Sećate li se onog prvog dana? Onog trenutka kada ste svoje najveće blago, još uvek nesigurno na nogama, sa rancem koji je veći od njega, predali u ruke nepoznatoj osobi. Tog dana smo svi ostavili deo srca u hodniku, pitajući se: „Da li će znati da ga uteši ako zaplače? Da li će primetiti da je gladan?“
A onda su ti „nepoznati ljudi“ vrlo brzo postali deo naše porodice.
Na Međunarodni dan vrtića, želimo da zastanemo i kažemo jedno ogromno, glasno HVALA onima koji našu decu ne „čuvaju“, već ih podižu, vaspitavaju i uče životu. Našim vaspitačima i vaspitačicama.
Hvala vam za svaku obrisanu suzu kada mama i tata nedostaju. Hvala vam za strpljenje kada se po stoti put prospe sok ili kada obuvanje cipelica traje čitavu večnost. Hvala vam što im ruke uvek mirišu na plastelin, boje i detinjstvo. Hvala što ih učite kako da dele, kako da se izvine kad pogreše i kako da se pomire nakon svađe oko one jedne, najvažnije kocke u celom vrtiću.
Vi ste ti koji prvi primetite novi zubić, koji aplaudirate prvim nespretnim crtežima i koji znate napamet ko ne voli grašak, a ko mora da spava sa tačno određenim plišanim medom.
Biti vaspitač nije posao, to je poziv koji zahteva nadljudsku snagu, beskrajnu maštu i srce dovoljno veliko da u njega stane na desetine različitih, malih karaktera. Vi ste arhitekte njihovog samopouzdanja u najnežnijim godinama.
I zato, danas ne slavimo samo ustanove. Slavimo vas.
Zbog vas vrtići nisu samo zgrade od cigle sa šarenim prozorima, već drugi dom pun topline, smeha i sigurnosti.
Dragi vaspitači, hvala vam što naš svet, kroz našu decu, činite boljim mestom.
Šta danas slavimo?
Možda niste znali, ali Međunarodni dan vrtića obeležava se 21. aprila u čast Fridriha Frebela, nemačkog pedagoga koji je davne 1837. godine osnovao prvi vrtić. Upravo on je osmislio revolucionarni koncept koji danas uzimamo zdravo za gotovo – učenje kroz igru.
Frebel je verovao da su deca poput osetljivih biljaka, a vaspitači brižni baštovani, zbog čega je za svoju ustanovu i stvorio naziv “vrtić” (Kindergarten). Njegov revolucionarni doprinos leži u tome što je prvi prepoznao da igra nije samo puka zabava, već najvažniji i najprirodniji način na koji dete uči, razvija se i izražava.
Pored toga, on je osmislio i “Frebelove darove” – prve sistematične edukativne igračke od drveta, poput valjaka, kocki i lopti, pomoću kojih su mališani kroz igru i maštanje savladavali osnove logike i sveta oko sebe.
Komentari (0)