Prvaci, jesen, virusi i bolovanja
Svi znamo da adaptacija u novi kolektiv nosi i razne temperature, viroze i slične „ zabavne” aktivnosti. Zverčica je velika, zdrava, ima dobar imunitet, pa sam mislila da će je možda ove sezone zaobići.
Ali, ne – prošle nedelje je pokupila neki respiratorni virus. Odbolovale smo ga zajedno jer, kao što je red, ni mene nije zaobišao.
Taman sam mislila , time je dat danak jesenjim virozama.
Jutros je vesela otišla u školu. Dan je obećavao. Ali sigurno znate onaj glasić što stalno nešto sluti. E on je kod mene od jutros nešto govorio i kad je telefon negde oko pola deset zazvonio, tačno sam znala da poziv dolazi iz škole.
„Dobar dan, stan D? Ovde učiteljica. Molim Vas dođite po M. u školu, žali se da je boli stomak i da joj je muka…”
Malo je reći da sam se prepala, iz vrtića su me samo jednom zvali za četiri godine. Sad jedva mesec i po škole i već poziv. Naravno da sam prvo pomislila na slepo crevo! Možda su je udarili loptom? Možda je dobila crnu tačku ili se posvađala sa nekim? Nikada dužih 250 metara u životu nmisam prešla.
U školi tišina, vrata njene učionice utvorena, a ona bleda stoji i čeka me sama. Njen razred je imao, o ironije, neko predavanje o zdravlju. Pokupila sam je. Naravno da je mučnina prerasla u povraćanje , stigle smo kući sve ulepljene.
Ništa, stigao nas je i stomačni virus, kao i trećinu njenog razreda.
Sada probiotici, antipiretici, rehidratacija i vikend pun domaćeg.
Pišem ovo između lavora, krpe i držanja glave i nadam se da će prestati što pre.
P.S. Od silnog kukanja nisam se ni pohvalila, danas je pala zlatna zvezdica iz čitanja.
O autorki
Komentari (0)