Upalu mlečnih žlezda – mastitis, neiskusne žene lako mogu da previde i da prateće simptome: iznenadnu malaksalost, slabost, temperaturu iznad 38 stepeni, drhtavicu i jezu pripišu nekoj respiratornoj infekciji. Međutim, ako se pored pomenutih tegoba jave još bol i otok dela ili cele dojke, koji se pojačavaju na dodir, dojka je veoma tvrda, najčešće crvena i topla, to je siguran znak upale mlečnih žlezda.
Najčešći uzročnici upale mlečnih žlezda su bakterije koje se uobičajeno nalaze na koži – stafilokoke, streptokoke, pneumokoke i pseudomonas. Problem se javlja kod jednog procenta porodilja u periodu babinja, između šeste i osme nedelje posle porođaja. Pojava mastitisa van laktacije je veoma retka i može da bude znak drugih patoloških promena u dojci – sekundarno upaljene ciste, maligne promene u dojci i slično.
Upalom je obično zahvaćena jedna dojka, veoma retko obe. Najčešće se javlja kod mladih majki, prvorotki, koje ne znaju tehniku dojenja. Kod njih češće nastaju prskotine (ragade) na bradavicama koje predstavljaju ulazna vrata za infekciju. Nastanku infekcije pogoduje i zadržavanje mleka zbog nedovoljnog i nepotpunog pražnjena dojki posle svakog podoja, kao i nedovoljno negovanje i higijena dojki u ovom periodu. Ovo zapaljenje se češće javlja kod žena koje imaju uvučene bradavice.
Kod upale mastitisa dolazi do povišene temperature
“Ako je upalom zahvaćen samo jedan režanj dojke u dubini tkiva, onda crvenilo kože može da izostane. Isto tako, upali može da prethodi pojava bolnog čvorića u dojci, ali bez povišene telesne temperature i bez poremećaja opšteg stanja i tada se najčešće radi o zadržavanju mleka. Ovo stanje prethodi pojavi mastitisa i mora se lečiti obaveznim izmlazavanjem dojki posle svakog podoja, ukoliko je u njoj ostalo mleka”, kaže za “Novosti” dr Ljiljana Mladenović Segedi, ginekolog Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine.
Dijagnoza mastitisa u periodu laktacije postavlja se na osnovu kliničke slike i ručnog (palpatornog) pregleda dojki. U nekim slučajevima, kada se sumnja na postojanje gnojnih kolekcija u dubljim strukturama tkiva dojke, preporučuje se i ultrazvučni pregled. Međutim, ako se mastitis javi kod žene koja ne doji, čim se znaci upale smanje i dojka postane manje bolna, treba uraditi i mamografiju, jer u osnovi upale dojke, u ovim slučajevima može da bude maligni proces.
Kod jake upale mora se uzimati antibiotik
“Lečenje se započinje čim se jave simptomi. Treba uzimati dosta tečnosti, preporučuje se i odmaranje, uzimanje antibiotika, a lokalno treba stavljati hladne obloge (gazu navlažiti vodom sa česme) na upaljenu dojku. Ovu lokalnu terapiju treba primenjivati dok temperatura ne spadne, a antibiotici se uzimaju od 10 do 14 dana, odnosno koliko je lekar propisao, što zavisi od težine kliničke slike. Obavezno je nošenje pamučnog grudnjaka bez žice, jer dojke ne smeju slobodno da vise. Takođe, žena mora da prestane sa dojenjem, a, ako ne može drugačije da hrani bebu, izmuzeno mleko mora prethodno da se prokuva”, ističe dr Mladenović Segedi.
Ukoliko se simptomi i znaci mastitisa ne ublaže nakon 48 sati od uvođenja antibiotika, odnosno ne nestanu u potpunosti nakon završetka antibiotske terapije, treba se ponovo javiti lekaru, jer je moguće da je došlo do komplikacija. Ukoliko se mastitis ne leči, ili se neadekvatno leči, može doći do stvaranja gnojnih kolekcija u dojci. Ovo stanje, pored adekvatne antibiotske terapije i higijenskih mera, zahteva i hirurško lečenje.
Komentari (0)