Foto:

Naše NE koči dečju inteligenciju

Izvor: Bebac.com

Nemoj ovo, nemoj ono, nemoj sada, nemoj onda, pazi – past ćeš, pazi – nemoj!… Koliko samo često u jednom danu na ovakav način korimo svoju decu? Verovatno mnogo puta i to iz sasvim banalnih razloga jer ne želimo da nam se deca udare, da padnu, da zaplaču … a time ne samo da im ne damo da budu deca već im najdirektnije ne dopuštamo da razvijaju svoju inteligenciju! Da – inteligenciju! 

Reč je o najbalnijim dečjim porivima – kada se popnu na krevet deca bi skakala. “Ne, nemoj skakati – pašćeš, uništićeš krevet, šta ti je – odmah dole!” 
Deci je dosadno i baš bi se rado malo vrtela oko svoje ose. “Vidi mama, ha ha, vrtim se, jeee” … “Prestani odmah, zavrteće ti se, pašćeš”… I skačemo odmah na njih da ih zaustavimo, i naravno, odvrtimo! 
Jedan od primera je i onaj kada roditelji šetaju sa svojim detetom uz put, a ono uporno da šeta po ivičnjaku, uprkos svim silnim upozorenjima da bi ga mogao zgaziti auto. 

Ne prekidajte sjajnu zabavu 
 

Ili – dete otupljeno sedi u fotelji ispred televizora, ali ni to više ne može pa počinje lagano lupati nogom po ivici, pa još, pa jače i još jače. I naravno, odmah ga neko opominje. “Zašto lupaš nogom, nemoj to raditi, molim te”. 
Ili još gore, dete se u fotelji počinje ljuljati i lupati glavom u naslon. Dosadno mu je, a roditelj na takvu akciju već pomišlja da dete možda nije baš svoje. Da nije normalno, jer ko bi normalan lupao glavom u naslon sve jače i jače! A ono zapravo samo zamišlja neku svoju imaginarnu liniju i odbija se od nje da bi je opet dosegnulo. Kada mu dosadi, ono svoju liniju pomeri malo više i počinje udarati još jače. U tom trenutku u detetovom se telu aktiviraju svi mišići i to ne tek fizički, već te radnje radi mozak koji pomera i kontroliše mišiće što je dodatna stimulacija za razvoj neurona u mozgu. Neurona koji se uzgred rečeno, najbrže razvijaju do sedme godine života. 
I tu leži čitava fama, a objašnjenje smo našli kod najpametnijih stručnjaka – članova Mense. 
Inteligencija naime, ne zavisi samo od broja neurona – odnosno, ona nije uslovljena samo genetskim potencijalom već i važnim vezama između neurona – takozvanim sinapsama koje se razvijaju samo do detetove sedme godine života. Razvijanjem neurona, održavajući neurone živima, i stvarajući nove veze između njih povećava se sama inteligencija deteta. Drugim rečima – mozak koji je stimulisan prirodnim dečjim nestašlucima ne dozvoljava izumiranje neurona! 
Dakle, kada mozak ima više neurona, logično je i da je pametniji od onog čiji neuroni izumiru. A oni izumiru ukoliko se mozak ne trenira – ukoliko ga se ostavi ispred televizora, tableta, monitora, da polako upija informacije bez ikakve fizičke (re)akcije. I to je pravo objašnjenje (ne)inteligencije! 
Postoji i čitav niz drugih primera tipičnih grešaka modernih roditelja i verujemo – voleli biste da znate gde još grešite. Pa spomenimo još neke najbanalnije. 
Pre nego se beba rodi, uređuje se njegova/njena sobica ili kutak u kojem će prvih nekoliko meseci beba boraviti. Biraju se boje – nežno plave, nežno roze… A zapravo, kako kažu u Mensi, bebi u tom razdoblju treba šarenilo! Nežne boje ne samo da neće primetiti (posebno onih prvih par nedelja kada još uvek ni ne vidi dobro) i takva dosadna slika u bebinom mozgu neće stimulirati ništa jer nema nikakvog kontrasta! 
Beba raste pa je mama i tata počinju sve više dizati – uz obavezno držanje glavice tako da beba često nema ni milimetar prostora da je pomakne unazad. A to je isto velika greška jer bi se glavica trebalo držati skroz lagano kako bi beba imala mogućnost jačati mišiće i razvijati važne neuronske veze u svom mozgu. Kod tako malih beba, što je takođe velika greška, mama uglavnom pazi da bebu diže nežno i ljulja je nežnim pokretima i sva se uznemiri kada tata to odradi malo grublje i malo žešće. A upravo je to način da se beba (naravno, ne treba je tresti i bacati u vazduh) počinje učiti aktivnijim pokretima kako bi njen mozak počeo brže stvarati sinapse i prilagođavati se pokretima kakve će i sama uskoro početi da radi. 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Nemoj ovo, nemoj ono, nemoj sada, nemoj onda, pazi – past ćeš, pazi – nemoj!… Koliko samo često u jednom danu na ovakav način korimo svoju decu? Verovatno mnogo puta i to iz sasvim banalnih razloga jer ne želimo da nam se deca udare, da padnu, da zaplaču … a time ne samo da im ne damo da budu deca već im najdirektnije ne dopuštamo da razvijaju svoju inteligenciju! Da – inteligenciju! 

