Foto:

Epidemija morbila: Bitna i revakcinacija odraslih

Izvor: Bebac.com

Infektolog profesor dr Dragan Delić sa Klinike za infektivne i tropske bolesti KSC kaže da jedna obolela osoba može da prenese male boginje na 15 ljudi i da je nedopustivo da danas bilo ko umre od zarazne bolesti za koju postoji vakcina. Ističe da je bitna revakcinacija. Poziva ljude da se informišu kod pedijatara, infektologa, a ne na internetu.

Epidemija malih boginja se širi. Prema poslednjim podacima, od morbila je obolelo oko 1.114 osoba. Krajem prošle godine male boginje odnele su i prvi život i to nakon 20 godina. Preminuo je muškarac star 30 godina, dok je početkom ove godine preminulo i dvogodišnje dete u Nišu.
Dnevni list Blic navodi je oko 15 zaposlenih u Urgentnom centru KCS, među kojima su lekari, medicinski tehničari i čistačice, obolelo je od malih boginja.
Infektolog profesor dr Dragan Delić sa Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije upozorava da više od 240.000 ljudi godišnje umre u svetu od morbile i naglašava da je to jedna aktuelna bolest.
Upozorava da je obuhvat vakcinacije u našoj zemlji pao na nizak nivo.
Morbili iz Rumunije nisu se prelili u Vojvodinu, jer tamo očito postoji dobar obuhvat vakcinisanja, nama je to došlo sa juga, sa Kosova, gde je obuhvat manju, navodi gost Novog dana.
Infektolog naglašava i da je potrebna revakcinacija za odrasle.
Foto: Pixabay
Zakon o zdravstvenoj zaštiti podrazumeva da je vakcinacija obavezna, i to dve doze – jedna u drugoj i jedna u sedmoj godini za decu, podseća doktorka Nevenka Rakitić, pedijatar.
Rođeni posle 1971. godine su primali jednu dozu vakcina – monovalentne, samo protiv morbila, a od 1981. je bila ona obavezna, dok se 1993. godine uvodi MMR, koja pored morbila štiti i od zaušaka, pojašnjava pedijatrica.
Revakcinacija je isto tako važna, saglasni su gosti Novog dana, zbog kolektivnog imuniteta.
“Da bi postojao taj kolektivni imunitet kao štit mora da bude vakcinisano 95 odsto populacije, pričamo o dečjoj… Prošle godine je obuhvat bio katastrofalan, u Nišu 30, u Beogradu oko 50 odsto”, kaže Rakitićeva, koja i konstatuje da je poslednjih meseci, ipak, obuhvat povećan.
Ističe da je morala da se desi epidemija i da dođe do dva smrtna slučaja da bi roditelji malo razmislili o riziku kojima izlažu svoju decu. Kako je naglasila, rizik nije samo po njihovu decu, već i po bebe kojima se ne daje vakcina, ispod godinu dana, po trudnice, imuno-kompromitovane osobe koje imaju hronične bolesti.
“Dezinformacije su širene godinama na medijima, internetu, blogovima, a nažalost i neki lekari su učestvovali u toj antivakcinacionoj kampanji”, kaže gošća Novog dana.
Najveći strahovi roditelja su, prenosi, od autizma, iako je to zasnovano na jednoj staroj, pobijenoj teoriji, zatim da vakcine poseduju neke toksične supstance, pa se pominje živa i treći je da je vakcinacija nepotrebna, jer je protiv bolesti koje su izumrle, i ne postoje. Ali, zaboravlja se, kaže gošća N1, da su upravo, zahvaljujući vakcinaciji, one su izumrle.
Foto: Pixabay
Gotovo svi koji budu u neposrednom kontaktu obolele osobe, a nemaju imunitet, biće zaraženi, kaže dr Delić.
Dodaje da je osoba zarazna i pet dana pre pojava ospe, i da ne znajući, širi oko sebe. Ističe da su prvi simptomi takci da se mogu pomešati sa prehladom, kijavicom, i da mlađi lekari, koji se s morbilama nisu susretali, jer ih nije bilo, ne mogu odmah da je dijagnostifikuju.
Jedna osoba može da prenese male boginje na 15 ljudi, a kod gripa – na dva čoveka, kaže.
Ističe da je to karakteristika morbila, to brzo širenje.
“Taj virus dovodi do prolaznog pada imuniteta, leukociti koji treba da su 4.000 padaju ispod 3.000 i onda to otvara vrata drugim infekcijama. Imali smo decu koja su dobila tuberkulozu posle morbila”, kaže infektolog koji dodahe da može doći i do sniženog broja trombocita, upale mozga…
“Ona jeste blaga infektivna bolest, ali može daje i kliničku sliku koja može da ima i smrtni ishod”, istakao je.
Posle pojave ospe i drugih znakova, još pet do nedelju dana, osoba je infektivana, kaže pedijatrica. Ona ističe da su  neodgovorni roditelji koji zaraženu decu izvode u tržne centre, komentarišući to što se na društvenim mrežama pojavila takva slika.
Pedijatrica naročito ističe kao osetljivu kategoriju decu do pet godina. Oko 30 odsto dece do pet godina može da ima komplikacije, navodi. I kod odraslih su nakon morbila, česte i upale pluća, kažu gosti Novog dana.

