Roditeljska briga ne prestaje kada deca odrastu, a mnogi roditelji s vremenom počnu drugačije da gledaju na sopstvene odluke i greške.
Neka kajanja nikada ne izgovore naglas jer ne žele da otvaraju stare rane ili ne znaju kako da objasne svoja osećanja. Ipak, postoje stvari za koje bi želeli da ih njihova odrasla deca bolje razumeju, Index.hr.
Ovo su neke od stvari zbog kojih mnogi roditelji osećaju kajanje, ali o njima retko razgovaraju sa svojom odraslom decom.
Bili su svesni svojih grešaka
Mnogi roditelji znali su kada su bili rasejani, prestrogi ili emocionalno odsutni, ali tada nisu znali kako da promene svoje ponašanje. Kasnije ih često prati osećaj nemoći jer su problem prepoznali, ali nisu uspeli da ga reše, piše “YourTango”.
Kaju se zbog stvari koje su tada zanemarili
Roditelji se često godinama sećaju trenutaka kada nisu ozbiljno shvatili dečji strah, problem ili pokušaj povezivanja.
Ono što je tada delovalo nevažno, kasnije može postati veliko kajanje.
Kaju se zbog pritiska oko pogrešnih stvari
Neki roditelji danas smatraju da su preveliku važnost pridavali ocenama, uspehu, ponašanju ili izgledu. Mnogi bi, gledajući unazad, radije izabrali mirniji i povezaniji odnos sa decom.
Njihovi problemi uticali su na porodicu
Roditelji u porodični život često nesvesno unose sopstvene nesigurnosti, stare rane i stres. Tek kasnije shvate koliko su njihovi problemi oblikovali atmosferu u domu.
Birali su kontrolu umesto povezanosti
Mnogi roditelji danas priznaju da su ponekad reagovali strogo ili impulsivno umesto da pokušaju da razumeju šta se krije iza dečjeg ponašanja.
Ono što je izgledalo kao neposlušnost možda je zapravo bila anksioznost ili povređenost.
Kaju se što se nisu više izvinjavali
Neki roditelji odrasli su u porodicama gde se deci retko govorilo „izvini“. Kasnije su shvatili da bi iskrena izvinjenja često pomogla više nego ćutanje ili opravdavanja.
Stres je oblikovao atmosferu u kući
Deca često pamte atmosferu u domu više nego konkretne događaje. Roditelji kasnije žale što su stres, nervoza ili iscrpljenost ostavili toliko snažan trag na porodičnom životu.
Nisu uvek prepoznali detetove potrebe
Tiša ili povučenija deca ponekad nisu dobila jednaku pažnju kao ona glasnija i zahtevnija.
Mnogi roditelji kasnije osećaju da nisu dovoljno razumeli detetova osećanja ili usamljenost.
Kaju se zbog upoređivanja
Poređenja između braće, sestara ili druge dece roditeljima su se možda činila bezazlenim, ali kasnije mnogi shvate da su mogla da ostave duboke posledice na detetovo samopouzdanje.
Najviše bole trenuci kojih nisu bili svesni
Neka od najtrajnijih dečjih sećanja nastala su u sasvim običnim situacijama poput hladnog tona, propuštenog događaja ili usputnog komentara. Roditelji često tek godinama kasnije shvate koliko su ti trenuci bili važni.
Kajanje ne znači da ljubavi nije bilo
Mnogi roditelji istovremeno znaju da su voleli svoju decu i da su ih ponekad povredili. Njihova kajanja često proizlaze iz nesavršenosti, stresa i straha, a ne iz nedostatka ljubavi.
Izvor: N1
Komentari (0)