivudskih glumica koje su svojom otvorenošću o postporođajnoj depresiji pomogle u razbijanju stigme, ukazujući na to da je reč o ozbiljnom medicinskom stanju uzrokovanom hormonskim promenama, a ne o ličnom neuspehu.
Bruk Šilds je još 2005. godine „probila led” svojom knjigom i javnom odbranom korišćenja terapije, dok je Gvinet Peltro iskreno govorila o osećaju potpune otuđenosti od deteta nakon drugog porođaja.
Iskustva novije generacije dodatno su osvetlila različite oblike ove borbe, pa je tako Hajden Panetijer javno zagovarala kliničko lečenje, Ris Viterspun je upozorila na težak emocionalni krah koji može nastupiti čak i nakon prestanka dojenja, dok je primer Kortni Koks ukazao na to da se simptomi mogu javiti sa velikim zakašnjenjem, potvrđujući da svaka žena prolazi kroz ovaj izazovan period na specifičan i nepredvidiv način.
Komentari (0)