“Ali ja je volim! Šta, više ne sme dete ni da se zagrli?! Neće joj biti ništa. Pa šta ako se mršti, o bože, to je dete…”
Kakva je vaša reakcija kada vaše dete odbije zagrljaj ili poljubac? Da li poštujete njihovu odluku ili se ponašate tužno ili čak ljuto?
Ako to ne radite vi, onda se suočavate sa drugim osobama koje insistiraju da dete mora da ih grli i ljubi ili da dopusti da ga grle i ljube, čak i kada dete jasno pokazuje da to ne želi.
Foto: Freepik
Makar i podsvesno, prolazi vam kroz glavu da će ta odrasla osoba (ili više njih) pomisliti o vama da je vaše dete nevaspitano ili razmaženo, da ste vi loš ili nesposoban roditelj, da ste vi nevaspitani, umišljeni, uobraženi…
Uprkos tome što i sami možemo da osetimo neprijatnost, jer najčešće mi nismo uopšte učeni kao mali da postavljamo lične granice, time što se u tom trenutku ne zauzmemo za dete šaljemo mu poruku da se pokorava naredbama i živi na način kako neko drugi želi, nema ličnu slobodu odlučivanja i zaslužuje ljubav samo ako se ponaša kako roditelji (ili neka odrasla osoba) žele.
Ali ako mi odrasli imamo pravo da odbijemo neželjene dodire i kontakte, zašto ga ne bi imalo i dete?
Pitate se zašto?
Jer su principi emocionalnih ucena i podmićivanje česti alati pedofila koji pažljivo slušaju i traže znakove gde će dete hteti da udovolji. Ako dete jasno kaže: ”Ne želim da te sada poljubim ili da me zagrliš”, to je vrlo jasan znak da dete nije tip koji ugađa i koji će ćutke slušati naredbe.
Ukoliko ste rešeni da prevaziđete sopstvenu nelagodu zarad bezbednosti svog deteta predlažemo da pokušate sa savetima koje nudi Feter Berkover, specijalistkinja za zaštitu dece od seksualnog zlostavljanja. Ona kaže da izbegavamo da koristimo fraze da nam je neprijatno ili da ne želimo da uvredimo određenu osobu. Imajmo na umu da osoba koja ima nameru da seksualno zlostavlja dete upravo želi da se mi osećamo neugodno, da postavljamo što manje pitanja i da želimo da udovoljimo drugima. Zato čak i da se na vama vidi da vam je neprijatno, izbegavajte da to izgovorite, već delujte uprkos tome, pokazujući odlučnost da se zauzmete za dete.
- Najpre se bez optuživanja obratite toj osobi i prepričajte šta vidite. Na primer: Primetila sam da golicaš Marka ispod majice.
- Zatim kažite kako se osećate: To nije primereno.
- I na kraju budite jasni: Molim te prestani to da radiš.
Ako rodbina insistira, uvek možete da kažete: U ovom trenutku dete ne želi da se grli, možda će želeti kasnije.
S ambicijom da ponudi rešenje za taj problem nedavno je na našem tržištu objavljena knjiga “Potraga za moćnom značkom Gaćoslav” autorke Aleksandre Petrovski, rađena uz pomoć psihologa, terapeuta, pedagoga i stručnjaka za bezbednost dece. Ova jedinstvena edukativna slikovnica namenjena deci starijoj od četiri godine i predstavlja s ljubavlju osmišljenu avanturu koja ima za cilj da roditeljima i drugim odraslima koji se staraju o deci pruži resurse da mališane kroz zajedničku igru, bez zastrašivanja, nauče o važnim konceptima ličnih granica, bezbednosti tela i Pravilu donjeg veša.
Knjiga osnažuje dete kroz podsticanje dijaloga, predlog konkretnih alata, živopisne ilustracije i humor prilagođen uzrastu, a dobronamernoj odrasloj osobi postaje saveznik u ranom obrazovanju i otvorenoj komunikaciji na ovu škakljivu temu. Lako pamtljivo Pravilo donjeg veša je: ono što je ispod mog veša ili kupaćeg kostima pripada samo meni, drugi ne gledaju i ne dodiruju.
Jasno je da ovo nije samo stvar pukog obrazovanja. Ključno je stvaranje okruženja u kojem se deca osećaju podržano da izraze svoje želje i granice, a da se istovremeno osećaju sigurno i voljeno. Važno je da deci omogućimo prostor da nauče kako da izraze svoje neželjene emocije i da razumeju da imaju pravo da odbiju ako se osećaju nelagodno zbog dodira ili nečijeg prisustva. I da im na tom putu verujemo.
Komentari (0)