Novi uvidi nauke koji menjaju razumevanje ženskog zdravlja.
Šta (smo mislili da) znamo – i šta nam sada nauka otrkiva
Žene su znatno sklonije autoimunim bolestima nego muškarci – to je poznato već decenijama. Lupus, Sjogrenov sindrom, reumatoidni artritis – sve su to dijagnoze koje najčešće pogađaju žene, najčešće u reproduktivnom dobu.
Do sada se verovalo da su za to isključivo odgovorni polni hormoni – estrogen koji podstiče jači imuni odgovor i tako može da „pretera“ pa se imunitet okrene protiv tela. Međutim, nova naučna saznanja donose iznenađenje: uzrok se možda krije i u samoj genetskoj osnovi žene – tačnije, u njenom drugom X-hromozomu.
X-hromozom: genetska prednost… i rizik
Za razliku od muškaraca (koji imaju jedan X i jedan Y hromozom), žene imaju dva X-hromozoma – jedan od mame, jedan od tate. X-hromozom sadrži više od 900 gena, dok Y ima jedva oko 100. Da bi se izbegla “prenatrpanost” informacija, telo isključuje jedan od ta dva X-hromozoma u svakoj ćeliji pomoću posebnog molekula koji se zove Xist (čita se “exist” – “egzist”).
Zvuči kao jednostavan sistem? U teoriji jeste. Ali u praksi – ne funkcioniše uvek savršeno.
Šta se dešava kad deaktivacija X-hromozoma „zakaže“?
Istraživači sa univerziteta Stenford i još jedna francuska studija otkrili su da kada Xist ne isključi dovoljno dobro X-hromozom, ili kada neki geni „pobegnu“ i ostanu aktivni – imuni sistem može da odreaguje pogrešno. Umesto da štiti telo, on ga napada. Tako nastaju autoimune bolesti.
U jednoj studiji, naučnici su ubacili Xist molekul u muške miševe. Sam po sebi nije izazvao bolest – ali kada su dodali spoljašnji iritans (npr. neki okidač iz okruženja), imuni sistem je „poludeo“ i razvio lupus-sličnu bolest.
Šta zaključujemo?
Xist može biti okidač – ali je potreban i dodatni stresor: infekcija, toksin, emocionalni stres ili genetska predispozicija.
Mačke kao vizuelni primer deaktivacije X-hromozoma
Ukoliko ste nekada videli trobojnu mačku (npr. narandžasto-crno-belu), posmatrali ste zanimljiv rezultat deaktivacije X-hromozoma u praksi. Svaka dlaka nosi trag o tome koji je X-hromozom u toj ćeliji aktivan – jedan nasleđen od majke, drugi od oca. Ova biološka pojava stvara karakterističan „šareni“ izgled kod ženki, dok su muške mačke gotovo uvek jednobojne jer imaju samo jedan X-hromozom.
Kod muškaraca sa dodatnim X-hromozomom – veći rizik za bolesti
Muškarci sa Klinefelterovim sindromom (XXY umesto XY) imaju viši rizik od razvoja autoimunih bolesti. To je još jedan snažan pokazatelj da broj i ponašanje X-hromozoma igraju ključnu ulogu u balansu imunog sistema.
Eksperimenti na miševima potvrđuju sumnje nauke
U kontrolisanim eksperimentima, ženski miševi kod kojih X-hromozom nije potpuno deaktiviran razvijali su simptome slične lupusu kako su starili – uprkos tome što nisu imali genetsku predispoziciju za bolest. To pokazuje koliko delikatan mora biti proces deaktivacije da bi se očuvala ravnoteža u telu.
Kako ovo utiče na žene – posebno mame?
Većina autoimunih bolesti javlja se nakon puberteta, a kod žena često i tokom ili nakon trudnoće, kada hormoni, stres i imunitet prolaze kroz velike promene. To može biti period kada „tihi genetski rizik“ postane aktivan.
Zato se postavlja pitanje:
Da li se autoimune bolesti mogu predvideti?
Stenford tim je pronašao autoantitela u krvi žena sa lupusom i sličnim bolestima – antitela koja ciljaju Xist i njegove proteine. To bi u budućnosti moglo da posluži kao alat za ranu dijagnostiku.
Da li možemo nešto da promenimo?
Ne možemo promeniti broj hromozoma – ali možemo:
- Brinuti o telu i pratiti signale koje šalje
- Obratiti pažnju na uporne simptome (umor, bolovi u zglobovima, osipi)
- Pratiti porodičnu istoriju bolesti
- Pitati lekara za testove ako postoji sumnja na autoimunu reakciju
Nije sve u hormonima
Iako je ženski imuni sistem snažniji i efikasniji u borbi protiv infekcija, upravo ta pojačana reaktivnost može da postane njegova slabost. Kada dođe do sitne greške u prepoznavanju – imunitet umesto da štiti, počinje da napada sopstveno telo. Upravo tu se nalazi objašnjenje zašto žene češće obolevaju od autoimunih bolesti: njihov imunitet nije slabiji, već ponekad – previše snažan, ali nepravilno usmeren.
Autoimune bolesti nisu znak slabosti. Naprotiv – možda su posledica evolutivne snage ženskog organizma koji zna da se bori, čak i onda kada pretera.
Prirodna podrška organizmu kod pojačane osetljivosti
Mnoge žene koje žive sa autoimunim bolestima znaju koliko simptomi mogu da variraju – od umora i bola, do problema sa kožom, disanjem i varenjem. U tim periodima, podrška organizmu blagim, prirodnim sredstvima može biti od koristi.
Jedan od proizvoda koji roditelji i žene često biraju za olakšanje simptoma pojačane osetljivosti jeste ALERGIL® – dodatak ishrani koji sadrži kombinaciju biljnih ekstrakata poznatih po svom protivupalnom i antihistaminskom dejstvu.
Alergil se koristi kod stanja kao što su:
- sezonske alergije,
- iritacije kože i sluzokože,
- preosetljivost na spoljne faktore.
Iako Alergil ne leči autoimune bolesti, može biti prirodna podrška organizmu u trenucima kada se simptomi pogoršaju – posebno oni koji podsećaju na alergijske reakcije.
Napomena: Pre upotrebe, savetuje se konsultacija sa lekarom, posebno ako imate dijagnostikovanu hroničnu bolest ili koristite terapiju.
View this post on Instagram
Komentari (0)