Vakcinisanje zdravstvenih radnika

Govoreći o tome što su pojedini zdravtsveni radnici zaraženi, Rakitićeva kaže da je pitanje kad su rođeni, da li su vakcinisani, kojim dozama… I nije loše, s obzirom na to da su na udaru, treba da se uradi analiza, da se odrede antitela na morbile i da se vidi kakav je taj status, dodaje.
Predlaže se da se vakcinišu najmanje u jednoj dozi i to ovoj koja se koristi za decu, koja je dovoljna, pa i posle tri meseca drugom dozom, navodi.
“Od 2020. biće, čujem, obavezno vakcinisanje za zdravstvene radnike, što je dobra ideja”, kaže Rakitićeva.

Edukacija ne preko interneta, već od pedijatara, infektologa

Delić ističe da je neophodna edukacija stanovništva, a da nju treba da preduzmu pedijatri, a ne internet. Ima dobrih informacija na internetu, ali i kontraproduktivnih, kaže, i dodaje da ljudi savete treba da slušaju od pedijatara, imunologa, infektologa.
Neprihvatljivo je meni, kao infektologu, da o tome govore hirurzi, neuropsihijatri, naveo je Delić i poručio kolegama da o tome pričaju ljudi kojima je to uska struka.
“Ja poručujem pedijatrima, ako imate sumnje oko vakcine, raspravite o tome na stručnom sastanku, nemojte sa nekim tim idejama da izađete među laike, oni će to da prihvate… Rešite svoje neodumice na takvima sastancima”, kazao je.
Istakao je da kad prođe sezona morbila, a to je zima, da treba da sednu svi koji su odgovorni za zdravlje ljudi, pa i civilno društvo, i da se razgovara o tome što se desilo: “Svi da sednemo i da vidimo zašto smo došli u takvu situaciju, da imate vakcinu, a da vam ljudi oboljevaju i umiru… Za mene je to neprihvatljivo”.
On je istakao da ima toliko bolesnika na Infektivnoj klinici, da prave preraspodelu mesta i kreveta, i da je to nedopustiva situacija.
Nedopustivo je da bilo ko umre od zarazne bolesti za koju postoji vakcina, naglasio je infektolog Delić.
Rakitićeva primećuje da se situacija menja poslednjih meseci, pa da joj dolaze i predstavnici “antivakcionog pokreta”, jer, kako kaže, i oni polako postaju svesni rizika.
Međutim, ističe da je svake godine minimum 2.000 dece ostalo nevakcinisano u prethodnim godinama, i da je to  ozbiljan problem. Pre tri godine je uveden zakon koji podrazumeva da je vakcinacija obavezna protiv 10 bolesti, i danas ne postoj nijedan religijski ili moralan ili bilo koji drugi razlog – samo kontraindikacije mogu da spreče vakcinaciju, zaključila je gošča Novog dana.
Celo gostovanje pogledajte u videu:

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Infektolog profesor dr Dragan Delić sa Klinike za infektivne i tropske bolesti KSC kaže da jedna obolela osoba može da prenese male boginje na 15 ljudi i da je nedopustivo da danas bilo ko umre od zarazne bolesti za koju postoji vakcina. Ističe da je bitna revakcinacija. Poziva ljude da se informišu kod pedijatara, infektologa, a ne na internetu.

