Dobar deo spavanja protiče bez snova, a san je ono što pri spavanju "vidimo". To su vizuelne, auditivne predstave, slike koje se ređaju kao u nekom filmu.
Profesor dr Žarko Trebješanin, psiholog, kaže da su snovi odraslih puni simbolike i da se prilično često dešava da imaju neobičnu konstrukciju. Za razliku od njih, dečji snovi su konkretni, jasni, razumljivi, logični…
"Suština dečjeg sna je ispunjenje neke želje koja u stvarnosti nije bila realizovana. Na primer, dete kojem roditelji nisu dozvolili da zimi ode na sankanje, ili da se leti kupa u bazenu i jede sladoled, kroz san ostvaruje te svoje želje. Ako nije moglo da se kupa, ono će sanjati da to čini u moru ili bazenu. Ako su mu zabranjeni slatkiši, dete će ih jesti u snu. Tako će na jedan imaginaran način da zadovolji svoje potrebe i želje. "
Osim neostvarenih želja, dečji snovi sadrže i druga događanja iz realnog života: susrete, likove, strahove, brige. Neka istraživanja pokazuju da deca sanjaju kućne ljubimce, junake crtanih filmova, likove iz mašte.
Sadržaj snova se menja sa uzrastom i životnim iskustvom deteta. Prema pojedinim tumačenjima, u snovima dece do četvrte godine je najčešće prisutan lik majke ili kućni ljubimac.
Kasnije se junaci njihovih snova umnožavaju, a slike i događanja u njima postaju sve složeniji. Devetogodišnjaci, na primer, sebe u snovima često vide kao superjunake koji postižu uspehe za kakvim teže u životu, a još uvek su nemoćni da ih ostvare.
Kada se kaže da je nešto bilo lepo kao u snu, ili da su se ostvarili naši snovi, upravo se misli na dečje snove, jer su samo oni otvoreno ispunjenje neostvarenih želja.
"Prvi snovi kod dece bi mogli da se otkriju pomoću nekih posebnih instrumenata, ali oni mogu i da se ‘vide’. To je ono stanje u toku spavanja kada se očne jabučice brzo kreću. Ti brzi pokreti sklopljenijh očiju pokazuju da je san u toku. To je takozvana REM faza, pouzdan znak da je san u toku. Svako koga tada probudite, setiće se da je sanjao i može da vam ispriča svoj san."
Osvrćući se na Frojdovo tumačenje snova, Trebješanin ističe da je san najbolji čuvar spavanja.
"Tako, na primer, ako je dete gladno, ono će sanjati da jede, ako je žedno, sanjaće da se napilo vode i da je utolilo žeđ. Zadovoljavajući svoje potrebe snovima, sačuvaće se i njegovo spavanje. "
Snovi mogu da budu ključ za dušu, kažu psiholozi. Takvo gledanje na njih je razlog što jedan broj stručnjaka smatra da mame i tate treba dobro da saslušaju dete dok im prepričava svoj san, jer je i to način da se prodre u njegov maštoviti svet.
Komentari (0)