Reč je o najbalnijim dečjim porivima – kada se popnu na krevet deca bi skakala. “Ne, nemoj skakati – pašćeš, uništićeš krevet, šta ti je – odmah dole!” 
Deci je dosadno i baš bi se rado malo vrtela oko svoje ose. “Vidi mama, ha ha, vrtim se, jeee” … “Prestani odmah, zavrteće ti se, pašćeš”… I skačemo odmah na njih da ih zaustavimo, i naravno, odvrtimo! 
Jedan od primera je i onaj kada roditelji šetaju sa svojim detetom uz put, a ono uporno da šeta po ivičnjaku, uprkos svim silnim upozorenjima da bi ga mogao zgaziti auto. 

Ne prekidajte sjajnu zabavu 
 

Ili – dete otupljeno sedi u fotelji ispred televizora, ali ni to više ne može pa počinje lagano lupati nogom po ivici, pa još, pa jače i još jače. I naravno, odmah ga neko opominje. “Zašto lupaš nogom, nemoj to raditi, molim te”. 
Ili još gore, dete se u fotelji počinje ljuljati i lupati glavom u naslon. Dosadno mu je, a roditelj na takvu akciju već pomišlja da dete možda nije baš svoje. Da nije normalno, jer ko bi normalan lupao glavom u naslon sve jače i jače! A ono zapravo samo zamišlja neku svoju imaginarnu liniju i odbija se od nje da bi je opet dosegnulo. Kada mu dosadi, ono svoju liniju pomeri malo više i počinje udarati još jače. U tom trenutku u detetovom se telu aktiviraju svi mišići i to ne tek fizički, već te radnje radi mozak koji pomera i kontroliše mišiće što je dodatna stimulacija za razvoj neurona u mozgu. Neurona koji se uzgred rečeno, najbrže razvijaju do sedme godine života. 
I tu leži čitava fama, a objašnjenje smo našli kod najpametnijih stručnjaka – članova Mense. 
Inteligencija naime, ne zavisi samo od broja neurona – odnosno, ona nije uslovljena samo genetskim potencijalom već i važnim vezama između neurona – takozvanim sinapsama koje se razvijaju samo do detetove sedme godine života. Razvijanjem neurona, održavajući neurone živima, i stvarajući nove veze između njih povećava se sama inteligencija deteta. Drugim rečima – mozak koji je stimulisan prirodnim dečjim nestašlucima ne dozvoljava izumiranje neurona! 
Dakle, kada mozak ima više neurona, logično je i da je pametniji od onog čiji neuroni izumiru. A oni izumiru ukoliko se mozak ne trenira – ukoliko ga se ostavi ispred televizora, tableta, monitora, da polako upija informacije bez ikakve fizičke (re)akcije. I to je pravo objašnjenje (ne)inteligencije! 
Postoji i čitav niz drugih primera tipičnih grešaka modernih roditelja i verujemo – voleli biste da znate gde još grešite. Pa spomenimo još neke najbanalnije. 
Pre nego se beba rodi, uređuje se njegova/njena sobica ili kutak u kojem će prvih nekoliko meseci beba boraviti. Biraju se boje – nežno plave, nežno roze… A zapravo, kako kažu u Mensi, bebi u tom razdoblju treba šarenilo! Nežne boje ne samo da neće primetiti (posebno onih prvih par nedelja kada još uvek ni ne vidi dobro) i takva dosadna slika u bebinom mozgu neće stimulirati ništa jer nema nikakvog kontrasta! 
Beba raste pa je mama i tata počinju sve više dizati – uz obavezno držanje glavice tako da beba često nema ni milimetar prostora da je pomakne unazad. A to je isto velika greška jer bi se glavica trebalo držati skroz lagano kako bi beba imala mogućnost jačati mišiće i razvijati važne neuronske veze u svom mozgu. Kod tako malih beba, što je takođe velika greška, mama uglavnom pazi da bebu diže nežno i ljulja je nežnim pokretima i sva se uznemiri kada tata to odradi malo grublje i malo žešće. A upravo je to način da se beba (naravno, ne treba je tresti i bacati u vazduh) počinje učiti aktivnijim pokretima kako bi njen mozak počeo brže stvarati sinapse i prilagođavati se pokretima kakve će i sama uskoro početi da radi. 
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Sreda, 06.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Najnovije