Epidemija malih boginja se širi. Prema poslednjim podacima, od morbila je obolelo oko 1.114 osoba. Krajem prošle godine male boginje odnele su i prvi život i to nakon 20 godina. Preminuo je muškarac star 30 godina, dok je početkom ove godine preminulo i dvogodišnje dete u Nišu.
Dnevni list Blic navodi je oko 15 zaposlenih u Urgentnom centru KCS, među kojima su lekari, medicinski tehničari i čistačice, obolelo je od malih boginja.
Infektolog profesor dr Dragan Delić sa Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije upozorava da više od 240.000 ljudi godišnje umre u svetu od morbile i naglašava da je to jedna aktuelna bolest.
Upozorava da je obuhvat vakcinacije u našoj zemlji pao na nizak nivo.
Morbili iz Rumunije nisu se prelili u Vojvodinu, jer tamo očito postoji dobar obuhvat vakcinisanja, nama je to došlo sa juga, sa Kosova, gde je obuhvat manju, navodi gost Novog dana.
Infektolog naglašava i da je potrebna revakcinacija za odrasle.
Foto: Pixabay
Zakon o zdravstvenoj zaštiti podrazumeva da je vakcinacija obavezna, i to dve doze – jedna u drugoj i jedna u sedmoj godini za decu, podseća doktorka Nevenka Rakitić, pedijatar.
Rođeni posle 1971. godine su primali jednu dozu vakcina – monovalentne, samo protiv morbila, a od 1981. je bila ona obavezna, dok se 1993. godine uvodi MMR, koja pored morbila štiti i od zaušaka, pojašnjava pedijatrica.
Revakcinacija je isto tako važna, saglasni su gosti Novog dana, zbog kolektivnog imuniteta.
“Da bi postojao taj kolektivni imunitet kao štit mora da bude vakcinisano 95 odsto populacije, pričamo o dečjoj… Prošle godine je obuhvat bio katastrofalan, u Nišu 30, u Beogradu oko 50 odsto”, kaže Rakitićeva, koja i konstatuje da je poslednjih meseci, ipak, obuhvat povećan.
Ističe da je morala da se desi epidemija i da dođe do dva smrtna slučaja da bi roditelji malo razmislili o riziku kojima izlažu svoju decu. Kako je naglasila, rizik nije samo po njihovu decu, već i po bebe kojima se ne daje vakcina, ispod godinu dana, po trudnice, imuno-kompromitovane osobe koje imaju hronične bolesti.
“Dezinformacije su širene godinama na medijima, internetu, blogovima, a nažalost i neki lekari su učestvovali u toj antivakcinacionoj kampanji”, kaže gošća Novog dana.
Najveći strahovi roditelja su, prenosi, od autizma, iako je to zasnovano na jednoj staroj, pobijenoj teoriji, zatim da vakcine poseduju neke toksične supstance, pa se pominje živa i treći je da je vakcinacija nepotrebna, jer je protiv bolesti koje su izumrle, i ne postoje. Ali, zaboravlja se, kaže gošća N1, da su upravo, zahvaljujući vakcinaciji, one su izumrle.
Foto: Pixabay
Gotovo svi koji budu u neposrednom kontaktu obolele osobe, a nemaju imunitet, biće zaraženi, kaže dr Delić.
Dodaje da je osoba zarazna i pet dana pre pojava ospe, i da ne znajući, širi oko sebe. Ističe da su prvi simptomi takci da se mogu pomešati sa prehladom, kijavicom, i da mlađi lekari, koji se s morbilama nisu susretali, jer ih nije bilo, ne mogu odmah da je dijagnostifikuju.
Jedna osoba može da prenese male boginje na 15 ljudi, a kod gripa – na dva čoveka, kaže.
Ističe da je to karakteristika morbila, to brzo širenje.
“Taj virus dovodi do prolaznog pada imuniteta, leukociti koji treba da su 4.000 padaju ispod 3.000 i onda to otvara vrata drugim infekcijama. Imali smo decu koja su dobila tuberkulozu posle morbila”, kaže infektolog koji dodahe da može doći i do sniženog broja trombocita, upale mozga…
“Ona jeste blaga infektivna bolest, ali može daje i kliničku sliku koja može da ima i smrtni ishod”, istakao je.
Posle pojave ospe i drugih znakova, još pet do nedelju dana, osoba je infektivana, kaže pedijatrica. Ona ističe da su  neodgovorni roditelji koji zaraženu decu izvode u tržne centre, komentarišući to što se na društvenim mrežama pojavila takva slika.
Pedijatrica naročito ističe kao osetljivu kategoriju decu do pet godina. Oko 30 odsto dece do pet godina može da ima komplikacije, navodi. I kod odraslih su nakon morbila, česte i upale pluća, kažu gosti Novog dana.

Vakcinisanje zdravstvenih radnika

Govoreći o tome što su pojedini zdravtsveni radnici zaraženi, Rakitićeva kaže da je pitanje kad su rođeni, da li su vakcinisani, kojim dozama… I nije loše, s obzirom na to da su na udaru, treba da se uradi analiza, da se odrede antitela na morbile i da se vidi kakav je taj status, dodaje.
Predlaže se da se vakcinišu najmanje u jednoj dozi i to ovoj koja se koristi za decu, koja je dovoljna, pa i posle tri meseca drugom dozom, navodi.
“Od 2020. biće, čujem, obavezno vakcinisanje za zdravstvene radnike, što je dobra ideja”, kaže Rakitićeva.

Edukacija ne preko interneta, već od pedijatara, infektologa

Delić ističe da je neophodna edukacija stanovništva, a da nju treba da preduzmu pedijatri, a ne internet. Ima dobrih informacija na internetu, ali i kontraproduktivnih, kaže, i dodaje da ljudi savete treba da slušaju od pedijatara, imunologa, infektologa.
Neprihvatljivo je meni, kao infektologu, da o tome govore hirurzi, neuropsihijatri, naveo je Delić i poručio kolegama da o tome pričaju ljudi kojima je to uska struka.
“Ja poručujem pedijatrima, ako imate sumnje oko vakcine, raspravite o tome na stručnom sastanku, nemojte sa nekim tim idejama da izađete među laike, oni će to da prihvate… Rešite svoje neodumice na takvima sastancima”, kazao je.
Istakao je da kad prođe sezona morbila, a to je zima, da treba da sednu svi koji su odgovorni za zdravlje ljudi, pa i civilno društvo, i da se razgovara o tome što se desilo: “Svi da sednemo i da vidimo zašto smo došli u takvu situaciju, da imate vakcinu, a da vam ljudi oboljevaju i umiru… Za mene je to neprihvatljivo”.
On je istakao da ima toliko bolesnika na Infektivnoj klinici, da prave preraspodelu mesta i kreveta, i da je to nedopustiva situacija.
Nedopustivo je da bilo ko umre od zarazne bolesti za koju postoji vakcina, naglasio je infektolog Delić.
Rakitićeva primećuje da se situacija menja poslednjih meseci, pa da joj dolaze i predstavnici “antivakcionog pokreta”, jer, kako kaže, i oni polako postaju svesni rizika.
Međutim, ističe da je svake godine minimum 2.000 dece ostalo nevakcinisano u prethodnim godinama, i da je to  ozbiljan problem. Pre tri godine je uveden zakon koji podrazumeva da je vakcinacija obavezna protiv 10 bolesti, i danas ne postoj nijedan religijski ili moralan ili bilo koji drugi razlog – samo kontraindikacije mogu da spreče vakcinaciju, zaključila je gošča Novog dana.
Celo gostovanje pogledajte u videu:
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Subota, 23.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije